Trideset godina od genocida u Ruandi: Međunarodna zajednica pala na testu humanosti

Ruanda ove nedelje obeležava 30 godina od genocida u kojem je život izgubilo više od 800.000 ljudi. Predsednik Ruande Pol Kagame prilikom odavanja pošte stradalima poručio je da je međunarodna zajednica "izneverila" njegovu zemlju tokom genocida 1994. godine.

"Lekcije koje smo naučili urezane su u krv. Međunarodna zajednica je bila ta koja nas je sve izneverila, bilo zbog prezira ili kukavičluka", rekao je Kagame u Kigaliju tokom svečane ceremonije u znak sećanja na stodnevni masakr kojoj su prisustvovali afrički lideri i bivši američki predsednik Bil Klinton.

Prethodno je francuski predsednik Emanuel Makron objavio video-poruku u kojoj je rekao da ostaje pri svojoj izjavi u maju 2021. kada je priznao da je Francuska mogla da spreči genocid, ali da nije bilo političke volje.

U vreme genocida, francuska vlada je podržavala režim u Ruandi kojim dominiraju Hutui, što je dovelo do decenija tenzija između dve zemlje.

Američki predsednik Džozef Bajden rekao je da se posledice masakra "još uvek osećaju širom Ruande i širom sveta".

TANJUG/AP/Brian Inganga

"Nikada nećemo zaboraviti užase tih 100 dana, bol i gubitak koje je pretrpeo narod Ruande, ili zajedničku humanost koja nas sve povezuje, koju mržnja nikada ne može da prevaziđe", rekao je Bajden.

Ubistvo predsednika Hutua Žuvenala Habijarimane u noći 6. aprila 1994, kada je njegov avion oboren iznad Kigalija, pokrenulo je divljanje ekstremista Hutua i milicije "Interahamve".

Žrtve su upucane i premlaćene na smrt, a ubistva su bila podstaknutim propagandom emitovanom na TV-u i radiju. Žrtve su bili manjinski Tutsi i Hutu koji ih nisu podržavali.
Prema podacima UN, najmanje 250.000 žena je silovano, dok se nove masovne grobnice i dalje otkrivaju.

Nakarada: Makronovo izvinjenje mali korak sa ograničenim dejstvom

Profesorka Fakulteta političkih nauka i saradnica Instituta Novi Jug iz Johanezburga Radmila Nakarada podseća da danas mnogi lideri pribegavaju izrazima žaljenja za zločine iz prošlosti, ali da izvinjenja nisu česta.

"Problem je što Makron govori o izostanku volje kao razlogu, a Francuska je aktivno doprinosila i učestvovala u naoružavanju tadašnjih milicija, obučabvanju te milicije koja je bila kičma izvođenja genocida, dake tu ima direktne odgovornosti, ne samo izostanka volje. Ono ima ograničeno dejstvo, svakako je bolje da se iskaže izvinjenje, ali to je mali korak u odnosu na ono što treba da se učini", naglašava Nakarada.

Posle tri decenije od genocida u Ruandi, Ujedinjene nacije upozoravaju da u svetu nikad posle Drugog svetskog rata nije bilo više sukoba.

"Čini se da se odnos međunarodne zajednice u odnosu na taj deo sveta nije promenio. Vidimo dramatične događaje, genocid u Gazi, ogroman broj civilnih žrtava i jednu priličnu ravnodušnost i nemoć pre svega Ujedinjenih nacija", dodaje profesroka FPN-a.

Reč je o bivšim kolonijama, koje i dalje pokušavaju da se razviju. Ruanda je siromašna zemlja, ali se ekonomski konsolidovala, s obzirom na to koliko je bila uništena. Statistika pokazuje da ima rast od osam odsto, prilično nisku inflaciju,  nezaposlensot od 16 posto, ali je s druge strane prenaseljena i još uvek veoma orijentisana na poljoprivredu. Uprkos tome, Velika Britanija pokušava da tražioce azila prebaci u Ruandu u zamenu za ekonomsku pomoć ovoj afričkoj zemlji.

TANJUG/AP/Brian Inganga

"Problem je i u atoritarnom režimu samog Pola Kagamea, kome se pripisuje pristojna vizija ekonomskog razvoja, ali analize ljudskih prava, primene torture, atentati nad disidentima u ezgilu, sve se to takođe knjiži. To svakako nije zemlja koja je najbolje stanište za ljude koji su iz jedne nesreće i tenzije pokušali da izađu i sad se vraćaju sa opasnošću da ih možda proslede u zemlju iz koje su došli", objašnjava saradnica Insituta Novi Jug iz Johanezburga i dodaje da trgovina  ljudskim nesrećama krajnje cinična i neukusna.

O rezoluciji o Srebrenici u GS UN

Profesorka Nakarada kaže da to što je upravo Ruanda pored Nemačke zemlja koja je predložila da se na dnevnom redu Generalne skuptšine UN nađe rezolucija o Srebrenici još jedan ciničan obrt.

"Ako imate u vidu da je Nemačka izvršila prvi genocid na afričkom kontinentu u Namibiji početkom prošlog veka, pa da je odgovorna i za Holokaust, za šta su Hana Arent i mnogi drugi rekli - Hitler je samo primenio ono što je Nemačka radila na afričkom tlu, na tlu Evrope, da je Nemačka koautor naše drame, onda izgleda prilično neprirodan taj savez i teško da se može doživeti bez upitnosti da li je on u prilog poštovanja žrtava ili je sastavni deo jedne instrumentalizacije u trenutku kad se događa genocid u Gazi", istakla je Radmila Nakarada.

Ona je zaključila da naouružavanje Izraela nije način da Nemačka iskaže odgovornost prema svojoj prošlosti i odnosu prema Jevrejima.