Situacija na Kubi nastavlja da se pogoršava: Paket od 30 jaja košta skoro kao mesečna plata lekara
Komentari18/02/2024
-12:30
Inflacija na Kubi nastavlja da raste pa tako, na primer, plata lekara ili učitelja iznosi oko četiri do pet hiljada kubanskih pezosa, što je samo oko tridesetak dolara na crnom tržištu, dok paket od 30 jaja košta tri hiljade kubanskih pezosa. Na ovom slikovitom primeru trenutnu situaciju na Kubi opisuje naša sagovornica Ivelin Palasio, turistička radnica i vlasnica AirBnB-ja u Havani.
"Situacija generalno nastavlja da se pogoršava. Primetan je nedostatak lekova u bolnicama. Međutim, iako se viđa sve više uvoznih proizvoda zahvaljujući malim i srednjim privatnim preduzećima, njihova cena je i dalje nedostižna za većinu stanovništva koje ne radi u privatnom sektoru", kaže ona.
Ivelin ističe da je pak, najveći problem to što se nastavlja odliv mladih generacija iz zemlje.
"To je velika briga za budućnost ostrva", kaže ona i dodaje da se svakodnevni nestanci struje za sada uglavnom beleže van turističkih oblasti, a najviše u provinciji Granma.
"Očekujemo i povećanje cena goriva, struje i vode za određene grupe potrošača, što je mera koja je trebalo da počne od 1. februara, ali je odložena bez daljeg datuma", objasnila nam je mlada Kubanka.
Vladini zvaničnici krive nedostatak goriva za napajanje termoelektrana, a to je nedostatak koji sada utiče na gotovo sve aspekte svakodnevnog života na ostrvu i izaziva talas emigracija.
Štaviše, vlada je prošle nedelje suspendovala sve sportske turnire - uključujući popularne utakmice nacionalne bejzbol i fudbalske lige do daljnjeg, navodeći kao razlog nedostatak javnog prevoza zbog "krize sa gorivom".
Na benzinskim pumpama formiraju se dugi redovi, a mnoge od njih su danima bez zaliha. Električna mreža u zemlji ima deficite ponekad preko jedne trećine ukupne potražnje, što dovodi do višečasovnih nestanaka struje na velikom delu ostrva.
Vlada kaže da su američke sankcije koje su decenijama komplikovale finansijske transakcije i kupovinu goriva od strane Kube, kombinovane sa akutnom ekonomskom krizom, krizu sa gorivom dovele do vrhunca.
Podrška samo za najsiromašnije
Kao odgovor na krizu, kubanska vlada je neposredno pre Nove godine objavila za 2024. jedan od najvećih planova makroekonomskog prilagođavanja poslednjih decenija. Povećanje cena energije i ukidanje opštih subvencija za osnovne životne namirnice, najava premijera Manuela Marera Kruza je bila iznenađenje kada ju je predstavio Narodnoj skupštini krajem decembra.
"Veoma smo nezadovoljni što nismo postigli neophodan napredak i ublažili efekte spoljnih pojava", rekao je Marero poslanicima u parlamentu, misleći na američku blokadu zemlje.
Marerov plan ima za cilj smanjenje državne potrošnje podizanjem cena koje je država ranije ograničavala. Istovremeno, javna potrošnja na subvencije biće smanjena pružanjem finansijske podrške socijalno ugroženim grupama umesto subvencionisanja proizvoda - što je svojevrsna promena političke paradigme, piše "DW".
"Nije fer da oni koji imaju mnogo primaju isto kao i oni koji imaju malo. Danas jednog starog penzionera subvencionišemo isto koliko i vlasnika velike privatne firme koji ima mnogo novca", rekao je Marero.
On je pre svega mislio na knjižicu obroka "liberta", preko koje se osnovne namirnice kao što su pirinač, pasulj, jestivo ulje, piletina i druga dobra ravnomerno distribuiraju svim Kubancima po subvencionisanim cenama.
Prema rečima ministra ekonomije Alehandra Gila Fernandeza, to predstavlja godišnji rashod od 1,6 milijardi dolara za Kubu.
Marero je takođe najavio povećanje tarifa, rekavši da država ne može da nastavi sa "rasipanjem" subvencija za vodu, struju, tečni gas i gorivo. Među ostalim merama biće i buduća prodaja benzina i dizela turistima u zamenu za devize, skuplji javni prevoz i povećanje plata u obrazovnom i zdravstvenom sektoru, koje je posebno pogodio nedostatak osoblja.
Vlada će takođe prilagoditi zvanični kurs kubanskog pezosa američkom dolaru, rekao je Marero, na osnovu preporuka centralne banke. Zvanični krus je trenutno 24 kubanska pezosa za američki dolar za pravna lica i 120 kubanskih pezosa za fizička.
Ali, poskupljenja koja su prvobitno zakazana za 1. februar, odložena su zbog sajber napada, saopštila je vlada. Vlada od tada nije saopštila kada će doći do novih poskupljenja.
Kriza sa gorivom
Kubanska ekonomija zahteva oko 125.000 barela goriva dnevno, uključujući motorni benzin, dizel i lož ulje za proizvodnju električne energije, prema najnovijim podacima Kancelarije za statističke informacije (ONEI) za 2021. godinu koje citira "Rojters".
Kuba ima stabilnu domaću proizvodnju nafte od oko 40.000 barela dnevno koja se uglavnom sagoreva za proizvodnju električne energije, a prima 56.000 barela dnevno sirovog i gotovog goriva iz Venecuele, podaci su LSEG-ovog nadzora plovila i dokumenata državne kompanije PDVSA, prenosi Rojters.
Meksiko, koji je prošle godine postao još jedan izvor nafte i goriva za Kubu, snabdeva svog saveznika sa oko 23.000 barela dnevno.
Čak 10.000 barela dizela, gasa, benzina i mlaznog goriva takođe je pristiglo u poslednjih nekoliko meseci, uglavnom nakon kupovina iz Evrope, pokazuju podaci.
Ukupno dakle, Kuba prima oko 129.000 barela dnevno, više nego dovoljno da porkije svoje navedene potrebe.
Međutim, zvaničnici kubanske vlade nisu objasnili neslaganje između Rojtersovih proračuna i manjka koje su prijavile vlasti.
Horhe Pinjon, koji proučava energetsku infrastrukturu i snabdevanje Kube na Univerzitetu Teksas u Ostinu rekao je da se neslaganje može objasniti problemima sa domaćom infrastrukturom, logistikom i potencijalnim kapacitetima za preradu.
"Deficit goriva za koji Kuba kaže da danas ima, po našem mišljenju nije snabdevanje, već uglavnom unutrašnji logistički problemi", rekao je on.
Podsetimo, višednevni požar je 2022. uništio veliki deo glavnog kubanskog terminala za skladištenje nafte, Matanzas, primoravši zemlju da pribegne korišćenju manjih terminala i koristi plutajuće skladište, dok se objekat obnavlja, takođe pokazuju podaci.
Komentari (0)