Igre 
Kako tumačiti poruke iz Davosa i ko to treba da "obnovi poverenje": "Marketinški prijemčiv slogan, bez naročite suštine"
Komentari19/01/2024
-21:41
Ovogodišnji 54. Svetski ekonomski forum u Davosu pod nazivom "obnova poverenja" čelnici velikih poslovnih grupacija okončali su ponekim obećanjem da će osigurati da siromašni imaju koristi od oživljavanja svetske privrede. Na kraju skupa u švajcarskom skijalištu rečeno je da izgledi za smanjenje globalne inflacije i povećanje globalne trgovine predstavljaju izvesno ohrabrenje za investitore uprkos ratovima koji se vode i jačanju populizma.
Spoljnopolitički konsultant Mladen Lišanin kaže za Euronews Srbija da u globalnim okvirima forum u Davosu svakako jeste najprominentniji forum ovog tipa, ali i da takvi forumi u principu ne služe tome da se donose odluke, nego da služe da se prepoznaju ili postave neki trendovi i da se na marginama samog događaja možda preliminarno najave neki budući razgovori i dogovori.
"Koliko će ono o čemu se razgovaralo biti primenjivano, zavisiće od interesa aktera, koji neretko nakon njihovog povratka kući izgledaju dijametralno drugačije nego što ih oni predstavljaju dok su prisutni u Davosu. I po ovom pitanju nema velike razlike između Sjedinjenih Američkih Država, zvaničnika Evropske unije, zvaničnika država Trećeg sveta, Kine ili nekih drugih zemalja", rekao je Lišanin.
Na pitanje koliko je uopšte moguće obnoviti poverenje, što je bio slogan foruma, imajući u vidu dešavanja u svetu, Lišanin je rekao da treba definisati na koje aktere se mislilo kada je reč o obnovi poverenja.
Euronews Srbija
"Ako je reč o obnovi neke vrste poverenja u transatlantskim odnosima između SAD i Evrope, tu možda i ima neke prilike još, barem do kraja ove godine, ali nisam siguran da ostatak sveta, naročito tzv. globalni jug, to previše zanima. Ako govorimo o obnovi poverenja između Zapada i Rusije, na primer, za to trenutno nema nikakve ili gotovo nikakve šanse. Ako se mislilo na obnovu poverenja između Zapada i Kine, koju dobar deo Zapada vidi kao svog glavnog takmaca, onda je pitanje kada je neko naročito poverenje tu uopšte i postojalo i čini mi se da je više bila poenta u tome da se osmisli nekakav zarazni i marketinški prijemčivi slogan nego što on zaista ima neku naročitu suštinu", kaže Lišanin.
On je dodao da su na formu kao teme figurirali, uglavnom, oni ljudi koji iz različitih razloga nisu bili prisutni ove godine u Davosu, kao što su Donald Tramp, Džozef Bajden ili Vladimir Putin, kao i rat Izraela i Hamasa i rat u Ukrajini.
Ukrajina među top temama
Mnogo ekonomskih pitanja koje diktiraju geopolitički događaji - to je ukratko ovogodišnji Davos, na kojem je Ukrajina ostala među top temama. Zvaničnici iz Kijeva kažu da su i dalje uvereni u podršku saveznika.
Povezane vesti
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je obećala pomoć Ukrajini sa ili bez Mađarske, a ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je izneo druge ideje.
"Treba nam snažna odluka da se zamrznuta ruska imovina iskoristi za odbranu protiv Rusije i rekonstrukciju Ukrajine. Putin najviše voli novac, treba da zažali što je započeo rat", rekao je Zelenski.
Rusija i ove godine bez poziva prokomentarisala je da je Davos više ne zanima.
U Švajcarskoj je bio i predsednik Izraela Isak Hercog koji je, slično Zelenskom, rekao da je Izrael brana rata prema Evropi.
Na pitanje koliko je Kijev posle Davosa zadovoljan, Lišanin kaže da Kijev nema preterano razloga da bude ni više ni manje zadovoljan sada, nakon završetka Svetskog ekonomskog foruma nego što je to bio pre pet ili šest dana.
"Nije tajna da izgledi za ubedljivu ukrajinsku pobedu koju je dobar deo i zapadnih zemalja i, naravno, Ukrajina i njenih saveznika priželjkivao. Deluju nešto malo drugačije danas nego što su delovali pre šest ili devet meseci. Pored toga, na zapadu postoji jedna vrsta hlađenja od onog početnog entuzijazma kada je reč o pomoći Ukrajini", rekao je Lišanin.
On kaže da se više gotovo i ne pominje ona politika koja podrazumeva da se Ukrajini pomaže na svaki način i onoliko dugo koliko god je potrebno da se ostvari pobeda u sukobu sa Rusijom.
Povezane vesti
"Sada su te poruke nešto opreznije, one su već počele da postaju opreznije polovinom ili krajem prethodne godine i nije se mnogo toga promenilo ni sada. Neke uslovno rečeno pozitivne stvari za Kijev su se dogodile, naročito u kontekstu nekih nemačkih i francuskih poruka da će se obavezati što finansijski, što u pogledu isporuke nekih strateških dobara za ukrajinsku odbranu, ali mislim da to još uvek nije ono što bi Vladimir Zelenski želeo da čuje i da to nije ono što može dramatično da promeni tok sukoba u Ukrajini", naveo je Lišanin.
Povodom izjave nemačkog ministra odbrane, koji je rekao da rat u Ukrajini može da se proširi na susedne zemlje, Lišanin kaže da malo ko, naročito među vojnim planerima, zaista očekuje neku vrstu konvencionalnog rata u Evropi ili zapadnoj Evropi između Rusije i evropskih saveznika, dakle država članica Evropske unije i NATO-a, ali je činjenica da od početka ruske invazije na Ukrajinu u Nemačkoj postoji jedna vrsta nove debate i pokušaja da se nametne novi pogled na pitanja odbrane i bezbednosti.
"Najave da će Nemačka među zapadnim saveznicima biti možda najagilnija u pomoći Ukrajini, mislim da su deo tog narativnog paketa i ove najave o potencijalnom sukobu Nemačke i Rusije. Dakle, da budemo potpuno otvoreni, prilično je nelogično i nerazborito sa stanovišta ruskih interesa razmatrati direktan sukob sa bilo kojom državom članicom NATO. Jedan od razloga zašto je Rusija mogla da postupi onako kako je postupila u februaru 2022. godine je bio upravo taj što je znala sa sigurnošću da nijedna od zapadnih država nema formalnu obavezu da Ukrajinu i zaštiti", rekao je Lišanin.
"Poverenje Rusije i NATO je već narušeno"
NATO je ove nedelje najavio da će sledeće nedelje početi velike vojne vežbe i to najveće u poslednjih nekoliko decenija koje će trajati više meseci i uključivati oko 90.000 vojnika Alijanse i Švedske koja je na pragu da postane članica NATO-a.
Vojni komandanti NATO rekli su da će pokazati sposobnost da ojačaju evroatlantsku oblast prebacivanjem snaga iz Severne Amerike i da će se to dešavati tokom scenarija simuliranog konflikta protiv neprijatelja sa sličnim oružanim sposobnostima. Navode i da će to biti demonstracija njihove snage i odlučnosti da zaštite jedni druge, njihove vrednosti i međunarodni poredak zasnovan na pravilima.
Na pitanje kako je razumeo ove izjave i šta ovako velike vojne vežbe mogu da znače, Lišanin navodi da su vojne vežbe sastavni deo politike odbrane gotovo svake države na svetu koja uopšte poseduje oružane snage, pa se to odnosi i na saveze kao što je NATO.
"U izvesnom smislu to je redovni deo aktivnosti kada je reč o ovim vrstama politika i sa tog stanovišta ovo nije ništa neočekivano ni neobično. Ono što jeste donekle neuobičajeno to je obim ovih najavljenih vežbi. One će po svojoj prilici zaista biti najveće od okončanja hladnog rata", rekao je Lišanin.
On je dodao da one neće doprineti unapređenju poverenja između NATO-a i Rusije, ali to poverenje je već do te mere narušeno da smatra da nešto drastično ne može da se dogodi.
"Rusija u svakom slučaju ne razmatra trenutno da napadne bilo koju NATO članicu, ni sa ni bez ovako velikih vojnih vežbi, a da li će one jednom kad se završe delovati kao predmet odvraćanja ili će izazvati jednu vrstu bezbednosne dileme u Moskvi i dodatno narušiti i onako krhko poverenje, sklon sam da verujem da će tas da pretegne na ovu drugu stranu", naveo je Lišanin.
Komentari (0)