Prikriva li Ankara pravi razlog zašto je Erdogan otkazao posetu SAD?

Odlaganje posete Redžepa Tajipa Erdogana SAD, iz razloga koje Ankara možda prikriva, ali su očigledni, predstavlja snažan odraz problematične situacije u koju su zapali američko-turski odnosi. 

Sastanak Erdogana sa američkim predsednikom Džoom Bajdenom u Beloj kući bio je zakazan za 9. maj, što je nešto što je turski predsednik tražio od početka troipogodišnjeg mandata Džoa Bajdena.

"Poseta našeg predsednika SAD zakazana za 9. maj odložena je za kasniji datum pogodan za obe strane zbog nesklada u rasporedima. Dijalog na visokom nivou između Turske i SAD će se nastaviti", rekao je u obrazloženju portparol turskog Ministarstva spoljnih poslova Ondžu Kečeli.

Problematični stavovi Ankare

Nema sumnje da je bilo mnogo obrta koji su se ticali ove posete, što takođe ukazuje na jaz između Vašingtona i Ankare. Poziv za posetu turskom ministru inostranih poslova Hakanu Fidanu uputio je njegov kolega Entoni Blinken još u martu. Međutim, u međuvremenu su stvari krenule negativnim tokom, posebno nakon lokalnih izbora u Turskoj 31. marta.

Činjenica je da stavovi Turske o ratu u Ukrajini i Erdoganov bliski odnos sa Putinom izazivaju veliku nelagodnost u SAD. Osim toga, zatvaranjem Bosforskog moreuza za ratne brodove, pa i američke, Turska nije sprečila funkcionisanje ruske flote u Crnom moru. Zbog toga su SAD, kako prenose turski mediji, bile prinuđene da tajno pošalju balističke rakete ATACMS koje imaju domet od 300 kilometara u Ukrajinu, prenosi grčki CNN. ATACMS, koji je Ukrajina dugo tražila skoro je udvostručio domet raketa srednjeg dometa koje su SAD poslale prošlog oktobra.

Postoji i nezadovoljstvo američke vlade zbog kontinuirane retorike turskog predsednika protiv izraelskog premijera Benjamina Netanjahua i rata u Gazi. Tako je i Erdoganov sastanak sa liderom Hamasa Ismailom Hanijom pre nedelju dana bio je vredan argument za izraelski lobi koji je dugo pokušavao da potkopa izglede za sastanak sa Džoom Bajdenom, a čini se da su sada u tome i uspeli.

Tanjug AP/Michael Varaklas

Osim toga, Erdogan je na lokalnim izborima u Turskoj kao jedan od glavnih faktora za propast AKP-a video činjenicu da je bilo glasova koji su otišli drugoj islamskoj stranci. To je bio i razlog što je još više povisio ton u izražavanju svojih propalestinskih stavova.

U tom kontekstu, on se više fokusirao na podršku Hamasu, pa se tokom sastanka sa Ismailom Hanijem i Halidom Mešalom, visokim zvaničnicima palestinske orgnaizacije, koji se odigrao u Turskoj, čak i rukovao na fotografiji. Govorio je o Hamasu kao o oslobodilačkom pokretu i uporedio ga sa turskim oslobodilačkim pokretom pod Mustafom Kemalom Ataturkom, što je izazvalo oštre reakcije unutar Turske.

Erdogan je u petak, međutim, otišao korak dalje, kritikujući američku adminsitraciju zbog podrške Izraelu i objavu koju je Vašington objavio u znak sećanja na genocid nad Jermenima. Ponovio je svoju podršku Hamasu koristeći istu formulaciju - oslobodilački pokret.

Propuštena prilika

Erdgoan će iskoristiti razvoj na domaćoj sceni da bi povratio popularnost stranci, ali ono što je sigurno jeste da je afirmativnim izjavama o Hamasu nastavio da podriva ambicije koje se tiču njegove uloge posrednika u bliskoistočnoj krizi.

Međutim, ako Erdogan ne poseti Vašington do američkih izbora, neće moći da se sastane sa Džoom Bajdenom tokom njegovog mandata u Beloj kući. Uostalom, to lako može biti i namera turske strane, i možda baš namerni pokušaj distanciranja od Bajdena.

Tanjug AP/Made Nagi

Činjenica ostaje da je propuštena prilika da se razgovara o nizu bilateralnih i regionalnih pitanja, kao i da se intenziviraju napori na jačanju saradnje Ankare i Vašingtona.

Dvojica lidera su se poslednji put sastala na samitu NATO-a u Litvaniji prošlog jula.