Kakva je budućnost rata Izraela i Hamasa: Diplomatija u pogonu, raste neizvesnost oko kopnene ofanzive na Gazu

Nastavljeni su napadi izraelskih snaga na Pojas Gaze. Osim vazdušnih i artiljerijskih udara, izraelska vojska izvodila je i, kako kaže, ciljane racije u ovoj enklavi. Ove nedelje je oslobođeno četvoro talaca, a Hamas tvrdi da to više neće činiti  do prekida vatre. Uprkos najavama, ofanziva se i dalje ne događa, a humanitarna situacija u Gazi se usložnjava iz dana u dan. Večeras je Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila je rezoluciju kojom se poziva na "humanitarno primirje".

Upadi izraelskih odbrambenih snaga izvršeni su u severnom i centralnom delu Gaze. U napadu na Hamasova uporišta korišćene su pešadijske i oklopne jedinice, ali i buldožeri, koje izraelske snage koriste za čišćenje mina i pripremu terena za totalnu ofanzivu. Vojska je saopštila da su ove akcije izvedene bez gubitaka, ali i da je tom prilikom likvidiran jedan od komandanata Hamasa Šadi Barud.

“Evidentirali smo 229 talaca. Ponavljam, 229. Već sam pomenuo da se deo ovih informacija odnosi na dodatnu identifikaciju, nove obaveštajne podatke kao i na operativne aktivnosti koje sprovodimo", poručio je portparol izraelskih odbrambenih snaga Daniel Hagari.

On je najavio i da će izraelske kopnene snage noćas proširiti svoje operacije i poručio je stanovnicima Gaze da se pomere ka jugu.

Komentarišući akcije izraelske vojske, Gordan Akrap sa Instituta za istraživanje hibridnih sukoba iz Zagreba je rekao za Euronews Srbija da ulazak u kopneni deo Gaze na način koji se najavljuje od prvog dana predstavlja ogroman rizik po živote izraelskih vojnika i stanovnika Gaze. On je skloniji mišljenju da će se događati ograničena delovanja na područja Gaze koja su već napadnuta iz vazduha.

"Taj deo aktivnosti se pokušava preneti na ona područja gde neće biti urbanih borbi. Ulazak u grad i gradska borba ide u korist Hamasu", naveo je on i dodao da veruje da će i dalje biti ograničenih izraelskih delovanja s ciljem otkrivanja podzemnih bunkera.

Uloga Katara u talačkoj krizi

Kada je reč o talačkoj situaciji, katarski pregovarači igraju značajnu ulogu u oslobađanju civila. Pregovori se ne odnose na vojna lica i na policajce, koje Hamas vidi kao adute za dobijanje ustupaka od države Izrael.

"Naš cilj je da oslobodimo sve taoce. To je ono na čemu radimo i to je ono što želimo da postignemo. Od prvog sata primamo pozive iz zemalja širom sveta tražeći pomoć da pomognemo građanima u Gazi i oslobodimo ih, što nije lak zadatak. To je veoma komplikovan proces. Ako se bombardovanje nastavi, ako dođe do eskalacije situacije, naš zadatak postaje sve teži. Posrednicima je potreban period zatišja", naveo je Muhamed Al Kulaifi, katarski pregovarač i državni ministar. 

Kao rezultat pregovora, Hamas je početkom ove nedelje oslobodio dve starije Izraelke i dvoje američkih državljana. 

profimedia

Akrap je za Euronews Srbija rekao da je Katar šiitska država koja je sklona Hamasu ali da su se nakon najnovijih dešavanja odmakli od Hamasa. Ističe i da je Hamas morao da pokaže gest dobre volje, prvenstveno prema SAD i da bi ta organizacija trebalo pre svega da pusti civile, naročito decu i starije osobe.  

Takođe ističe i da je problem to što Hamas nije pustio pripadnike Crvenog krsta da dođu do zatočenih kako bi se uverili u njihovo stanje.

Koji su ciljevi diplomatskih napora

U isto vreme, diplomatija je u pogonu. Francuski predsednik se sastao i sa izraelskim državnihm vrhom i sa palestinskim predsednikom. U UN iz više pokušaja nije usvojena rezolucija o prekidu vatre, ali je došlo do novih sukoba stavova pa i poziva da generalni sekretar Gutereš podnese ostavku. Čini se da jedini što za sada uspeva da se izdejstvuje jeste da se izraelska ofanziva do daljeg odloži.

Počelo je u sedištu Ujedinjenih nacija kada je generalni sekretar poručio da se zločini jedne strane ne mogu opravdati zločinima druge. 

"Važno je takođe priznati da se napadi Hamasa nisu desili u vakuumu. Palestinski narod je bio podvrgnut 56 godina okupaciji.... Žalbe palestinskog naroda ne mogu opravdati užasne napade Hamasa, a ti užasni napadi ne mogu opravdati kolektivno kažnjavanje palestinskog naroda”, istakao je Guteres.  

Ubrzo posle ovih reči ministar spoljnih poslova Izraela otkazao je sastanak sa generalnim sekretarom,a ošto je reagovao i izraleski ambasador pri svetkoj organizaciji.

"Mislim da generalni sekretar mora da podnese ostavku. Jer od sada, osim ako se ne izvini, nema opravdanja da bude u ovoj zgradi. Ona je osnovana da se spreče zverstva. Kako generalni sekretar može na bilo koji način da opravda strašne zločine kojo si se desili našim civilima?", naveo je Gilad Erdan, izraelski ambasador pri UN.  

Gutereš je pokušao da objasni da ni u jednom trentuku nije pravdao napade Hamasa, a podršku su mu pružili predstavnici arpaskih zemalja. Zbog podrške Guterešu, pod pritiskom da podnese ostavku je i dugogodišnji savetnik bivše nemačke kancelakre Merkel i predsedavajući Minhenske bezbednosne konferencije Kristof Hojzgen. 

A pored toga, u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija vetom stalnih članica blokirane su ruska i američka rezolucija o prekidu vatre u Pojasu Gaze radi dostavljanja humanitarne pomoći. Veto na američku rezoluciju uložile su Rusija i Kina. Odbijen je i prelog Rusije, a veto su uložile Velika Britanija i SAD. 

profimedia

S druge strane, u Moskvi je boravio visoki zvaničnik Hamasa Abu Marzuk, što je ministarstvo spoljnih poslova Izraela pročitalo kao podršku terorizmu. Rusko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je prethodno da se sa predstavnikom Hamasa razgovaralo o oslobađanju stranih talaca koje drži Hamas u Gazi, kao i o obezbeđivanju evakuacije ruskih i drugih stranih državljana sa teritorije palestinske enklave. 

Dragoslav Rašeta iz organizacije Novi treći put je za Euronews Srbija rekao da su diplomatske posete Blinkena, Makrona i Bajdena služile tome da se odloži datum pokretanja ofanzive da bi se dobilo dovolno vremena da se civili evakuišu iz severnog dela Gaze. 

Kaže i da Amerika ima najviše iskustva sa tom vrstom "nepobedivih ratova" i da je pokušavala da ubedi Izrael da ne ponavlja iste greške, ali dodaje i da su napori bili usmereni ka tome da se sukob ne prelije van granica Izraela.

U tom kontekstu vidi i dolazak dve grupe američkih nosača aviona u Mediteran. Kako kaže, to ima za cilj da odvrati Iran i Hezbolah od uključivanja u sukob. Rašeta navodi da su se diplomatski tonovi iz Irana promenili i veruje da oni neće učestvovati u sukobu ukoliko izraelska operacije bude donekle prigušena i fokusirana na sever Gaze.  

Kada je reč o budućnosri rata, Gordan Akrap navodi da bi trebalo očekivati dug sukob sa brojnim žrtvama koji će se jednim delom temeljiti na ratnim operacijama, ali isto tako i na aktivnostima obaveštajne zajedcnice kojima Izrael pribegava.