Koja pravila u ratu važe za bolnice, Hrnjaz: "Postoje uslovi koji se moraju ispuniti da bi se izvršio napad"

Pažnja međunarodne javnosti ove nedelje bila je usmerena na stanje zdravstvenih ustanova u gradu Gazi usled izraelske kopnene ofanzive koja je nastavljena nesmanjenom žestinom.

Zdravstveni radnici iz ove enklave, kao i zvaničnici Svetske zdravstvene organizacije ukazivali su na alarmantno stanje u kojem se bolnice u Gazi nalaze, prvenstveno Al Šifa, kao glavna bolnica na ovom području.

Prema njihovim rečima, nedostatak potrepština poput vode, struje i goriva doveo je do ugrožavanja brojnih pacijenata i prestanka rada više od polovine bolnica na prostoru Gaze, a prekinuta je i komunikacija sa međunarodnom organizacijom Lekari bez granica.

Lekari iz Al Šife saopštili su da je usled nedostatka kiseonika i struje, osam pacijenata umrlo, kao i desetine novorođenih beba.

S druge strane, izraelska vojska okrivila je Hamas da onemogućava prijem humanitarne pomoći i da najveću bolnicu u Gazi koristi kao komandni centar, zbog čega je njena okolina bila poprište dejstava izraelskih snaga, koje su takođe izvršile upad u samu bolnicu u potrazi za oružjem i opremom Hamasa.

Kritična situacija zabeležena je i u bolnici Al Ahli, čije osoblje tvrdi da nije imalo pristup zalihama krvi koje su bile opkoljene izraelskim tenkovima. Bolnica Al Kuds više nije u funkciji usled intenzivnog bombardovanja ovog područja prethodnih dana. Bolnice Rantisi i Al Nasr su u međuvremenu evakuisane. Najteži pacijenti prebačeni su u Al Šifu, dok su lakši slučajevi evakuisani u južni deo Gaze.

Podsećanja radi, severni deo Gaze gde se vode najžešće borbe, proglašen je zonom evakuacije. Izraelska vojska otvorila je pre nedelju dana humanitarni koridor za evakuaciju civila u pravcu južnog dela Gaze, a prema njenim tvrdnjama zonu borbenih dejstava napustilo je stotine hiljada Palestinaca. Iako južni deo Gaze nije proglašen zonom borbenih dejstava, gradovi poput Kan Junisa i Rafe gde su formirani izbeglički kampovi, neretko su izloženi artiljerijskim i vazdušnim udarima izraelskih oružanih snaga.

Koja ratna pravila važe za bolnice

Svaka bolnica u sukobu zaštićena je pravilima ratovanja i ne sme biti meta napada. Međutim, u nekim slučajevima gube zaštitni status. To se dešava ako se koriste za dela "van njihove humanitarne funkcije", prema Protokolu 1 Ženevskih konvencija, koji je Izrael ratifikovao.
Izrael se pozvao upravo na ovaj Protokol tvrdeći da je to slučaj u Al Šifi.

"Osnovno pravilo međunarodnog humanitarnog prava jeste zabrana napada na civilne objekte. Bolnice imaju posebno zaštićen status. Ne samo da je zabranjen napad na njih, već sve i da se koriste u vojne svrhe, postoje uslovi koje je neophodno ispuniti da bi se izvršio napad - upozorenje i davanje vremena za evakuaciju", rekao je u emisiji "Euronews Svet" Miloš Hrnjaz, profesor političkih nauka.

Četvrta Ženevska konvencija, usvojena 1949. godine, bila je prva koja je imala za cilj da zaštiti ljude koji ne učestvuju u neprijateljstvima - bilo da su deca i bolesni ili zdravi odrasli muškarci. Neki od članova konvencije direktno se odnose na potrebu podrške zdravstvenim službama - član 14 kaže da se moraju stvoriti bolničke zone i sigurnosne zone za grupe kao što su ranjenici, bolesni i trudnice; član 18 kaže da civilne bolnice i njihovo osoblje moraju biti zaštićeni.

Međunarodno humanitarno pravo priznaje pak, "načela proporcionalnosti", prema kojima se napad na bolnice ne opravdava ako je šteta po živote civila veća od bilo koje dobijene vojne prednosti.

"Čak i ako ne dođe do evakuacije, napad je moguć isključivo ako direktna i konkretna vojna prednost koja se očekuje takvog napada, nije nesrazmerna u odnosu na broj civilnih žratava koje mogu nastati kao posledica tog napada. Zvuči apstraktno, ali mora se procenjivati od slučaja do slučaja. Nije sasvim lako unapred dati odgovor, ali postoje situacije u kojima je jasno da neutralisanje jednog borca, pa sve i da je vođa Hamasa uz, na primer 150-200 civilnih žrtava, sasvim sigurno nije u skladu sa ovim načelom proporcionalnosti", rekao je on.

Šta se definiše kao ratni zločin

Definicije onoga što se može smatrati ratnim zločinom postoje u različitim granama međunarodnog prava: humanitarnom, krivičnom i običajnom. U konkrentom slučaju bolnice Al Šifa, Izrael smatra da je njihov napad bio potpuno legitiman jer su prethodno izdali upozorenje, te se ne može smatrati ratnim zločinom.

"Postoje generalna uopzorenja, što je u ovom slučaju bila najava da se ljudi presele iz severnog u južni deo Gaze, ali to ne važi za napade na pojedinačne objekte. Dakle, upozorenje mora biti izdato za konkretnu lokaciju koja se napada, i tada se može smatrati validnim u smislu međunarodnog prava", rekao je on.

Ipak, i u slučaju prethodnog upozorenja mora važiti načelo proporcionalnosti da bi napad na jednu bolnicu bio opravdan.

"Prvo, ratni zločin je pre svega ako se krijete među civilnim stanovništvom, naročito u bolnici, i koristite ih kao štit kako do napada na vas ne bi došlo. Ako se dokaže da su pripadnici Hamasa koristili civile kao štit, to je ratni zločin i kažnjiv je po statutu Međunarodnog krivičnog suda", rekao je Hrnjaz i nastavio:

"S druge strane, ukoliko se dokaže da je ova šteta koja je naneta civilima, odnosno ogroman broj žrtava, bila prekomerna u odnosu na ono što su zaista bili vojni ciljevi Izraela i to može da predstavlja ratni zločin prema statutu Međunarodnog krivičnog suda. A ukoliko je to deo sistematičnog napada i ugrožavanja ljudi onda to, pod određenim okolnostima može biti i zločin protiv čovečnosti", dodaje.

Israel Defense Forces via AP

Prema UN, ratni zločin se dešava tokom oružanog sukoba i predstavlja kršenje Ženevskih konvencija i kršenje međunarodnog humanitarnog prava - skup pravila, takođe poznat kao "pravo rata". Međutim, trenutno imamo situaciju u kojoj je Međunarodni krivični sud od 2015. godine nadležan za Palestinu, ali Izrael nije potpisnica niti članica tog suda.

"To nije prepreka jer sud, iako ima nadležnost za sve ono što se dešava na teritoriji Palestine, ima nadležnost i za navodne i nenavodne zločine koje vojnici Izraela počine na toj teritoriji. Sud ima nadležnost i za stanovnike Gaze, odnosno pripadnike Hamasa koji su izvršili zločine na teritoriji Izraela, iako Izrael nije članica", zaključuje Hrnjaz u razgovoru za Euronews Srbija.