Igre 
Zašto se Švedska možda i neće priključiti NATO paktu: Nekoliko je problema koji moraju da se reše
Komentari22/10/2023
-10:00
Piše: dr Gladen Papin, predsednik Mađarskog instituta za međunarodne odnose. Od 2021. godine živi u Mađarskoj i gostujući je predavač Kolegijuma "Matija Korvin".
Petnaest meseci nakon što je Švedska pozvana da se priključi NATO-u, njeno pristupanje udruženoj odbrambenoj alijansi je na jasnoj prekretnici.
Sve do ovog leta, delovalo je da je pristup Švedske svršen čin i svi su očekivali da preostaje samo da Turska i Mađarska pro forme daju "zeleno svetlo".
Ali kako sukobi Ukrajini još traju, pažnja se preusmerila drugde, a švedska kandidatura je na klimavim nogama. Vredi zapitati se zašto, piše Euronews.
"Brzo odbacivanje istorijske neutralnost"
U nedeljama nakon ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. fundamentalne pretpostavke o strukturi zapadne alijanse pale su u vodu. Dugovečna politika neutralnosti odjednom je delovala "nemoralno", a na Švedsku i Finsku izvršen je pritisak da se sklone sa margina i pridruže NATO snagama.
Tanjug AP/Johanna Geron, Pool via AP
Tokom proleća 2022. godine Šveđani su izrazili zabrinutost zbog brzog odbacivanja njihove istorijske neutralnosti, ali negodovanje je trenutno usmereno na Tursku i Mađarsku, jer još nisu ratifikovali pristupanje te zemlje.
Međutim, one ne odugovlače svojevoljno. Ključni problem sa pristupanjem Švedske NATO-u je u tome što predstavljanje tog čina kao neizbežnog, počinje da podriva poverenje unutar alijanse.
Povezane vesti
Rešavanje potencijalnih nesuglasica pre proširivanja ključno je za odbrambenu alijansu.
Za razliku od pukog bezbednosnog saveza gde su vojne norme i metode usaglašene, zajednički odbrambeni savez zahteva daleko viši nivo posvećenosti. Pridruživanje NATO-u nije kao priključivanje Zoni Šengena; to je spremnost članica da jedne za druge prolivaju krv u slučaju bilo kakve invazije.
Rizici koji moraju da se reše
U danima nakon početka ruske invazije na Ukrajinu, starije članice NATO-a i uticajne ličnosti na međunarodnoj sceni lobirali su za proširenje po ubrzanom postupku i zaobilaženje uobičajenih procedura.
Međutim, kada su diplomate oklevanje Mađarske oko ratifikacije Švedske opisali kao "dosadnu sporednu predstavu", podstakli su "zlu krv" koja ne doprinosi jačanju odbrambenog saveza.
Dok su se Mađarska i Turska složile oko proširenja NATO-a na političkom i diplomatskom nivou, odluka na posletku počiva na parlamentima tih zemalja.
Tanjug/AP/Yves Herman
Postoje i drugi razlozi koji su ometali pristup Švedske. Poslednjih meseci u toj zemlji izbio je niz nasilnih javnih incidenata u kojima je spaljivan Kuran, što je razbesnelo Tursku i izazvalo razočaranje mađarskog ministra spoljnih poslova.
Nedavno je švedski šef policije Anders Tornberg primetio da je zemlju zadesio talas nasilja "bez presedana".
Povezane vesti
Međutim, osnivački dokumenti NATO-a ukazuju da interna stabilnost i bezbednost, kao i međusobna kompatibilnost predstavljaju glavne preduslove za pristupanje savezu i da unutrašnje razmirice ne treba unositi u NATO.
Prema Članu 4, članice ugovora se "međusobno konsultuju, kad god je prema mišljenju bilo koje od njih, teritorijalni integritet, politička nezavisnost ili bezbednost bilo koje članice ugrožen".
Dozvoljavati novim članicama da se priključe NATO-u dok se bore sa unutrašnjim previranjima ili u jeku političke tenzije sa nekom od postojećih članica, donosi očigledne rizike, koje treba unapred rešiti.
Uključivanje u brižljivo negovanje diplomatskih odnosa
Određen nivo kulturološke kompatibilnosti takođe se podrazumeva prilikom priključivanja. Član 2 Severnoatlantskog sporazuma ukazuje da je potrebno "dalje razvijati mirne i prijateljske međunarodne odnose" među članicama. I Mađarska i Turska pobunile su se upravo na osnovu tog člana.
U aprilu se Švedska priključila slučaju koji Evropska komisija vodi protiv Mađarske na Evropskom sudu pravde, zbog čega su zamrznute milijarde evra sredstava na koje ta zemlja inače polaže pravo.
Tanjug/AP/Yves Herman
Kao diplomatska strategija za popločavanje puta ka pristupanju, ovakve odluke su u najmanju ruku čudne.
Drugo, Mađarska se u zvaničnom obrazovnom programu Švedske karakteriše kao nazadna demokratija, što je skandalizovalo mađarske poslanike.
I dok su neki pokušali da se brane time što su antimađarski udžbenici stari nekoliko godina, upravo je takve probleme trebalo rešiti pre pristupanja.
Umesto da se uključi u brižljivo negovanje diplomatskih odnosa sa Mađarskom, Švedska je pretpostavila da će Budimpešta pratiti Ankaru i da zato ne zahteva mnogo direktne pažnje. Takav pristup nije dobra priprema za pristupanje odbrambenoj alijansi.
Povremena paljenja Kurana se moraju rešiti na zadovoljavajući način
Slično tome, važan deo turskog međunarodnog imidža zasnovan je na tome da su oni čuvari islamske kulture i civilizacije.
Povremeni incidenti paljenja Kurana koji se dešavaju u Švedskoj nisu samo uvreda Turskoj, nego i indikator prisustva teške unutrašnje situacije.
Tanjug/AP/Francisco Seco
Iako Mađarska ima drugačiju kulturološku podlogu, u dobrim je odnosima s Turskom, jer može da razume perspektivu koja je dovela Ankaru u poziciju da zauzme obazriv stav prema pristupanju Švedske.
Trenutno je otvoreno pitanje da li se ove stvari mogu rešiti na način koji je za Tursku zadovoljavajući, kao i za predstavnike mađarskih glasača u tamošnjem Parlamentu.
Sa stanovišta bezbednosti, uminula je i hitnost koja se osećala u prvim danima rata.
S obzirom na to da se Rusija duboko zaglavila u Ukrajini, neće u skorije vreme pokrenuti napad na teritorije NATO-a, a i tvrdnje o imperijalističkim ambicijama Rusije ne deluju naročito verodostojno.
Argumenti za proširenje NATO-a moraju da budu osmišljeni specifičnije i strateški, a ne uopšteno.
Priključenje Švedske je pauzirano upravo zato što Turska i Mađarska razumeju prirodu alijanse i žele da nastave dalje tek kada se diplomatski, strateški i politički elementi u potpunosti reše.
Nema žurbe za pristupanje NATO-u
U širem smislu, pristupanje Švedske NATO-u više ne deluje kao hitni vojni imperativ za ostale ključne članice.
AP Photo/Pavel Golovkin
Švedski vojni doprinos NATO-u bio bi u najmanju ruku sveden, a scenariji za međusobnu odbranu će pre podrazumevati angažovanje američkih trupa da zaštite Švedsku, nego što će biti obrnuto.
Kulturološke razlike među članicama NATO-a i unutar zemalja se već uvećavaju i zato je važno zapitati se da li svako proširenje ojačava ukupnu odbrambenu moć ili razvlači međusobnu dobru volju do tačke pucanja, stvarajući toliko obaveza, da na kraju dođe do animoziteta.
Poslednjih dana poljski premijer Mateuš Moravjecki objasnio je da Poljska neće prenositi nove akvizicije oružja Ukrajini, a predsednik Andžej Duda upozorio da ta zemlja neće dozvoliti da je Ukrajina povuče za sobom.
S obzirom na to da najmoćnije članice NATO-a oklevaju oko toga da same šalju još oružja, dok alijansa ostaje formalno neumešana, prirodno je da bi i opšte raspoloženje prema širenju takođe moglo da se ohladi ili uspori.
Članstvo u NATO-u je ozbiljna obaveza
Na posletku je ključno razumeti da je posvećenost članstvu NATO-a značajno i za novog i za postojeće članove.
Odluka o proširenju obaveza kolektivne odbrane može se jasno doneti tek kada je svaka od članica proceni iskreno i demokratski.
Kako je užurbanost iz doba proleća 2022. sada daleka prošlost, prilika je da se hladne glave zapitaju oko novih tema koje su isplivale.
Švedska će se možda u jednom trenutku priključiti NATO-u, a možda će joj teškoće koje su se pojavile blokirati put u dogledno vreme.
U svakom slučaju, opšti interes alijanse ispunjen je samo kada je svaka od članica - uključujući i novu - u potpunosti spremna na međusobne obaveze, koje taj korak podrazumeva.
Komentari (0)