Zabrinjavajući rezultati novog istraživanja Unicefa: Dečje siromaštvo poraslo u nekim od najbogatijih zemalja sveta

Komentari

Autor: Euronews

11/12/2023

09:01

Zabrinjavajući rezultati novog istraživanja Unicefa: Dečje siromaštvo poraslo u nekim od najbogatijih zemalja sveta - Copyright Unsplash

veličina teksta

Aa Aa

Neke od najbogatijih zemalja sveta zabeležile su drastičan porast dečjeg siromaštva u periodu između 2014. i 2021. godine, pokazuju novi podaci Unicefa.

Izveštaj "Dečje siromaštvo usred bogatstva" prikazuje šokantne rezultate o nekim od najbogatijih zemalja sveta, kao što su Velika Britanija, Španija i Luksemburg koje su se našle na samom dnu liste prema ulaganju u borbu za rešavanje ovog problema.

Sa druge strane, siromašnije zemlje, poput Poljske i Slovenije najviše ulažu u borbu protiv dečjeg siromaštva, a slede ih Letonija, Litvanija i Južna Koreja.

Studija predstavlja najsavremeniju sliku siromaštva koje pogađa decu u zemljama Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj i Evropske unije i analizira državnu podršku merama usmerenim ka porodicama s decom.

Ispostavilo se da uprkos ukupnom smanjenju siromaštva za gotovo osam procenata u 40 svetskih zemalja između 2014. i 2021, u istom periodu više od 69 miliona dece živelo je u domaćinstvima u kojima se zarađuje manje od 60 prosto prosečnog nacionalnog prihoda.

"Uticaj siromaštva na decu je trajan i štetan", kaže direktor organizacije "Unicef Innocenti" Bo Viktor Niland za Euronews.

"Za većinu dece to znači da mogu da odrastaju bez dovoljno hranljivih obroka, garderobe, školskih potrepština ili toplog mesta koje bi mogli da nazovu domom. To krši njihova prava i može da dovede do lošeg fizičkog i mentalnog zdravlja", dodaje on.

Posledice siromaštva mogu da traju čitavog života. Deca koja iskuse siromaštvo imaju manje šanse da završe školu i u proseku slabije zarađuju u odraslom dobu. U nekim zemljama, osobe rođene u siromašnijim regijama u proseku žive osam do devet godina kraće u odnosu na stanovnike bogatijih krajeva, pokazuje izveštaj.

U njemu se takođe ističe ogromna nejednakost u pogledu rizika od siromaštva. U 38 zemalja obuhvaćenih studijom, deca koja žive sa samohranim roditeljem su u tri puta većem riziku da žive u siromaštvu od druge dece. Deca sa invaliditetom i pripadnici etničkih ili rasnih manjina, takođe su u većem riziku od proseka.

Bogatstvo ne diktira uslove života deteta

Otkrića pokazuju da je u periodu između 2012. i 2019. stabilan ekonomski rast u toj grupi zemalja pružio mogućnost oporavka od posledica recesije iz vremena između 2008. i 2010.

Ipak, dok određen broj zemalja smanjuje dečje siromaštvo tokom ovog perioda neke od najbogatijih zemalja beleže korak unazad. Izveštaj pokazuje i da države sa sličnim nivoom nacionalnog dohotka poput Slovenije i Španije imaju drastično različite stope dečjeg siromaštva - u ovom slučaju deset i 28 posto.

Uslovi u kojima deca žive mogu se popraviti bez obzira na bogatstvo zemlje, primećuje se u izveštaju.

Na primer, Poljska, Slovenija, Letonija i Litvanija nisu među najbogatijim zemljama Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj i Evropske unije, a postigle su značajno smanjenje dečjeg siromaštva koje je u Poljskoj smanjeno za 38 posto, a u ostalim navedenim zemljama za 31 posto.

U međuvremenu, od 2014. bogatije zemlje beleže najveće povećanje siromaštva dece - Velika Britanija 20 posto, a Francuska, Island, Norveška i Švajcarska po deset procenata.

Kako rešiti problem?

Izveštaj poziva vlade država da hitno reše problem dečjeg siromaštva preduzimanjem sledećih koraka:

Širenjem socijalne zaštite dece, uključujući pružanje finansijske pomoći porodicama.
Obezbeđivanjem da sva deca imaju pristup kvalitetnim osnovnim uslugama poput besplatnog obrazovanja i nege, koja je potrebna za njihovo blagostanje.
Stvaranjem prilika za adekvatno plaćeno zaposlenje i donošenjem zakona u korist porodica vodeći računa o plaćenom odsustvu, kako bi roditelji i staratelji mogli da balansiraju između brige o deci i posla.
Obezbeđivanjem da se mere prilagode specifičnim potrebama manjinskih grupa i samohranih roditelja, kako bi se olakšao pristup socijalnoj zaštiti, ključnim uslugama i dostojanstvenom radu i kako bi se smanjile nejednakosti.

Izveštaj ističe da se mnogo toga može naučiti iz iskustava različitih zemalja.

"Sada koristimo ova otkrića, da bismo utvrdili kako da efiksano osiguramo blagostanje dece danas i u budućnosti", zaključuje Niland.