Igre 
Uloga religije u sukobu Izraela i Hamasa, Božić: "Nema ispravne strane kada ima ovoliko civilnih žrtava sa obe strane"
Komentari14/10/2023
-15:22
Sve druge teme pale su u drugi plan pre nedelju dana otkako traje sukob Izraela i Hamasa. Mrtvi i povređeni se broje u hiljadama, a rat bukti i na društvenim mrežama. Svako ima stav o tome ko su žrtve, a ko agresori.
Poznavaoci prilika kažu da religija i te kako ima važnu ulogu u ovom sukobu. Politikolog religije Čedomir Božić uporište da je u pitanju verski sukob nalazi u tome što on dugo traje, ima puno civilnih žrtava i tendenciju da se nastavi u budućnosti.
"To je potvrda da se religija umešala u sukob. Još jedna stavka koja može to potkrepiti je izjava lidera Hamasa koji je prilikom objavljivanja napada na Izrael rekao da je ovo herojski napad za odbranu džamije Al Akse", naveo je Božić u emisiji "Hajde da razgovaramo" na Euronews Srbija.
Paralelno sa sukobima Izraelaca i Hamasa bukti i rat na društvenim mrežama. Svi imaju potrebu da se svrstaju na jednu ili drugu stranu. Božić smatra da nema potrebe za tim, jer u ovom sukobu nema ispravne strane.
"Ovde nema ispravne strane, kada imate ovoliko civilnih žrtava sa obe strane. Da li se onda jedna strana može proglasiti krivom, da li se za jednu stranu može reći da je u pravu? Svrstavanje na jednu stranu je užasna stvar koja se dešava. Ljudi imaju potrebu da se svrstaju na ispravnu stranu istorije. To u ovom slučaju nije potrebno", naveo je on.
Da bi se razumeo kontekst sukoba u Izraelu mora se otići daleko u prošlost, a Božić kaže da je to Brdo hrama i Zid plača koji je važan za Jevreje, dok se sa druge strane na taj zid naslanja džamija Al Aksa, koja je treće sveto mesto islama.
Pojašnjava da jedna grupa Jevreja (cionisti) ima stav da se mora obnoviti Hram da bi došao mesijanski poslanik, a da je za obnovu hrama potrebno srušiti džamiju.
Povezane vesti
"Ta verska grupa je druga politička sila u Izraelu. Oni su formirali koaliciju sa Benjaminom Netanjahuom. Oni direktno ugrađuju tu ideju u izraelsku vlast", pojasnio je on.
Dodao je da je bilo još mnogo sukoba, a među njima izdvojio doseljavanje Jevreja posle Drugog svetskog rata i sukob koji se zove Rat za nezavisnost Izraela, zatim šestodnevni rat 1967. godine kada su uspeli da utrostruče svoju teritoriju.
profimedia
Dodaje i da prosečan Izraelac i Palestinac žele da žive normalno, da budu sa porodicom bezbedni, kao i da je to pomirenje moguće ako se sedne za pregovarački sto ukoliko se obe strane okrenu liderima koji žele mir.
Život na tromeđi tri religije
Život na tromeđi tri velike religije nikada nije lak za one koji tamo žive i u miru, a kamoli u ratu.
Smiljana Ćurčić Bero, pravoslavna teološkinja iz Beit Jale kaže da je u tom gradu u Vitlejemskoj oblasti trenutno mirno.
"Mi smo zatvoreni sa četiri ček pointa. To su ilegalni kontrolni punktovi koji Izrael gradi na Zapadnoj obali. Blokirani smo, ne možemo da izađemo nigde. Kod nas ne postoje skloništa, mi nemamo sirene za uzbunu. Pokušavamo da vodimo normalan život pod vojnom okupacijom", rekla je ona u emisiji "Hajde da razgovaramo".
Beit Jale je grad od 15.000 stanovnika, 80 odsto su hrišćani, ostali muslimani. Ćurčić Bero kaže da hrišćani u Palestini nisu manjina, već integralni deo palestinskog društva.
Povezane vesti
"Muslimani i hrišćani ovde žive u zajednici, sarađuju jedni sa drugima. Naše prve komšije muslimani imaju cistene za vodu, ograničeno im je kretanje kao i nama. Hrišćani i muslimani Palestinci su jedan narod koji funkcioniše kao jedna zajednica", rekla je ona.
Dodaje da je deo koji se često naziva istorijska Palestina bio dom raznolikog stanovništava- muslimana, hrišćana, Jevreja.
"Nije uvek bilo harmonično. Pre 1948. godine u Palestini su bile džamije, crkve, škole, kafei, berbernice, stanovnici su posedovali putne isprave u kojima je bila jasno navedena njihova palestinska pripadnost. Multikulturalnost i suživot na ovom prostoru je moguća. Međunarodna zajednica je, nedugo nakon osnovanja države Izrael, donela zakon koji direktno podržava suživot a to je UN Rezolucija 194, koja propisuje poseban i odvojen tretman Jerusalima od drugih delova Palestine. Jerusalim ima poseban značaj za Jevreje, hrišćane, muslimane - ovaj grad je pod međunarodnom upravom i dostupan svima", rekla je ona.
Smatra da su sukobi između Izraela i Hamasa politički i da je reč o teritorijalnom konfliktu koji je pretvoren u verski.
"Vrlo je lako manipulisati verskim osećanjima. Moderna država Izrael je nastala na političkoj ideji, na progonu 750.000 Palestinaca i uništenju preko 400 palestinskih sela i gradova. Tim izbeglicama je zabranjen povratak", navela je ona.
profimedia
Ističe da treba shvatiti kontekst dešavanja i napraviti razliku između judaizma sa jedne strane, i cionizma kao političkog pokreta koji se suprotstavlja suštini judaizma.
"Ljudi se plaše da kritikuju kolonijalnu politiku države Izrael jer se plaše da će biti okarakterisani kao antisemiti. Ja ne mogu da budem antisemita niti moj suprug Palestinac, jer pripadam semitskom narodu. Palestinci su semitski narod", rekla je ona.
Rimel: Nikada se nisam uplašila za svoj život kao u subotu
Adel Rimer, profesorka javne diplomatije i autorka bloga "Život na granici Gaze" u razgovoru za Euronews Srbija podelila je kako je izgledala subota ujutru u kibucu u kojem živi od 1975. godine, a u koji su upali Hamasovi militanti.
Rimer se u program Euronews Srbija uključila iz izraelskog grada Ejlata gde boravi u jednom hotelu sa pripadnicima svog kibuca.
"Tamo nije bezbedno, ne može niko da živi, prisutna je samo vojska i neki minimalan broj ljudi koji brinu oko stoke. Ostalo je samo četvoro ljudi sa vojnicima. Opasno je. Baš dok sam čekala da se uključim u vaš program, javili su mi da je u kibucu uzbuna od vazdušnih napada", počinje svoju priču Rimer.
Rimer priznaje da nikada nije strahovala za svoj život, kao što je to bio slučaj u subotu. Ističe da je bila sigurna da neće ugledati sledeći dan.
"U pola 7 ujutru su počele da padaju rakete. Kada se oglasi alarm i pre nego što dođe do eksplozije, imamo 10 sekundi da se sklonimo u sigurnu sobu. Kada je krenula uzbuna otrčala sam u sigurnu sobu, sin mi je već bio tu - on ima 33 godine i došao je u posetu na vikend iz Tel Aviva"
Profesorka je objasnila da sigurne sobe štite od udara rakete, ali ne i od terorista na zemlji.
"Sigurna soba ne može da se zaključa, znači da može da uđe ko hoće. Zaključava se do određene mere da, ako raketa padne na kuću, ne dođe do implozije. Zato svako ko uđe spolja može da otvori bravu, osim ako je neko ne drži iznutra. I to nas je jedino štitilo", priča Rimer.
Raketni napadi trajali su 15 minuta, kada je SMS-om stiglo novo obaveštenje da su u kibuc upali teroristi i gde se stanovnici upozoravaju da izađu iz sigurnih soba i obezbede kuće.
"Pisalo je da bi trebalo da izađemo, zaključamo kuće, navučemo roletne i odemo u bezbednu prostoriju. Nije nam bio dozvoljeno da idemo u kupatilo, po hranu ili vodu, ma ništa. Samo da budemo zatvoreni u sigurnoj sobi. Očekivali smo da će doći vojska da nas spase, ali ona je istovremeno bila napadnuta, tačnije najbliža vojna baza. Napad je bio veoma dobro koordinisan. Prvo su onesposobili vojsku koja je trebalo da nas spase, pa su došli po nas", objašnjava.
Dok su bili zatvoreni u kući, Rimer je čula kako Hamasovi militanti govore na arapskom jeziku.
"Vikali su jedni na druge, čuli smo pucnjavu, eksplozije. Moja kuća je doslovno bila ratna zona. Na internom sistemu poruka u kibucu smo videli užasnute poruke ljudi koji su pozivali u pomoć da ih neko spase jer su im teroristi upadali u kuće", navela je ona.
Komentari (0)