Ratne operacije u celoj Gazi: Ima li nade za primirje Izraela i Hamasa i da li sukob može da se prenese na okruženje?

Izraelska vojska proširila je ove nedelje ratne operacije na čitav pojas Gaze. Kombinovani kopneni, artiljerijski i vazdušni napadi zahvatili su i drugi grad po veličini Kan Junis, čijem stanovništvu je naređena evakuacija. Ujedinjene nacije saopštile su da je od početka kopnene ofanzive raseljeno skoro dva miliona ljudi i upozorile da bi humanitarni sistem i javni red mogli potpuno da se uruše. 

U okviru širenja ratnih operacija težište dejstava izraelskih snaga ove nedelje je grad Kan Junis na jugu pojasa Gaze, koji su opkolile oklopne jedinice. Civilnom stanovništvu naređena je evakuacija u nekoliko pravaca, prema Rafi, humanitarnoj zoni Al Mavasi i prema granici sa Izraelom. 

Potom su usledili kombinovani artiljerijski i vazdušni udari s ciljem uništenja Hamasove mreže podzemnih tunela, baza, magacina oružja, kampova za obuku i ostale infrastrukture.

Prema tvrdnjama Hamasa, mreža podzemnih tunela širom Gaze dugačka je ukupno oko 500 kilometara. 98. padobranska divizija IDF, jedna od ukupno četiri divizije angažovane u operacijama u Gazi upala je u Kan Junis u potrazi za vojnim i političkim rukovodstvom Hamasa, nakon čega su usledile žestoke ulične borbe. 

U takvim okolnostima, stotine hiljada ljudi koji su zbrinuti u Kan Junisu nakon prve faze ofanzive, ograničene na severni deo Gaze, ponovo su primorani da formiraju izbegličke kolone i potraže spas na znatno manjem prostoru. 

Osim južnog dela Gaze, gde se vode najintenzivnije brobe, aktivnosti izraelske vojske zabeležene su i u severnom delu, gde se sprovode operacije čišćenja, čiju okosnicu čini Nahal brigada.

Jedna od žarišnih tačaka bio je izbeglički kamp Džabalija, za koji izraelske snage tvrde da je uporište Hamasa, u kojem je otkrivena velika količina oružja. Ujedinjene nacije su upozorile da su izbeglički kampovi prenatrpani, i da u ovom trenutku nema bezbedne zone u čitavoj Gazi.

Najozbiljnija politička kriza

Uprkos tome što Ujedinjene nacije upozoravaju da je situacija u Gazi došla do tačke bez povratka, da nema bezbednog mesta u toj enklavi, za urednika spoljnopolitičke rubrike Jordan tajmsa Saeba Rauzdea to nema velikog značaja jer, iako "Gutereš pokušava da uspostavi permanentni prekid vatre, sve zavisi od SAD-a".

"Do promene na terenu može doći ako Vašington izvrši potreban pritisak na Tel Aviv da izvrši deeskalaciju, uspostavi permanentno primirje, te da se konačno obnove mirovni procesi koji su stopirani poslednjih tridesetak godina", ukazuje Rauzde. 

Međutim, on napominje da SAD na direktan način opstruira Guterešovu inicijativu jer "za sada daju dovoljno jaku vojnu i diplomatsku podršku Netanijahuovoj vladi da nastavi vojnu akciju u Gazi". 

"Humanitarno primirje zavisi od stepena podrške Stejt departmenta kabinetu Benjamina Netanijahua", kaže Rauzde, naglašavajući da se među ministrima izraelske vlade nalaze ekstremni desničari koji samo dodatno mogu da radikalizuju sukob. 

On ističe da je aktuelni sukob Izraela i Hamasa "najozbiljnija politička kriza još od Prvog zalivskog rata, Intifade, Drugog Zalivskog rata i Arapskog proleća". 

Katar ima uticaj na Hamas, ali ne i na SAD

Iako je katarska diplomatija uspešno posredovala u pregovorima Izraela i Hamasa, na kraju kojih je izboreno sedmodnevno humanitarno primirje, Rauzde tvrdi da je Katar imao uspeha zbog bliskih odnosa sa Hamasom.

"Katarska diplomatija može da izvrši pritisak na Hamas jer Katar decenijama finansira Hamasove institucije u Gazi i pruža utočište političkim prvacima Hamasa". Katar je proteklih decenija uspešno demonstrirao meku moć preko medijske kuće Al Džazira, ali i preko svoje diplomatije" ističe Rauzde. 

Međutim, iako ima uticaj na Hamas i globalnu meku moć, Rauzde je skeptičan oko moći Katara da izdejstvuje mir u tm području. 

"Ne deluje verovatno da Katar može da ucenjuje Vašington, koji u Kataru drži veliku pomorsku bazu čiji je zadatak nadgledanje Irana. Katar, uz saradnju sa Egiptom, Jordanom, Saudijskom Arabijom i Turskom, može da izvrši pritisak na Hamas, kao i na druge ekstremističke organizacije poput Islamskog Džihada. To je neka uloga Katara, ali pošto se Izrael povukao iz pregovora sa Katarom - lopta je u njihovom dvorištu", objašnjava novinar iz Jordana. 

Napad Hezbolaha na Izrael "nerealan scenario"

Iako je Netanijahu zapretio Hezbolahu da će "Bejrut izgledati kao Gaza", nakon što je od rakete te paravojne organizacije stradao šezdesetogodišnji Izraelac, Ruazde ocenjuje da "rat sa Hezbolahom uvek visi u vazduhu", ali da trenutno za to postoji mala verovatnoća. 

"Pogrešno je pretpostavljati, a to često možemo da vidimo u srpskim medijima, da će borbu protiv Izraela povesti Iran i Hezbolah, a da će sunitski muslimani da ih slede. To ne deluje kao realan scenario. Države koje su uspostavile diplomatske odnose sa Izraelom ne žele da uđu u otvoreni sukob sa SAD, NATO-paktom i Izraelom, zbog islamista Hamasa, koji bi da mogu menjali i okolne režime", ukazuje on. 

profimedia

Napominje da veća opasnost postoji od širenja rata na Liban, jer je to područje gde postoje stalni sukobi. Ipak, Rauzde ističe da susedne zemlje priznaju Izrael, ali i da pojedine zemlje sarađuju sa Izraelom. 

"Nije tačno da okruženje ne priznaje Izrael, Izrael je priznat od Egipta i od Jordana, Bahreina, Emirata, Sudana, Maroka, a Saudijska Arabija već godinama ekonomski, vojno i bezbednosno sarađuje sa Tel Avivom. Da bi te integracije zaživele, neophodna je deradikalizacija i stvaranje funkcionalne palestinske države. To je jedan od preduslova da bi ta saradnja mogla da se uspostavi", primećuje novinar. 

Iako za dešavanja u tom regionu kaže da su "najopsnija politička kriza" poslednjih decenija, Ruazde upozorava na to da je "veoma bitno deradikalizovati ovu krizu i deeskalirati ceo region", u suprotnom, kako kaže, "i okolne države bi mogle biti uvučene u rat.