Igre 
Koji su dometi protesta opozicije: Vlast nije ispunila zahteve, demonstranata manje
Komentari11/08/2023
-20:40
Nakon dva masakra s početka maja, desetine hiljada građana okupljale su se na protestima "Srbija protiv nasilja" koji su često opisivani kao najmasovniji od rušenja Miloševića. Poziv na okupljanje opozicija je poslala i za ovu subotu. Biće to petnaesti po redu protest u glavnom gradu sa istim zahtevima, koji ni nakon tri meseca nisu ispunjeni. Zbog toga se postavlja pitanje da li protesti idu ka gušenju, ili će se ponovo omasoviti u septembru.
" Kada posmatram ove proteste rekao bih da se oni uklapaju u šablon o kome inače ove nove teorije društvenih protesta govore, a taj šablon zapravo podrazumeva činjenicu i ideju da ovakvi protesti su pre svega politički protesti. Oni naravno zavise, ali i njihova masovnost, od toga koliki su izgledi za uspeh. Oni koji dolaze na te proteste, oni su po definiciji protiv vlasti, njih nema ni manje ni više nego što ih je bilo. Dakle, sama činjenica da na ulici imate manje ili više ljudi, ništa ne govori o tome da li se menja raspoloženje građana prema vlasti, odnosno deo građana opoziciono nastrojenih, ali činjenica da li na ulici imate više ili manje ljudi zavisi sa jedne strane od toga koliko ti ljudi koji izlaze na proteste i jesu inače protiv vlasti, smatraju da to što oni izlaze ima nekakvog efekta", kaže za Euronews Srbija socilog Vladimir Vuletić.
On kaže da se za sada se pokazalo da tog nekog efekta nema te da je to osnovni razlog zbog čega je manje ljudi na ulici. Vuletić kaže da taj smanjen broj nije nešto što je posledica samo godišnjih odmora.
"Vrlo često se protesti omasove ukoliko imate represiju vlasti, ukoliko imate neke nespretne reakcije.. Za sad se pokazalo tokom ovih otprilike tri meseca, da zapravo vlast nije dolivala ulje na vatru, čak i kada su bile one situacije koje su nesumnjivo bile usmerene na provokaciju i korišćenje sile, kao što je na primer blokada autoputeva. Dakle, u tom smislu, moguće da ukoliko bi došlo do neke reakcije vlasti koja bi bila nezgrapna ili tako dalje, da bi to možda moglo da dovede više ljudi na ulicu. Međutim, ukoliko se sve nastavi na ovaj način čini mi se da ćemo imati tu situaciju da će vremenom biti sve manje i manje ljudi na ulici i ostaće oni koji imaju najviše interesa da budu tu", zaključuje Vuletić.
Iako se zahtevi protesta za ova tri meseca nisu menjali, međutim, jesu "teme iz nedelje u nedelju". Tako je za subotu kao glavni povod istaknuta situacija u Bačkoj Palanci. Koliko su zahtevi i njihovo ispunjavanje ili neispunjavanje bitan motiv za okupljanje građana, Vuletić kaže da je to stvar organizatora i njihove sposobnosti da mobilišu ljude.
"Čini mi se da sada postoji jedan možda i ozbiljniji problem a to je što i čak kada bi svi ti zahtevi bili ispunjeni, vi ne vidite šta je to zapravo neki važniji cilj koji bi opozicija time mogla da ostvari. Dakle, imali biste neku situaciju gde bi opozicija, nema sumnje, imala više prilika da bude u medijima, ali ništa osim toga. Iako su protesti do sada imali nekog efekta, mislim da su imali efekta u tom smislu da vi sada možete da kažete da u Srbiji postoji jedan deo opozicije koji ima nekakav svoj identitet i koja bi mogla da se pojavi na izborima koji su uostalom ii najavljeni. Tako da su u tom smislu rekao bih, čak i ukoliko ne biste imali ovo ispunjavanje zahteva, opozicija bi mislim mogla da bude zadovoljna samom činjenicom da se na neki način vratila na političku scenu", navodi Vuletić.
Stefanović: Važna je volja ljudi da nastave da protestuju u svim uslovima
Euronews
Sutra će građani šetati od Skupštine do Vlade, a upravo tamo su još 8. maja prvi put uspostavljeni zahtevi vlastima. Međutim, od tada se broj ljudi na ulicama gradova u Srbiji smanjio.
Povezane vesti
"Ako imate u centru Beograda, u svakom trenutku mogućnost da parkirate auto bez problema, onda vam je jasno da je Beograd poluprazan, onda vam je jasno da mnogi ljudi nisu tu. Ali, to ne znači da su prestali razlozi zbog čega oni protestuju, ti ljudi će se vratiti", rekao je Zoran Lutovac, predsednik Demokratske stranke.
Za najjaču opozicionu, Stranku slobode i pravde, nije važno, kako za Euronews Srbija kaže Borko Stefanović, licitiranje vlasti brojem demonstranata, već je važna volja ljudi da nastave da protestuju u svim uslovima.
"Ne treba ove proteste posmatrati ni na koji način izdvojeno, već kao deo jednog jedinstvenog pristupa dubokim promenama sistema u ovoj zemlji. To je jedan odgovor građana, odgovor opozicije je važno da bude trezven, da bude miran i da bude jedinstven", naveo je Stefanović.
On je dodao i da će dalji tok protesta zavisiti i od dogovora sa građanima.
"Bahatost i katastrofalni potezi režima svakome kucaju na vrata. Ovi protesti su pokazali da nema toga balona i staklenog zvona ispod kojeg se građanin može sakriti, misleći da do njega neće doći posledice vladanja jedne užasno loše vlasti", istakao je Stefanović.
"Manjak ideja onih koji organizuju proteste"
Ipak, da ima odgovornosti organizatora za manji broj ljudi na protestima, smatra politikolog Cvijetin Milivojević.
"Nije samo to što su otišli na odmore, nego mi se čini i manjak ideja onih koji organizuju proteste, manjak zadatih rokova, i obećanja koja su oročena itd, jer ako vi zovete ljude tri meseca da šetaju, a onima kojima se obraćate, a to je vlast, ne date rok da ispune neke od ovih građanskih zahteva, sa ovih prvih protesta koji su postavljeni, čemu onda šetnja", navodi Milivojević.
Povezane vesti
Ističe da i od vlasti zavisi šta će biti sa protestima.
"Postoji nešto što se zove vatra koja se može raspiriti, ostaće neki ugarci te vatre i dovoljno je da se desi neki incident, akcident, a toga je nažalost svakog dana prisutno, da se oni razgore. Jedini način da se dođe u političko stabilno stanje su nekakvi izbori", smatra Milivojević.
Da su protesti sada u izazovnoj fazi, i da bi političari trebalo da budu oni koji će usmeriti njihovo dalje kretanje, rekla je gostujući na Euronews Srbija Ivana Petronijević Terzić iz Demostata.
Povezane vesti
"Mislim da je vrlo važno da znamo da će nezadovoljstvo građana, koje je jasno pokazano na protestima, pogotovo u prvim nedeljama maja i u junu kada su protesti bili masovni, rasti, pre svega zbog ekonomske situacije i lošeg položaja građana", ističe Petronijević Terzić.
Napominje, međutim, da će "političari morati na neki način da artikulišu to nezadovoljstvo, da imaju jasne ideje i od građana zatraže podršku za te ideje".
"Imamo osećaj da opozicija ne može da uhvati neku nit i ida de ka tome. Sa druge strane, imamo najave koje dolaze od vladajuće koalicije, npr. o izborima u Beogradu, da li će ih biti ili ne. Onda se unosi konfuzija u već konfuzne građane, koji zbog visokog stepena antipartizma i apolitičnosti imaju konfuzan odnos i prema politici, strankama i političarima", kaže sagovornica Euronews Srbije.
Što se tiče raskola u Narodnoj stranci, Petronijević Terzić navodi da su građani "navikli na disonantne tonove u opoziciji, i ovo što se deilo u Narodnoj stranci može tako da se posmatra".
Opširniju izjavu Ivana Petronijević Terzić možete pogledati u videu:
Preporuka za vas
Komentari (0)