Šest meseci do održavanja predsedničkih izbora u SAD: Kako trenutno stoje dva glavna kandidata?

Ostalo je još šest meseci do održavanja američkih izbora koji će, prema oceni analitičara, bez sumnje obeležiti ovu godinu. Naime, oni ocenuju da je izvesno da će neko od dvojica suparnika, Džozef Bajden i Donald Tramp, koji ne staju prvi put jedan nasuprot drugog, steći prednost.

Međutim, kako dalje ocenjuju, ono što je takođe sigurno je da se ova izborna trka odigrava u nestabilnom predizbornom okruženju i teško je predvideti ko bi od njih dvojice to mogao da bude.
O neizivesnom rezultatu prestojećih izbora oglasio se i sam Tramp, prenosi Gardijan, navodeći da mu se kategorisanje da je trka neizvesna a on jedan od nepopularnih kadidata, nikako ne doapda.

"Znate li šta najviše mrzim. Kada neki ljudi izađu na televiziju, predstavljaju se kao stručnjaci, a pritom nisu uradili ništa u svom životu, i govore - 'Znate, mi imamo dva veoma nepopularna kandidata, Bajdena i Trampa, obojica su veoma nepopularni'", upitao je on svoje pristalice u Mičigenu. 

Obraćajući se gomili obožavalaca, okruženim natpisima "Učinimo Ameriku ponovo velikom", sa avionom u pozadini na kome je ogromnim zlatnim slovima napsano "Tramp", nekadašnji američki predsednik se navedenim tvrdnjama, možda čak i malo previše protivio, poručivši: "Nisam nepopularan!".

Međutim, britanski list navodi da istraživanja javnog mnjenja govore suprotno. Naime, ankete pokazuju da Tramp ima nizak rejting, pošto su birači zabrinuti zbog stava koji zauzima o abortusu, četiri krivična postupka koja se vode protiv njega, i zbog pretnje koju predstavlja po ustavnu demokratiju. 

Ipak, republikanski predsednički kandidat ima sreće, jer Džozef Bajden ima sopstvenih problema, a oni se odnose na inflaciju, pitanje imigracije i stava o ratu u Gazi. 

Zbog toga, dodaje dalje Gardijan, šest meseci pred izbore niko pametan ne bi bio u stanju da se sa sigurnošću kladi na ishod prvo predsedičkog revanša u proteklih 70 godina.

Tanjug/AP/Alex Brandon

Direktor centra za proučavanje politike i urpavljanje na Univerzitetu u Minesoti Lari Džejkobs kaže da je gotovo nemoguće zamisliti da Bajden pobedi, naročito kada počnete da slažete slučajeve protiv njega, a sa druge starne slično pitanje se odnosi i na Trampa.

"Gotovo je nemoguće zamisliti da Bajden pobedi kada počnete da slažete slučaj protiv njega. Čini se da je ekonomija u padu sa visokom inflacijom. Imate znakove raspada demokratske koalicije, uključujući vanredne proteste i hapšenja mladih u univerzitetskim kampusima, reakciju arapskih Amerikanaca u vezi sa Gazom. Složiš to i izgleda kao, kako bi Bajden mogao da pobedi? A onda se okrenete Trampu i pitanje je, kako bi kandidat koji se otvoreno kandiduje prkoseći volji birača mogao da pobedi? To je samo neshvatljiv skup izbora", pita se.

Ankete govore da je Tramp u prednosti

Dosadašnja praksa je pokazala da izbori obično uključuju dva nova kdandaita ili bar trenutnog predsednika u odnosu na novog izazivača. Međutim, Bajden (81) i Tramp (77) su dva najstarija čoveka koja su ikada do sada vodila Belu kuću.

Međutim, ovi izbori se uprsk svemu odvijaju u nestabilnoj situaciji, te je primenljiv aforizam britanskog premijera Harolda Makmilana - "Okolnosti, dragi momče, okolnosti" koji su ovog puta "na stereodima".

Jer, još uvek se osećaju posledice globalne pandemije koja je ubila više od milion Amerikanaca, kao i napada na američki Kapitol od 6. januara i odluka Vrhovnog suda da ukine ustavno pravo na abortus. A odnos prema ratovima u Ukrajini i Gazi doveli su u pitanje način na koji Bajden vodi spoljnu politiku. 

Takođe, Bajedn je prvi predsednik SAD od Kartera koji je izgubio unutastranačke izbore u Američkoj Samoi. On je izgubio i to od malo poznatog kandidata Džejsona Palmera, koji je osvojio 51 glas, dok je za predsednika SAD glasalo 40 birača.

Politički konsultant Frank Lanc takođe smatra da su ovi izbori poprilično neizvesni, i da još uvek ne može da se predvidi ko bi mogao da odnese pobedu.

"Neće biti oktobarskog iznenađenja, svake nedelje je oktobarsko iznenađenje. Moramo da se naviknemo na predvidljivost nepredvidivosti i zato je veoma opasno prognozirati u ovom okruženju jer se stvari tako brzo menjaju", smatra on.

Tanjug AP/Matt Rourke

U proseku nacionalnih anketa, Tramp vodi  u odnosu na Bajdena za oko 1,5 procentnih poena, što je pad za Bajdena od oko šest poena u odnosu na dan izbora 2020. godine, a Tramp drži prednost u državama koje će odlučivati o najvažnijem izbornom kolegijumu.  Takođe, ono što je zabrinjavajuće za aktuelnog predsednika je to istraživanja pokazuju da značajna manjina glasača crnih, latinoameričkih i azijskih Amerikanaca izmiče od njega.

Lanc ovo takođe potvrduje i navodi da bi tako nešto moglo da ide u korist Trampa.

"Strateški, Trampu pomažu tri grupe koje su krenule ka njemu u poslednje tri godine: mladi Afroamerikanci u Džordžiji i Severnoj Karolini, Latino glasači u Arizoni i Nevadi, glasači sindikata u Pensilvaniji, Mičigenu i Viskonsinu.

Iako je Bajden stariji, dodaje Lanc, Tramp ume da sabotira sopstvenu kampanju, čega često nije ni svestan. 

"To nije nešto što bi Bajden uradio. Zato i ne treba govoriti da je Tramp u prednosti, jer se to može preokrenuti u jednom danu", smatra on.

Prema istraživanjima, ekonomija ostaje glavno pitanje za birače, a višegodišnje pitanje: "Da li vam je sada  bolje nego pre četiri godine", moglo bi da odluči ove izbore. 

Imigracija i inflacija najveći problemi za Bajdena

Činjenica je SAD jesu izbegle recesiju koju su joj predviđali, međutim, inflacija i cene osnovnih životnih namirnica poput hleba, jaja i benzina, ipak opterećuju glasače.

Bajden je progurao ogromne ekonomske podsticaje i pakete potrošnje za infrastrukturu kako bi podstakao industrijsku proizvodnju, ali je do sada dobio malo kredita od glasača. Ankete pokazuju i da birači veruju da im je bilo bolje tokom Trampovog predsedavanja.

Postavljena duboko u nacionalnu psihu, inflacija bi se mogla pokazati skupim za Bajdena. Pamela Pju, predsednica odbora za obrazovanje države Mičigen i kandidatkinja za Kongres SAD, otkrila je znake da su afroamerički glasači prešli na Trampa. 

"Ja sam demokrata, ali me definitivno brine ono što čujem na terenu – i postoji distanca.Ne možemo ljude da nateramo da govore i da se osećaju onako kako ne žele. Oni ne mogu da nastave da vode svakodnevne demokratske razgovore. Govore ono što zaista osećaju", kaže.

I republikanci i demokrate takođe su kritikovali Bajdenovo postupanje sa imigracijom jer su prelazi na granici između SAD i Meksika dostigli rekordne vrednosti. 

Lunc smatra da je ovo pitanje takođe važno za rejting Bajdena, a to bi, smatra on, Tramp to mogao da iskoristi. 

"Bajden je u tome jako podbacio i to je tako očigledno i ne možete da pobegnete od toga. Vidimo ljude kako dolaze preko granice. Slušamo o zločinima koji su počinjeni. Bila je to sranje i verovatno je Tramp imao uspeha sa imigracijom, Džo Bajden nije", kaže on.

Bajden je predvodio odgovor zapadnih vlada na rusku invaziju na Ukrajinu, ubeđujući saveznike da kazne Rusiju i podrže Kijev. On je pružio vojnu pomoć Izraelu u njegovom sukobu sa Hamasom u Gazi, istovremeno zalažući se za veću humanitarnu pomoć, ali se suočio sa oštrim kritikama nekih demokrata zbog toga što se nisu jače zalagali za prekid vatre ili usklađivali svoju oštriju retoriku o Izraelu sa akcijom.

Intenziviranje studentskih protesta zbog rata u Gazi takođe bi moglo da naškodi njegovoj kandidaturi za reizbor jer republikanci i desničarski mediji nastoje da prikažu uglavnom mirne demonstracije kao nasilne i antisemitske, nadajući se da će izazvati podele među demokratama i promovišu osećaj nacionalnog haosa. U međuvremenu, kandidati trećih strana Robert Kenedi mlađi, Kornel Vest i Džil Stajn mogli bi da odbace dalje ključne glasove.

Tanjug/AP

Tramp, radikalniji i ekstremniji nego 2016. ili 2020. godine, dao je svoju treću uzastopnu kandidaturu za Belu kuću, delimično kao odmazdu navodnim političkim neprijateljima. On opisuje pristalice zatvorene zbog napada na američki Kapitol 6. januara 2021. kao "taoce".

Takođe, on se suočava sa 88 optužbi u četiri krivična slučaja zbog pokušaja da se podmetnu izbori 2020, kao i protiv nezakonitog čuvanja poverljivih dokumenata nacionalne bezbednosti i falsifikovanja poslovnih zapisa. Njegovo prvo suđenje počelo je prošlog meseca u Njujorku, primoravajući ga da prelazi između pojavljivanja u sudnici i predizbornih skupova.

Sajmon Rozenberg, demokratski strateg, rekao je za Gardijan da treba obratiti pažnju na dalje ponašanje Trampa i na njegovo ponašanje nakon izbornih rezultata.

"On je daleko ekstremniji i opasniji nego što je bio 2020. godine. Biće mu suđeno mnogo meseci, što će dodatno narušiti njegov imidž moćnika i njegov ugled u javnosti", kaže on.

Tramp je u Njujorku kritikovao sudiju i nazvao krivične optužbe demokratskom zaverom koja je osmišljena da ga spreči da pobedi, a neki od njegovih pravnih izazova stižu do Vrhovnog suda. Za to vreme, Ministarstvo pravde negira bilo kakvo političko mešanje.

Podrška Trampovoj kampanji

Pet ključnih donatora je uložilo više od 50 miliona dolara u predsedničku kampanju Donalda Trampa, navodi se u analizi agencije "Reuters".

Timoti Melon, naslednik bankarske porodice Melon, je od 2022. uložio najmanje 16,5 miliona dolara u organizaciju "Maga" koja je bliska Trampu, a poznato je da je tokom predsedničkih izbora u SAD 2020. godine uložio najmanje 20 miliona dolara u organizaciju "America First Action" koja je takođe povezana s Donaldom Trampom.

Forbs procenjuje Melonovo bogatstvo na 14,1 milijardu dolara, a poznato je da je on istovremeno uložio i najmanje 20 miliona dolara u kandidaturu Roberta Kenedija za predsednika SAD. U Trampa ulažu i mnogi drugi moćnici, a listu zatvara imućna Patriša Dugan koja je u Trampovu sadašnju kandidaturu uložila više od pet miliona dolara, a ranije je sa svojim bivšim mužem Robertom već investirala u Trampovu kampanju u 2020. godini.

Ukoliko bude izabran na još jedan četvorogodišnji mandat, Tramp je obećao da će se osvetiti svojim političkim neprijateljima i rekao da neće biti diktator osim "prvog dana", međutim, kasnije je to nazvao "šalom". 

Kritike zapadnih lidera na svoj račun dobio je nakon što je izjavio da SAD neće braniti članice NATO-a koje nisu potrošile dovoljno na odbranu, kao i da će ohrabriti Rusiju da ih napadne. Takođe je vršio i pritisak na republikance u Kongresu da blokiraju vojnu pomoć Ukrajini, pre nego što je preokrenuo priču.

Tramp je pitanje imigracije stavio u fokus kampanje. Takođe je izjavio da bi abortus trebalo da ostane pitanje države. Iako je kritikovao neke državne akcije koje predvode republikanci, kao što je zabrana abortusa posle šeste nedelje trudnoće na Floridi i zabrana u Arizoni koja seže iz doba Građanskog rata, ipak je rekao je da će državama koje predvode republikanci, dozvoliti da prate trudnoću žena i krivično gone one koje prekrše državne zabrane. 

Tramp još nije najavio potpredsedničkog potpredsednika, ali je izneto nekoliko mogućnosti. Jedna od njih je Majk Pens, koji se kandidovao zajedno sa Trampom 2016. i 2020. godine, ali je bio na meti Trampa i njegovih pristalica usred napada 6. januara, odbio je da ga podrži na novembarskom takmičenju. Ali baza podrške bivšem predsedniku ostaje tvrdoglavo lojalna.