Igre 
IDF najavio da će uzvratiti na napad Irana: Izraelska saveznici su protiv odgovora, ali javnost želi osvetu
Komentari17/04/2024
-17:31
General-pukovnik Izraelskih odbrambenih snaga (IDF) Herci Halevi je u ponedeljak posetio avio-bazu IDF-a "Nevatim" u južnom Izraelu. Tom prilikom je najavio da će se Izrael osvetiti za subotnji napad Irana na Izrael, iako nije precizirao kada i kako, prenosi Euronews.
Dodajući da Izrael i dalje razmatra svoje naredne korake, Halevi je najavio da će iranski napad dronovima i raketama "dobiti svoj odgovor". Kasnije je u objavi na društvenoj mreži X (Iks) zahvalio međunarodnim partnerima Izraela, pre svega SAD, Ujedinjenom Kraljevstvu i Francuskoj za učešće u operaciji "Gvozdeni štit", pohvalivši i izraelsku "Gvozdenu kupolu", koja je po njegovim rečima presrela čak 99 odsto iranskih raketa.
Kako će Izrael da odgovori?
Pitanje koje se postavlja, nakon objave generala Halevija da će IDF da odgovori na napad Irana, je kako će to Izrael da uradi i da li je moguće da se sukob ne rasplamsa, a da Izrael dobije svoju "osvetu". Premda je izraelsko rukovodstvo trebalo da održi hitan sastanak o tome kako će odgovoriti na iranski vazdušni napad prošlog vikenda, detalji su izostali. Tako su Iranci trenutno ostavljeni da se "kolebaju" oko toga da li će, kada i kako Izrael odgovoriti.
"The New York Times" u svom tekstu na ovu temu citira zvaničnike koji kažu da Izrael vaga svoje opcije prvenstveno prema starteškim ishodima kojih ima najmanje tri, a to su: sprečavanje sličnog napada u budućnosti; smirivanje američkih saveznika i izbegavanje sveopšteg rata.
Nema sumnje da je Iranski napad na Izrael, koji je podrazumevao baraž stotina balističkih projektila i dronova, promenio narativ "rata u senci" u otvoreni sukob. Dve zemlje, koje od Iranske revolucije beleže nekoliko decenija napetih i loših odnosa, nikada se do sada nisu napadale vazdušnim putem.
profimedia
Sagovornici "New York Timesa" su opisali potencijalne opcije koje bi izraelska vojska mogla da razmatra, ali i koji bi bili nedostanci takvih odgovora na iranski napad:
1. Izvođenje ofanzivnog napada na iransku metu, kao što je baza Revolucionarne garde, u zemlji van Irana, na primer, Siriji. - Nedostatak je što ne bi bilo "simetrije" u direktnom napadu na Izrael, sa direktnim napadom na Iran.
Povezane vesti
2. Udar na simboličnu metu unutar Irana. - Takav potez bi verovatno zahtevao konsultacije sa SAD i mogao bi da naljuti Amerikance koji ne žele takvu vrstu odgovora.
3. Izvođenje sajber napada usmerenog na iransku infrastrukturu. - Ako bi ovo učinio prerano, Izrael bi razotkrio sopstvene sajber sposobnosti i to ne bi bio adekvatan odgovor na veliki vazdušni napad.
4. Ubrzavanje manjih napada unutar Irana, uključujući ciljana ubistva. - Izrael nikada ne preuzima odgovornost za takve napade, a oni ne bi odgovarali javnoj prirodi iranskog udara.
Druge izraelske opcije uključuju nečinjenje ili usvajanje diplomatskog pristupa, uključujući bojkot Irana od strane Saveta bezbednosti UN, rekli su drugi zvaničnici, a ključ bi možda trebalo potražiti u samom Izraelu.
Stav izraelske javnosti
Naime, poslanik Netanjahuove stranke Likud Juli Edelštajn, koji predsedava komitetom za spoljne poslove i odbranu Kneseta rekao je da će svaki odgovor Izraela biti usmeren na slanje poruke odvraćanja Teheranu, uz "podvlačenje crte ispod ove runde neprijateljstava, tako signalizirajući želju Izraela da ne nastavlja sukob".
Tanjug/APOhad Zwigenberg (STF)
Po pitanju javnog mnjenja, važno je napomenuti i to da je stav građana Izraela, prema anketi izraelske televizije "13", takav da čak 29 odsto ispitanika podržava hitan udar na Iran, 37 odsto kasniji napad, a 25 odsto se protivi takvoj akciji.
Prema anketi vidljivo je da izraelska javnost u većini podržava sam udar na Iran, ali da postoje ozbiljna sporenja u vezi sa vremenom kada treba izvesti udar, tj. da li izraelski odgovor treba da bude hitan ili da se sa njim ipak malo sačeka.
Povezane vesti
Svetski lideri su za uzdržanost na obe strane
S druge strane, Iran i Izrael su pod velikim diplomatskim pritiskom da se što pre dođe do deeskalacije sukoba. Svetski lideri su pozvali Izrael da se suzdrži od odmazde nakon što je Iran izveo napad koji je uključivao stotine bespilotnih letelica, balističkih raketa i krstarećih raketa.
Sjedinjene Američke Države su izrazile jasan stav da su protiv izraelskog odgovora Iranu, ali i da će nastaviti da podržavaju Izrael u odbrani.
Američki predsednik Džo Bajden ne želi eskalaciju regionalnog konflikta ili “šireg rata” s Iranom i “lično radi na diplomatskom aspektu rešenja”, rekao je portparol Bele kuće za nacionalnu bezbednost Džon Kirbi za NBC vesti u nedelju.
Povezane vesti
“Predsednik je bio veoma jasan. Ne tražimo rat s Iranom. Ne želimo eskalaciju ovde. Nastavićemo da pomažemo Izraelu da se brani”, rekao je Kirbi.
Sličnu poziciju koju je predstavio Kirbi, ponovili su i drugi američki zvaničnici, koji su rekli da SAD neće učestovati u ofanzivnim akcijama protiv Irana i da je to predsednik Bajden "vrlo jasno" rekao i premijeru Netanijahuu, dodajući da "moramo da razmišljamo pažljivo i strateški" o rizicima eskalacije, prenosi Euronews.
Tanjug AP/Franck Robichon/Pool Photo via AP
Stav Ujedinjenog Kraljevstva po ovom pitanju je preneo britanski ministar spoljnih poslova Dejvid Kameron, koji je u izjavi za BBC da Ujedinjeno Kraljevstvo ne podržava izraelsku odmazdu. Međutim, Kameron je takođe predložio koordinisane sankcije protiv Irana, kao način za deeskalaciju.
Stav po ovom pitanju je izrazio i francuski predsednik Emanuel Makron, koji je rekao da će Pariz pokušati “ubediti Izrael da ne odgovara eskalacijom”, prenosi Euronews.
Jedan od glasova koji su se čekali je bio i stav generalnog sekretara Ujedinjenih nacija, Antonija Gutereša, koji je pozvao na "maksimalnu uzdržanost" i deeskalaciju u regionu.
"Imamo zajedničku odgovornost da deeskaliramo tenzije i da radimo na miru. Vreme je da se povučemo s ivice. Od vitalnog je značaja izbegavati bilo kakve akcije koje bi mogle dovesti do vojnih konfrontacija na više frontova na Bliskom istoku. Civili već snose teret i plaćaju najvišu cenu. Imamo zajedničku odgovornost da aktivno uključimo sve zainteresovane strane kako bismo sprečili dalje eskalacije”. rekao je Gutereš.
Kao jedan od mogućih način da dođe do deeskalacije, Sjedinjene države i Evropska unija su najavile dalje sankcije Iranu zbog napada na Izrael, dok su, čini se, zapadni lideri jednoglasni u pozivima Izraelu da pokaže uzdržanost.
Iranski predsednik Raisi: Najmanja akcija protiv interesa Irana će dobiti ozbiljan, opsežan i bolan odgovor
Nakon najave Izraela da će odgovoriti na subotnji napad Irana, iranski predsednik Ebrahim Raisi je u ponedeljak u razgovoru sa Katarskim emirom Tamimom bin Hamad Al Tanijem rekao da je subotnji napad Irana bio legitiman odbrambeni čin. Isto je ponovio danas i dodao da će Iran odgovoriti na eventualni napad.
“Kako smo već zvanično saopštili, operacija ‘Iskreno obećanje’ je uspešno izvedena s ciljem kažnjavanja agresora. Sada čvrsto izjavljujemo da će svaka najmanja akcija protiv iranskih interesa definitivno naići na ozbiljan, opsežan i bolan odgovor prema svim njegovim izvršiocima”, rekao je Raisi, a prenosi CNN.
Tanjug/AP/Vahid Salemi
Zamenik ministra spoljnih poslova Irana Ali Bagheri Kani takođe je odgovorio na napetu situaciju s Izraelom, rekavši kasno u ponedeljak da će se Izrael suočiti s “odlučnim i oštrim odgovorom” ako preduzme dalje akcije protiv Irana.
Bagheri Kani je rekao da “više neće biti razmaka od 12 ili 13 dana između poteza izraelskog režima i moćnog odgovora Irana. Sada cionisti moraju računati u sekundama, a ne satima”, rekao je Bagheri Kani, prenosi "The Times of Israel".
Iranski najviši diplomata u Britaniji Sejed Mehdi Hoseini Matin je, takođe, optužio Netanjahua da "želi da zarobi Zapad u sveopštem ratu širom Bliskog istoka, koji će imati nesagledive posledice po region i svet", prenosi "Guardian".
Iran je takođe saopštio da je pre subotnjeg napada obavestio Sjedinjene Američke Države i dao upozorenje susednim zemljama 72 časa pre “ograničenog” napada na Izrael.
Komentari (0)