Igre 
Ko će biti naslednik Jensa Stoltenberga: Može li Johanis da uzdrma Rutea kao favorita za mesto generalnog sekretara NATO
Komentari14/03/2024
-07:05
Kada je tokom prošle godine Jens Stoltenberg objavio da nakon 1. oktobra 2024. godine više ne želi da vrši funkciju generalnog sekretara NATO-a, počela je licitacija imenima koja su igri za njegovog naslednika.
Kao favorit viđen je bivši holandski premijer Mark Rute, koji je izrazio želju da se nađe na ovoj funkciji. Sem njega, kao kandidat se pominjala trenutna estonska premijerka Kaja Kalas, a poslednji koji je javno izrazio želju da se nađe na ovom mestu je Klaus Johanis, trenutni predsednik Rumunije.
S ozbirom na to da ne postoji proces kandidature, u kojem bi se kandidati predstavili, poslali svoj CV, ili bili birani zbog svojih sposobnosti i umeća, već je u pitanju izbor konsenzusom svih članica NATO-a, često uslovljen geopolitičkom situacijom i geostrateškim ciljevima NATO-a, izbor generalnog sekretara predstavlja diplomatski i lobistički poduhvat kandidata, piše DW.
Stoltenberg je na poziciji generalnog sekretara proveo skoro 10 godina, a u poslednjih 20 godina sem Stoltenberga koji je iz Norveške, generalni sekretari NATO-a Jap de Hup Šefer (2004-2009) i Anders Fog Rasmusen (2009-2014) su dolazili iz Holandije, odnosno Danske. Iz tog razloga izbor naslednika iz Skandinavije ili Holandije javnost u zemljama članicama NATO-a vidi kao kontinuitet politike i diplomatije. Međutim, pitanje izbora je kompleksno, pitaju se sve zemlje članice, ali prednost je naravno na strani onih koje najviše novca izdvajaju za funkcionisanje NATO-a.
www.nato.int
Klaus Johanis - gradonačelnik, predsednik...generalni sekretar?
Klaus Johanis je pripadnik nemačke nacionalne manjine u Rumuniji. Kao pripadnik manjinskog naroda biran je 2000. godine za gradonačelnika Sibinja u centralnoj Rumuniji u kojem Nemci više nisu dominantna etnička grupa. Njegov izbor na mesto gradonačelnika se pokazao kao dobar izbor, s obzirom na to da je za gradonačelnika Sibinja biran čak četiri puta u periodu od 2000. do 2012. godine, a rezultati njegovog rada su takvi da je Sibinj više puta bio izabran za nacionalno turističko odredište godine, dok je za vreme njegovog mandata uspeo da ponese i laskavu titulu evropske prestonice kulture.
Tanjug/AP/Mindaugas Kulbis
Povezane vesti
Dve godine nakon što je završio njegov četvrti mandat gradonačelnika, Johanis je 2014. godine izabran za predsednika Rumunije ispred Nacionalno liberalne partije. Prvi je predsednik Rumunije iz reda manjinskih naroda i prvi predsednik posle revolucije 1989. godine koji nije imao nikakve veze sa komunističkim režimom. Upravo ovo poslednje je njegova prednost u borbi za mandat u NATO-u.
Zvaničnu kandidaturu za mesto generalnog sekretara NATO-a Johanis je podneo sredinom marta, kada se čini da su kandidati, među kojima je Rute favorit, već zauzeli svoje pozicije. Johanis u borbu ulazi kao uspešan političar i popularan predsednik sa oreolom borca protiv korupcije u državnom i javnom sektoru. Ono što se postavlja kao pitanje je koliko je Johanis dobar lobista i diplomata, s obzirom na posao koji ga očekuje do momenta objavljivanja imena Stoltenbergovog naslednika.
Istočna Evropa nikada nije imala generalnog sekretara NATO-a
S obzirom da su zemlje bivše članice Varšavskog pakta, u NATO ušle tek nakon pada komunizma i gvozdene zavese, počevši sa Mađarskom, Poljskom i Češkom 1999. godine, u prethodnih 25 godina taj deo NATO pakta nije imao svog generalnog sekretara. U komentaru svoje kandidature, premijerka Estonije Kaja Kalas je istakla da bi kandidat iz Holandije bio već četvrti generalni sekretar NATO-a iz te zemlje, a da se postavlja i pitanje da li su sve zemlje članice NATO-a ravnopravne, ako kandidat iz bloka zemalja bivšeg Varšavskog pakta ne može da postane generalni sekretar, navodi Politico
Kalasova je viđena kao žestoki protivnik Rusije, nazivana i "gvozdenom lejdi", budi nepoverenje kod umerenijih analitičara i dela javnosti koji sa oprezom prilazi pitanju eventualnog frontalnog sukoba sa Rusijom. Mark Rute je viđen kao dobar diplomata, koji ima dobre kontakte sa Donaldom Trampom, zbog čega ga je Politico nazvao "Trampov šaptač", a mnogi tvrde da ima presudnu podršku Berlina, Pariza, Londona i Vašingtona.
Tanjug/AP/Julia Nikhinson
S druge strane Johanis u borbu ne ulazi kao autsajder. Radi se istočnoevropskom političaru zapadnjačkog kova. Čvrsto opredeljen za evroatlanske integracije, poreklom Nemac koji služi svojoj domovini Rumuniji, u postkomunističkom prostoru nije imao veze sa komunističkim režimom. Johanis nije neko ko je sklon ekstremnim ili ekstravagantnim izjavama i nastupima. Kao takav, Johanis bi, s obzirom da se izbor generalnog sekretara obavlja konsenzusom, mogao da bude savršen kandidat istočnog bloka zemalja, koji bi na taj način dobio svog prvog generalnog sekretara. Uslov je naravno da Johanis dobije podršku i zemalja koje najviše sredstava izdvajaju za NATO.
Mandat trenutnog generalnog sekretara Stoltenberga traje do 1. oktobra ove godine, a on će se oprostiti od trenutne funkcije na leto u Vašingtonu na proslavi 75-ogodišnjice osnivanja NATO-a, dok se izbor njegovog naslednika očekuje u istom periodu.
Preporuka za vas
Komentari (0)