Stoltenberg za Euronews o ulasku Švedske u NATO: Poruka Putinu da nije na njemu da zatvara vrata Alijanse

Komentari

Autor: Euronews

12/03/2024

16:02

Euronews Srbija

veličina teksta

Aa Aa

Švedska je zvanično postala 32. članica NATO-a, a povodom proširenja Alijanse generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg razgovaorao je sa novinarkom Euronews-a iz Brisela Marijom Psarom. Stoltenberg je govorio o ulozi nove članice unutar saveza, ali i o ruskj invaziji n Ukrajinu.

Potrajalo je, ali Švedska je postala 32. članica NATO-a. Šta se zapravo menja, u praktičnom smislu?

- Ovo je istorijski trenutak. Švedska je postala punopravni član Severnoatlantske alijanse i to znači da je Švedska sada pokrivena našim kolektivnim bezbednosnim garancijama, tj napad na jednu zemlju saveznicu je napad na sve. Svi za jednog - jedan za sve. To je u srži NATO posvećenosti. Dakle, NATO članstvo za Švedsku tu zemlju čini bezbednijom. Ali to istovremeno čini i NATO jačim jer Švedska raspolaže vrlo sofisticiranim vojnim arsenalom i sposobnostima, od podmornica do borbenih aviona, uz dobro obučene i odlično opremljene vojnike. Dakle, NATO je snažniji sada sa Švedskom kao saveznicom. A ovime, takođe, šaljemo i poruku Moskvi da vrata NATO-a ostaju otvorena i da nije na Moskvi ili predsedniku Putinu da ta vrata zatvara. Pitanje članstva je stvar odluke NATO saveznika i evropskih država. I sada kada imamo Finsku i Švedsku kao nove članice Alijanse, demonstrirali smo otvorenost vrata NATO-a.

Hoće li biti NATO baza na teritoriji Švedske?

- Nema takvih planova. Naravno, biće zajedničkih vežbi, Švedska će više učestvovati u NATO misijama i operacijama, a Švedska već doprinosi u našim misijama u zemljama Baltika. Ali, nema planova za NATO bazama, stalnim bazama na teritoriji Švedske. A da li će ih biti zavisi od odluke Švedske.

Rusija se već dugo žali da se NATO približava njenim granicama. Da li Vas brine reakcija predsednika Putina sada kada su Finska i Švedska postale članice Alijanse?

- Naravno, uvek moramo biti na oprezu i moramo uzeti za ozbiljno potencijalnu pretnju Rusije. Istovremeno, ne vidimo nikakvu trenutnu pretnju protiv Švedske, Finske ili bilo koje NATO članice. I to nije zato što je NATO tamo, već zato što Moskva zna da bi napad na jednu članicu izazvao odgovor čitave Alijanse. To je način na koji je NATO očuvao mir punih 75 godina. Otklonili smo bilo kakvu mogućnost nesporazuma ili preračunavanja u Moskvi oko naše volje i spremnosti da odbranimo sve saveznice i to činimo ne da bismo izazvali rat, već da bismo predupredili rat, da sprečimo napad na NATO saveznicu i uspešno smo to činili 75 godina.

Da li delite zabrinutost nekih članica posle nedavnih Trampovih komentara oko potrošnje na odbranu, da li to Vaš posao čini težim?

- Nije to ništa novo što dolazi iz Sjedinjenih Država, ali i nekih drugih saveznica koji su kritični prema tome da evropske saveznice ne investiraju dovoljno u odbranu. Ali sam uveren da će SAD ostati posvećeni NATO saveznik i posle američkih izbora. Delom je to i zbog toga što je NATO veoma važan i za Sjedinjene Države. NATO je važan za Evropu, ali je važan i za Sjedinjene Države jer imaju 31 saveznika, a to je nešto što Rusija i Kina nemaju ni izbliza. Postoji široka, dvopartijska podrška NATO-u u američkom Kongresu i u javnosti zemlje. I treće, moramo pažljivo da slušamo - kritike nisu usmerene na NATO, već je kritika usmerena na NATO saveznice koje ne investiraju dovoljno u NATO. I konačno, stvari su se promenile. Sada sve više saveznica investira dva odsto ili više BDP-a u odbranu, stoga, imamo sasvim drugačiju realnost sada nego pre samo nekoliko godina kada je većina saveznika trošila manje od dva odsto na odbranu.

Zaista, Švedska već sada troši više od dva odsto. Dakle, invazija na Ukrajinu je bio poziv na buđenje u Evropi da mora da prioritet da odbrani i bezbednosti. Jesu li NATO i EU spremni za novi izazov, za novi incident poput ukrajinskog od pre dve godine?

- Uvek moramo biti spremni za novu krizu, za nove potencijalne konflikte. Ali svrha NATO-a je da bez obzira kada će sledeća kriza uslediti, NATO je tu i spreman da spreči napad na zemlju članicu. I kada smo imali punu invaziju na Ukrajinu u februaru 2022. godine NATO je imao dva zadatka. Prvi je da podržimo Ukrajinu i 99 odsto vojne podrške Ukrajini dolazi od NATO saveznica, pre svega Kanade, Sjedinjenih Država, Velike Britanije, ali i drugih evropskih zemalja. Ali je drugi zadatak bio da preveniramo da oružani konflikt preraste u rat velikih razmera između Rusije i NATO. Da bismo to postigli morali smo da povećamo vojno prisustvo na istočnom krilu saveza, sa dovođenjem novih borbenih grupa, snaga za brzo delovanje. Tu su i velike vojne vežbe poput "Stedfast Defendera" koja je upravo u toku sa desetinama hiljada vojnika. Demonstrirali smo da smo zbog Ukrajine spremni da mobilišemo kompletan savez. I dokle god to tako radimo, neće biti napad na zemlju članicu, jer Rusija zna da je čitava Alijansa tu.

I za kraj, rekli ste da Ukrajina može da bude slobodna da upotrebi oružje koje je dopremio NATO da gađa ciljeve u Rusiji. Želim da Vas pitam, zašto su članice NATO u toj meri spremne za angažovanje u ratu?

- Pre svega treba imati na umu o čemu je ovde reč. Ovde je reč o ratu, agresiji, o ratu koji je bio izbor predsednika Putina, Moskve, protiv Ukrajine. To je flagrantno kršenje međunarodnog prava, napad na suseda. Ukrajina ima prava na samoodbranu. To je jasno u međunarodnom pravu, to je jasno u Povelji UN, i NATO saveznici imaju pravo da pomognu Ukrajini u samoodbrani. To uključuje udare na legitimne ruske vojne ciljeve izvan Ukrajine. To je činjenica, to je prema međunarodnom pravu. Stoga mi moramo da branimo međunarodno pravo podržavajući Ukrajinu da se odbrani od ruskog napada koji je u direktnoj suprotnosti s međunarodnim pravom.

Dakle, u Vašem mandatu primili ste Severnu Makedoniju, Crnu Goru, Švedsku i Finsku u Alijansu. Šta je sledeće za Vas?

- Moj fokus sada je da radim posao najbolje što mogu do kraja mandata, da se spremimo za dolazeći NATO Samit u julu u Vašingtonu kada ćemo proslaviti 75 godina alijanse, ali i doneti važne odluke za Ukrajinu i mere za odbranu i odvraćanje. A onda 1. oktobra prestaje moj mandat. Ne znam šta ću posle toga raditi, ali sam supruzi obećao da ću se vratiti u Norvešku, pa tada idem u Oslo.