Igre 
Koji su dometi dogovora sa samita COP28: Zabrinutost zbog uticaja "bogatih megazagađivača" na borbu s klimatskom krizom
Komentari16/12/2023
-08:01
Dve nedelje su diplomate iz skoro 200 zemalja većale na Samitu o klimi u organizaciji Ujedinjenih nacija sa ciljem da dogovore ograničenje emitovanja štetnih gasova i planove kako će se svet pripremiti i boriti sa sve očiglednijim klimatskim promenama. Dogovor je na kraju proglašen istorijskim, iako nije utvrđeno ko i na koji način će u potpunosti zameniti fosilna goriva "zelenijim" alternativama.
Ako je verovati Svetskoj meteorološkoj organizaciji, 2023. je najtoplija godina u istoriji merenja, a upravo su u vrelom Dubaiju 198 članica postigle dogovor o novom sporazumu kojim se zemlje pozivaju da fosilna goriva zamene obnovljivim izvorima energije, ali ne i da ih postepeno ukinu.
U novom sporazumu se navodi da su zemlje prepoznale "potrebu za dubokim, brzim i održivim smanjenjem emisija gasova staklene bašte u skladu sa politikama ograničavanja dugoročnog rasta globalne temperature do 1,5 stepeni Celzijusa".
Nacije se takođe obavezuju i na trostruko uvećanje globalnog kapaciteta obnovljive energije do 2030. i uz ponovljenu formulaciju koja podrazumeva postepenu zamenu uglja kao energetskog izvora.
Međutim, Organizacija zemalja izvoznica nafte (OPEK), a posebno Suadijska Arabija, protivile su se stavu pojedinih vlada koje su insistirale na preciznim i oštrim formulacijama u cilju okončanja upotrebe fosilnih goriva, pa tako ni najnoviji tekst ne sadrži eksplicitnu posvećenost postepenom i postupnom ukidanju fosilnih goriva.
Tanjug AP/Peter Dejong
Umesto toga, sporazumom se države pozivaju da daju svoj doprinos u globalnim naporima za prelazak sa fosilnih goriva na alternativne izvore energije "na pravedan, uredan i pravičan način, i u skladu sa naukom, a kako bi se postigla nulta emisija štetnih gasova do 2050. godine".
Bogati proizvođači i siromašni korisnici
Iako je sklopljen dogovor, što definitvno predstavlja napredak u globalnim naporima u borbi protiv klimatskih promena, koje odavno nisu "slon u sobi", već opasnost o kojoj "trubi" kompletna javnost, ali i tema koja sve češće predstavlja bazu mnogim političkim strankama i organizacijama, pitanje je u kojoj meri će zemlje koje su se obavezale na njega i pridržavati dogovorenog.
Povezane vesti
"Potpuno ukidanje fosilnih goriva bi postavilo svetski energetski sistem na potpuno drugačije temelje i duboko bi promenilo obrasce trgovinskih i izvoznih prihoda", kaže Frenk Joco šef energetskog sektora na ANU Institutu za klimu i energetiku, prenosi Gardijan.
On navodi da je primena sporazuma nezamisliva za mnoge velike zemlje koje proizvode fosilna goriva, navodeći da su čitave države izgrađene na prihodima od nafte i gasa ili se u velikoj meri njihov BDP oslanja na fosilna goriva.
"Sama industrija fosilnih goriva ima ogromnu moć. Saudijska Arabija je avangarda, ali postoje i mnogo drugih zemalja koje spadaju u ovu grupu", ističe profesor.
On ukazuje na to da će sporazum različito uticati na razvijene i nerazvijene zemlje koje koriste fosilna goriva.
"Mnoge siromašne zemlje strahuju da će biti zaglavljene sa dodatnim početnim troškovima brzog prelaska na sistem bez fosilnih goriva. Princip pravednosti UN o 'zajedničkoj, ali diferenciranoj odgovornosti' sugeriše da bogate zemlje treba da plate deo troškova energetske tranzicije siromašnih zemljama, ali u praksi finansiranje ovog problema nije ni približno tako veliko koliko je potrebno ili koliko se očekuje", objašnjava Joco.
profimedia
Ipak, siromašnim zemljama koje zavise od fosilnih goriva bi moglo da ide u korist to što postoji mogućnost da će cene "prljavih" energenata pasti, jer će globalna potražnja biti u padu, ukazuje profesor.
Siromašnije zemlje se takođe mogu nadati da će cene fosilnih goriva pasti pošto globalna potražnja opada, sugeriše profesor, ali i navodi da vlade nisu voljne da forsiraju promene koje su protiv njihovih ekonomskih interesa.
Povezane vesti
Pa tako navodi primer Australije, zemlje u kojoj živi i radi, ističući da je ta država veliki proizvođač i izvoznik fosilnih goriva.
Na osnovu toga profesor zaključuje da je "očigledan stav proizvođača fosilnih goriva da se pripreme za budućnost bez CO2, ali da usput zarađuju na fosilnim gorivima što je duže moguće", što je prema rečima Joca kontraproduktivno u odnosu na ciljeve dogovorene na samitu COP28.
Pružena ruka uprljana naftom
Iako mnogi ono što je dogovoreno u Dubaiju nazivaju istorijskim, kritike dolaze i na račun predsednika COP28 sultana Al Džabera zbog "neusmnjivih veza sa industrijom fosilnih goriva" kako piše Džon Gembrel novinar AP-a.
Povezane vesti
On navodi da je Al Džaber tehnokrata od poverenja šeika Mohameda bin Zajeda, čiji je glavni cilj bio da "zadovolji interese svog šefa", ali i da je morao da pravi kompromise zbog interesa drugih velikih zemalja.
Tanjug AP/Kamran Jebreili
"Tradicionalne zapadne nacije su imale uglavnom slične stavove, pri čemu je američki izaslanik Džon Keri imao blizak odnos sa sultanom Al Džaberom u mesecima koji su prethodili pregovorima. Rastuće sile Kina i Indija fokusirale su se na to da njihov uspon ne bude ograničen zatvaranjem svojih elektrana na ugalj. A zalivski proizvođači sirove nafte, predvođeni susednom Saudijskom Arabijom, žele da se postaraju da njihova naftna polja pumpaju i u narednim decenijama kako bi ispunili svoje ekonomske ambicije", piše novinar AP-a.
Osim sultana, kritike su stigle i na račun delegata koji su učestvovali na klimatskom samitu COP28.
Prema analizi britanske NVO Oksfam svaki četvrti milijarder među delegatima zaradio je bogatstvo od tzv. prljavih industrija što izaziva zabrinutost od uticaja ultra-bogatih mega-zagađivača na klimatskom samitu.
Analiza Oksfama otkriva da su 34 milijardera, čije zajedničko bogatstvo je procenjeno na 495,5 milijardi dolara, koji su se prijavili kao delegati za klimatski samit UN, izazivali zabrinutost zbog uticaja ultrabogatih na napore sveta da se izbori sa klimatskom krizom.
Ova NVO zaključuje da bi "samiti COP, pored okupljanja u Davosu, mogao ubuduće da postane novo mesto okupljanja najbogatijih na svetu odakle bi mogli da utiču na vlade i državnike".
Komentari (0)