Igre 
Dva i po meseca rampe na srpsku robu: Gubici se mere u milionima evra, na Kosovo ne mogu ni lekovi, ni štampa
Komentari25/08/2023
-07:10
Roba poreklom iz centralne Srbije već dva i po meseca ne može preko administrativnih prelaza na Kosovo i Metohiju. Zabrana važi od 14. juna, a za ekonomske stručnjake ona je politička mera zbog koje trpe i proizvođači i potrošači. Ujedno, procenjuje se da je gubitak veliki na obe strane i on se čak meri u desetinama miliona evra.
Odluka o zabrani uvoza srpske robe donesena je kao odgovor na hapšenje trojice kosovskih policajaca na teritoriji centralne Srbije. Policajci su u međuvremenu pušteni da se brane sa slobode, ali rampa na srpsku robu ostala je spuštena. Tako, dva i po meseca kasnije, umesto srpskog brašna, na rafovima su brašna kosovskih proizvođača, a primetno je i više artikala iz Severne Makedonije nego što ih je bilo ranije.
"Zbog toga trpi ekonomija i Srbije i Kosova i gube biznismeni na obe strane. Političari se uvek mešaju u ekonomiju, i dok se mešaju, ekonomija zavisi od politike", rekao je Agim Šahini iz Alijanse za budućnost Kosova.
Srpska roba je na udaru kosovskih institucija dugo, kaže za Euronews Srbija politikolog Ognjen Gogić. Kako je istakao, različite mere preduzimale su se tokom godina.
"Počev od onih tarifa koje su bile pre par godina, a takođe uvedeno je ono obavezno označavanje zemlje porekla i to je zapravo pokazalo da postoji neki kontinuitet, ovo je sada radikalniji oblik toga", rekao je Gogić.
Koliki su gubici i na jednoj i na drugoj strani?
Prema objašnjenju kosovskog ministra unutrašnjih poslova Džejalja Svečlje, zabrana je uvedena "iz bezbednosnih razloga" i biće na snazi do nove bezbednosne procene.
Zbog blizine i najnižih troškova transporta, srpska roba je najjeftinija na kosovskom tržištu, pa se zbog zabrane njenog plasmana gubici mere milionima evra, a potrošači ostaju bez robe na koju su navikli.
Povezane vesti
"Po našim podacima Srbija je izgubila od kad je to bilo, više od 60.000.000 evra, a isto Kosovo više od 5.000.000 evra, tako da ne bi trebalo ovako da bude, jer te gubitke niti nadoknađuje kosovska vlada niti nadoknađuje Vlada Srbije za privrednike", rekao je Šahini.
Euronews
Kako je ranije rekao Bojan Stanić iz Sektora za strateške analize Privredne komore Srbije, privreda trpi štetu, te je procena, kada je reč o nerealizovanim pošiljkama iz centralne Srbije na KiM, blizu 50 miliona evra.
Do 8. jula, podseća, bilo je zabranjeno sve da se uvozi iz centralne Srbije, pa je dozvoljen ulazak sirovina, poluproizvoda, mašina i opreme, osim finalnih proizvoda za krajnje potrošače u maloprodaji.
"Činjenica je da se šteta uveličava, ali sa manjim intenzitetom nego do 8. jula. Trpi i teritorija KiM, posebno jer je slabije razvijena privreda", objasnio je Stanić.
Najviše trpe potrošači
Osim što su pogođeni nestašicama, građanima teško padaju i poskupljenja. Cene nekih proizvoda "divljaju" pa su tako neki artikli skuplji i za čak 100 dinara, a posebno je alarmantna i situacija sa lekovima.
"Najveći gubitnici su naravno pripadnici srpske zajednice na Kosovu čiji standard i uslužne delatnosti su direktno pogođeni ovom merom, u određenoj meri i sami Albanci, pripadnici drugih zajednica koji su takođe oslanjaju na te proizvode", tvrdi Gogić.
Većinu gotovih proizvoda sa srpskom deklaracijom na rafovima polako zamenjuju skuplji i proizvodi neproverenog kvaliteta.
Povezane vesti
"Najveći dobitnici su proizvođači iz trećih zemalja koji onda polako popunjavaju taj vakuum koji nastaje od srpske robe", kaže Gogić.
I Miodrag Milićević iz NVO "Aktiv" iz Kosovske Mitrovice, kaže da se roba zaista zamenjuje onom iz Severne Makedonije, Hrvatske, Slovenije. Dodaje da je ono što posebno brine odsustvo reakcije šire javnosti, uključujući jednog dela međunarodne zajednice koja je tek sporadično reagovala.
"Ono što posebno brine jeste kršenje zakona koji je očigledno u ovom slučaju doveo do toga da mi danas pričamo da nije moguće uvesti nijedan jedini proizvod, pa čak ni štampu iz Republike Srbije. Mi smo sad na korak do početka nove školske godine, pitanje udžbenika je jedno od onih koje se duži niz godina pominje kao jedno od ključnih, međutim do dana današnjeg ni to pitanje nije rešeno", rekao je Milićević za Euronews Srbija.
Vlada u Prištini je od 8. jula dozvolila uvoz sirovina, poluproizvoda, veštačkog đubriva, hrane za životinje, kao i mašina i opreme za proizvodnju, a građani mogu, uz fisklani račun, uvesti robu u vrednosti od 175 evra. Na Kosovo ne mogu lekovi i medicinski materijal, a uoči početka školske godine, nepoznato je koji će status imati udžbenici i nastavna sredstva.
Komentari (0)