Dan sećanja na stradale i prognane Srbe u "Oluji", Vučić: Najveće etničko čišćenje u Evropi od 1945. godine

U Prijedoru u Republici Srpskoj danas je održana centralna manifestacija Dana sećanja na sve stradale i prognane Srbe u vojno-policijskoj akciji "Oluja" koja je počela 4. avgusta 1995. godine napadom na tadašnju Republiku Srpsku Krajinu, u kojoj je proterano 220.000 Srba. Obeležavanju tog tragičnog događaja za srpski narod, koji Hrvatska slavi kao dan pobede i domovinske zahvalnosti, prisustvovali su predsednik Srbije Aleksandar Vučić, kao i zvaničnici Srbije i Republike Srpske. Srbija i Republika Srpska zajedno obeležavaju Dan sećanja na stradale i prognane Srbe u "Oluji" od 2015. godine, a ove godine prvi put u RS.

Obeležavanje Dana sećanja možete pratiti uživo u našem LIVE blogu:

20.01 "Nikada više Srbija neće da zatvara puteve za svoju braću"

Vučić je rekao da je Prijedor prva najtužnija stanica kolone koja je bežala sa Petrovačke ceste i da Srbija više nikada neće da zatvara svoje granice. Vučić je rekao da su mu pojedini rekli da ne ide u Prijedor, jer su tamo Srbi počinili teške zločine, a on je, kako je rekao, uvek bio za to da svi koji su čini zločine odgovaraju, kao i Srbi kada ih počine. 

"Vi govorite za Prijedor, junačko Potkozarje, koje tako krvavo stradalo i od 1941. do 1945. godine, koje se mučilo i borilo kroz svoju istoriju da svakom Srbinu i svakom Prijedorčaninu ostavi žig na čelu. Evo mene ovde sa vama, rođen sam u Beogradu, došao sam ovde kod vas u Prijedor, da vam kažem da sam ponosan što sam sa vama, jer znam da ovde žive pošteni ljudi, ne zločinci, ljudi koji znaju šta je sloboda i da su uvek čuvali svoju slobodu", dodao je Vučić.

Vučić je rekao da ne pamti kada je predsednika Republike Srpske Milorada Dodika slušao da govori sa toliko emocija i da zna da je Republici Srpskoj danas teško. 

Tanjug/SRNA/Katarina Panić

"Teško je i njemu, neće on to da vam kaže, teško je i Željki (Cvijanović) i svima protiv kojih su uveli sankcije. Praviće se da nije, govoriće da je lako, a i sami će da vide oko sebe one koji će da kažu da nije ništa, sitnica, ali će da ćute kao zaliveni da i oni ne bi dobili sankcije. Nagledao sam se ja toga oko sebe, da znate, da vam kažem nešto i zato sam večeras ovde, zato što sam gledao kad je Srbija zatvarala granice na Drini, kada nije davala braći iz Republike Srpske i Srpske Krajine da pređu. Kada ljudima iz Krajine koji su tražili hleb i dom nije davano da skrenu sa auto-puta da ne bi uznemirili nekoga pred izbore. Nikada više neće Srbija da zatvara svoje puteve za svoju braću. Baš me briga koliku ću cenu da platim lično, nema više barijera za naš narod, nema blokada. Uvek ćemo biti uz naš narod u Republici Srpskoj, ma kakva muka da pogodi naš narod", rekao je predsednik Srbije. 

Poručio je i da srpski narod mora da se drži zajedno i da ne treba da računa na razumevanje i sažaljenje drugih, te da zločin na Petrovačkoj cesti nije mogao da se desi greškom. Kako je rekao, Srbija je preuzela na sebe da izgradi spomen krst, spomen kapelu, a pomogla je i manastir Rmanj i u četiri opštine gde su Srbi većina, a koje pripadaju Federaciji BiH.

"Postavili smo mali drveni krst da obeleži stravičnu tragediju, na mestu gde je baka Darinka Drča izgubila svoje unučiće Jovicu i Mirjanu Drču, mesto gde su poginula deca od devet i 11 godina Žarko i Nevenka Rajić, mesto gde su poginuli otac i sin, dečak od 13 godina Darko Vuković. Decu su nam pobili", poručio je Vučić.

Rekao je da 28 godina razmišlja kako izgleda to mesto, kakva je to Petrovačka cesta, jer nikada ranije nije išao tim putem.

"Razmišljam 28 godina kako je moguće da greškom gađate decu i starce i danas kada vidite mesto, jasno vam je da greške nije bilo. Nemoguće je da ste na onakvom prostoru napravili grešku. Sve ste videli i sve ste znali. Hteli ste da ubijete i decu i njihove deke i bake. Jasno vam je da tu nije bilo ni oružja, ni oruđa, niti bilo čega", istakao je Vučić.

19.47 Vučić: Petrovačka cesta najtužnija kolona u Evropi od 1945. godine

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je večeras u Prijedoru, na obeležavanju Dana sećanja na sve stradale i prognane Srbe u oružanoj akciji "Oluja", da je Petrovačka cesta najtužnija kolona u Evropi  od 1945. godine i da "niko neće od njih da prizna da je to bilo i najveće etničko čišćenje na evropskom tlu".

"Hvala što ste u ovolikom broju ovde i što se niste uplašili svih pretnji proteklih dana i nedelja", rekao je Vučić.

Naveo je da je poslednjih dana bilo mnogo licemerja i dvostrukih standarda u ponašanju velikih sila prema Srbima.

"Bili smo danas na Petrovačkoj cesti, na samo jednom mestu u toj najtužnijoj koloni napravljenoj još od 1945. godine na tlu savremene Evrope, a o čemu svi namerno ćute u celoj Evropi, niko o tome neće da govori. Koristiće sve izraze moguće, egzodus, pogrom, progon... , ali neće reći da je to najveće etničko čišćenje na evropskom tlu od 1945.  godine", naglasio je Vučić.

Tanjug/SRNA/Borislav Zdrinja

Kazao je da se mogu videti i mnogi stvarni i lažni srpski intelektualni krugovi, i u Beogradu i Zagrebu i u mnogim drugim gradovima, koji će sve moguće izraze da upotrebe, ali da nikada neće reći da je to bio zločin etničkog čišćenja.

"Ali kada pogledate brojeve, a ovo su ljudi, a ne klikeri i brojevi, svi su oni ljudi, sa srcem i dušom. Da analiziramo, ipak, iz njihovog ugla - kako to  pre samo 30 godina bilo je 700.000 Srba u Hrvatskoj, a danas svega 112.000 po popisu koji oni reklamiraju, pa šta se desilo sa tim ljudima", istakao je Vučić.

Zapitao je kako nestadoše toliki ljudi i zbog čega su nestali.

"Je'l zato, što im je mnogo dobro i lepo bilo ili zato što ste učinili težak zločin protiv jednog naroda", poručio je Vučić.

19.30 Dodik: Učili su nas da o patnji ćutimo

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik je rekao da je ono što se naziva "Olujom" zločinački poduhvat koji je planiran da bi se etnički očistio taj prostor.

"Učili su nas mnogo puta i odgajali nas da o našim stradanjima i patnji ćutimo. Gotovo da je bio uobičajen refleks srpskog naroda da ne govori o svojim stradanjima. Tek pre devet godina, zahvaljujući jednom upornom Srbinu, Vučiću, deveti put smo ovde da obeležimo stradanja, da kažemo da nećemo zaboraviti", rekao je MIlorad Dodik u svom obraćanju.

Tanjug/SRNA/Borislav Zdrinja

19.15 Jovana Damjanić preživela "Oluju" kao devojčica, podelila svoja sećanja pred okupljenima

Jovana Damjanić koja je 4. avgusta 1995. godine proterana sa svog ognjišta u Kninu rekla je, na centralnoj manifestaciji povodom obeležavanja Dana sećanja na stradale i proterane Srbe u vojno-policijskoj akciji "Oluja" koja je večeras otpočela u Prijedoru, da Knin nosi u srcu i da Republiku Srpsku i Srbiju moramo čuvati još jače i još sigurnije.

"Živela sam srećno detinjstvo okružena rođacima, kumovima, prijateljima, komšijama i nisam znala da postoje loši ljudi. Iz Knina sam iščupana sa svog igrališta 4. avgusta 1995. godine", rekla je Damjanić.

Dodala je da, uprkos tome što im je majka tada govorila da je sve u redu, ništa nije bilo u redu.

"Iako nam je mama govorila da je sve u redu, lica ostalih ljudi i njihovi uplašeni pogledi otkrivali su da više ništa nije u redu", rekla je Damjanić i dodala da je njena porodica automobilom sa nekoliko kofera otišla sa svog ognjišta.

"Novi dom smo privremeno našli u okolini Kruševca, roditelji, sestra i ja smo tu počeli ponovo da puštamo boje u svoj život. Nakon sedam godina se zbog životnih prilika selimo u Pančevo gde sam započela svoje srednje obrazovanje u Medicinskoj školi, ali nas je život poslao na još jedno putovanje kada smo se 2004. godine preselili u Republiku Srpsku, u Prijedor gde sestra i ja završavamo srednje škole i zasnivamo radni odnos porodice", rekla je Damjanić.

Tanjug/SRNA/Borislav Zdrinja

Istakla je da Knin nose u srcu kao i da su ga usadili u srca svoje dece jer, kako kaže, na Srbiju imaju lepo sećanje.

"Na Bogu je da oprosti, ja zaboraviti ne mogu i baš zbog toga što je Republika Srpska Krajina doživela takvu sudbinu, Republiku Srpsku i Srbiju moramo čuvati još jače i još sigurnije", zaključila je Damjanić.

Centralna manifestacija povodom obeležavanja Dana sećanja na stradale i proterane Srbe u vojno-policijskoj akciji "Oluja" počela je večeras u Prijedoru parastosom koji služi patrijarh Porfirije sa sveštenstvom u prisustvu velikog broja građana i zvaničnika Srbije i Republike Srpske.   

Skupu na glavnom gradskom Trgu majora Karlice prisustvuju predsednik Srbije Aleksandar Vučić, predsednik RS Milorad Dodik, predsednici parlamenata Vladimir Orlić i Nenad Stevandić, premijeri Ana Brnabić i Radovan Višković, srpski član Predsedništva BiH Željka Cvijanović, ministri i drugi zvaničnici Srbije i RS.

19.10 Intonirane himne Srbije i Republike Srpske

U okviru ceremonije intonirane su himne Srbije i Republike Srpske – "Bože pravde" i "Moja Republika". Održan je i minut ćutanja za stradale.

19.07 Patrijar Porfirije se obratio okupljenima: Bol nema ni naciju ni veru

U obraćanju okupljenima, patrijarh Porfirije je rekao da su se oni danas sabrali  u molitvenom sećanju na prognane. "I ovog leta prinosimo naše molitve za pokoj duši postradalim u proteklim ratovovima", dodao je patrijarh.

Poručio je da niko nema eksluzivno pravo na ljubav prema svojoj kući i bližnjima.

“Niko nema eksluzivno pravo na ljubav prema svojoj kući, bližnjima, roditeljima, braći i sestrama, narodu, niko nema za sebe rezervisano pravo na jedinstvo svog naroda, eksluzivno pravo na bol, na tugu, na sećanje. Neki su se ipak odvažili da mere bol i da kažu da neki bol nije bol“, istakao je patrijarh.

Naglasio je da bol nema ni naciju ni veru – bol je bol, ma čiji bio.

"Neka Bog prosti duše stradalih u vojnoj operaciji Oluja, nevinih žrtava, dece, staraca, a svima nama neka dâ mir svoj", rekao je patrijarh srpski.

18.51 Obeležavanje dana sećanja na prognane i stradale u Prijedoru, parastos služi patrijarh Porfirije

Centralna ceremonija obeležavanja Dana sećanja na Srbe stradale i prognane u oružanoj akciji "Oluja" prvi put se održava u Republici Srpskoj – u Prijedoru. Parastos stradalima služi patrijarh srpski Porfirije.

Printscreen YouTube/Tanjug News Agency official

17.33 Linta: Preostali Srbi u Hrvatskoj svedeni na građane drugog reda

Predsednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta ocenio je danas, povodom godišnjice hrvatske vojne akcije "Oluja", da se trenutni položaj preostalih Srba u Hrvatskoj svodi na građane drugog reda, čime Hrvatska ne poštuje međunarodne konvencije i vlastiti ustav i zakone.

"Hrvatska ne poštuje vlastiti zakon o pravima nacionalnih manjina iz 2002. godine koji je bio jedan od preduslova kako bi Hrvatska ušla u proces pregovora o priključenju EU. On garantuje dve stvari, proporcionalno zapošljavanje Srba u javnom sektoru, što je ostalo mrtvo slovo na papiru. Druga važna stvar je da garantuje ravnopravnu upotrebu ćirilice i srpskog jezika u svim opštinama i gradovima gde je učešće Srba preko trećine stanovništva u opštini ili gradu", objasnio je Linta za Tanjug.

On je podsetio da je dva meseca nakon prijema Hrvatske u Evropsku uniju počelo razbijanje dvojezičnih tabli po čitavom području Krajine.

"Vi sada u suštini, iako to garantuje zakon, ne možete u području Krajine videti ćirilično-latinične table, nazive mesta, trgova, ulica i institucija jer se ta ustavna i zakonska odredba ne poštuje. Imate jedan preovlađujući deo javnog mnjenja koji Srbe smatra remetilačkim faktorom", istakao je Linta.

16.34 Antiratna akcija u Zagrebu protiv relativizacije zločina protiv Srba

Predstavnici nekoliko nevladinih udruženja su danas u Zagrebu održali antiratnu akciju s ciljem da ukažu na "sistemsku politiku relativizacije" ratnih zločina koji su počinjeni nad stanovnicima srpske nacionalnosti tokom i nakon vojno-policijske akcije Hrvatske Oluja i upozorili da "država ne procesuira te zločine".

"Imamo odgovornost da ukažemo na sistemsku politiku relativizacije, negiranje i umanjenja ratnih zločina koji su počinjeni nad stanovnicima Hrvatske srpske nacionalnosti. Izražavamo saosećanje prema svim žrtvama rata i zločina počinjenih u naše ime", rekla je Nela Pamuković iz Centra za žene žrtve rata ROSA.

Aktivisti i aktivistkinje iz Centra za žene žrtve rata, Centra za građansku hrabrost, Ženske mreže Hrvatske i Udruženja za društvena istraživanje i komunikacije iz Sarajeva došli su na glavni zagrebački trg s transparentima: "Zločini u Oluji su odgovornost svih nas", "Ne u naše ime" i "Nacionalizam ubija" napisan na latinici i ćirilici.

"Neodgovorno ponašanje predstavnika vlasti vodi nas u još dublje društvene podele. Nepostojanje iskrenosti i poštovanja prema svim žrtvama nedopustivo je i sramotno", poručila je Pamuković.

12.11 Šapić: Oluja je najveći zločin etničkog čišćenja posle Drugog svetskog rata

Gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić ocenio je danas da je hrvatska vojno-policijska akcija "Oluja" najveći zločin etničkog čišćenja posle Drugog svetskog rata i dodao da je važno da se neguje kultura sećanja na srpske žrtve.

Šapić je, nakon parastosa stradalima u hrvatskoj akciji "Oluja", koji je održan u crkvi Svetog Marka u Beogradu, naveo da je važno da pamtimo ono što se dogodilo u istoriji, ali i da ne smemo da dozvolimo da se slični zločini ponove.

Tanjug/Beoinfo

On je nakon polaganja venca na Spomenik srpskim žrtvama stradalim u ratovima 1991- 2000. godine na prostoru bivše Jugoslavije rekao da ne smemo da zaboravimo činjenicu da smo negde i mi pogrešili kada smo dozvolili da nam se to desi.

12.05 Odbor za zaštitu prava Srba u Federaciji BiH: Jedno je stradanje Srba u RSK i Visoke Krajine

Proterivanje Srba iz Republike Srpske Krajine i sa područja Visoke Krajine treba posmatrati kao jedno stradanje, pošto je sa tih prostora uklonjen pravoslavni srpski narod koji je tu živeo od pamtiveka, saopštio je danas Odbor za zaštitu prava Srba u Federaciji BiH.

Podsećajući da je na današnji dan počela "dugo planirana, i od Zapada odobrena i pomagana", operacija hrvatske vojske u kojoj je srpski narod fizički eliminisan sa teritorije Dalmacije, Like, Korduna i Banije, Odbor ukazuje da je srpski narod Petrovca, Drvara i Ključa pokazao velikodušnost, davao hranu i vodu narodu koji je u kolonama napuštao Republiku Srpsku Krajinu.

"Proterivanje Srba iz Republike Srpske Krajine i iz područja Visoke Krajine - iz opština Petrovac, Grahovo, Drvar, Krupa, Sanski Most, Ključ, Donji Vakuf, Šipovo i  Kupres - treba posmatrati kao jedno stradanje, pošto je uklonjen jedan pravoslavni srpski narod koji je na ovom području živeo od pamtiveka", ističe Odbor.

12.01 Ristić: "Oluja" je bila zločin koji u sebi sadrži elemente genocida

Istoričar i direktor Muzeja žrtava genocida u Beogradu Dejan Ristić ocenio je danas, povodom obeležavanja 28 godina od akcije "Oluja" u Hrvatskoj, da je ona u sebi sadrži elemente zločina genocida, pre svega kroz etničko čišćenje.

Kako je rekao za agenciju Tanjug, to je zločin koji je apsolutno najveći po svom obimu i po svom karakteru, u kontekstu rata za jugoslovensko nasleđe.

Tanjug/Jadranka Ilić

"To je zločin koji je dobrano dokumentovan u istorijskim izvorima, u smislu da istorijska nauka već vlada čitavim korpusom istorijskih izvora koji nam omogućavaju da sada, bezmalo 30 godina po okončanju te strašne kampanje, zaključimo da se radi o ratnom zločinu, o unapred osmišljenom i realizovanom ratnom zločinu, koji je imao podršku dela međunarodne zajednice na zapadu", istakao je Ristić.

11.40 Vučić: Ne terajte nas da zaboravimo srpsku decu

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio jeda pijetet prema drugim žrtvama mora da se pokaže - hrvatskim, bošnjačkim - ali da Srbe ne treba da teraju da zaborave srpsku decu ubijenu samo zbog srpskog imena.

Tanjug/Foto SRNA/Borislav Zdrinja

"Da se odričemo svojih ognjišta, svojeg imena i prezimena. Namerno je prećutkivano sve, a retki hrabri su govorili o ovome. Ni mi više nećemo nikada da ćutimo nad našim srpskim narodom", rekao je Vučić prilikom polaganja venaca na spomen-obeležje na Petrovačkoj cesti.

On je kazao i da je bezbroj puta zamišljao ovo mesto i kako je kolona izmučenih izbeglica prolazila ovuda i kako su stradali.

"Zamišljao sam ovo mesto i znao da nismo hteli ni smeli da obeležavamo nespornu tragediju našeg naroda, gde je 10 ljudi ubijeno samo zato što su Srbi, deca od 6, 9, 11 i 13 godina", rekao je on.

Tanjug/Foto Srna/Jelena Dešić

Kako je rekao, da bi ljudi znali koliko je teško i našim ljudima, pokazuje i to da je dva puta dizan spomen krst - prvo jedan drveni skroman da nikome ne smeta, ali da se obeleži.

"Onda su ga srušili pa smo podigli mali aluminijumski, koji su isto srušili, sada smo veći i ako nam ga budu srušili, iznova i iznova ćemo ga dizati", rekao je Vučić.

11.35 Dodik: Nećemo zaboraviti naše žrtve

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je danas na Petrovačkoj cesti, gde je zajedno sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem odao počast deci koja su ubijena samo zato što su nosila srpsko ime, da su došli tu da obeleže stradanje srpskog naroda i poruče da nećemo zaboraviti naše žrtve.

"Na Petrovačkoj cesti su ubijana naši ljudi, deca i roditelji. Okupio nas je ovde Aleksandar Vučić, nije oklevao da pomogne da se ovde napravi spomen obeležje i evo sad došao tu kao pravi patriota, koji voli srpski narod gde god se nalazio", istakao je Dodik u obraćanju.

Naglasio je da su tu da obeleže stradanje, ali i da kažu da nećemo zaboraviti naše žrtve.

Tanjug/Foto Srna/Jelena Dešić

"Srbija je bila sklona sve do Vučića da potisne sve te događaje u zaborav, da ne bismo druge ljutili, čak i kada sam neke njegove prethodnike molio, govorili su mi da to ne radimo, da ne ljutimo druge. Danas je sve to promenjeno, da znate da smo danas ovde, jer je Vučić pre desetak godina rekao, kada sam boravio kod njega - obeležićemo zajedno naša mesta stradanja", naveo je Dodik.

Naveo je da je gubitak Krajine bio za srpski narod bolan trenutak.

"Ne samo izgubljena materijalna sredstva i zavičaj, već i životi, što je zaista nenadoknadivo za jedan narod kakav je naš, ali svedočimo da je Srbija danas jača i da su i Srbija i Srpska danas snažne i jake. Srpska je pomognuta od Srbije kao nikada do sada i to naš narod u Srpskoj treba da zna. I četiri opštine u Federaciji BiH gde je većinsko srpsko stanovništvo izdašno je pomognuto sredstvima vlada Srbije i Republike Srpske, i mi ćemo to nastaviti da radimo", na glasio je Dodik.

Dodao je da emociju koju predsednik Vučić ima za taj kraj je apsolutno motivisana potrebnom da se ljudima pomogne i ništa drugo.

Tanjug/Foto SRNA/Borislav Zdrinja

"Danas ćemo biti u Prijedoru, vidim da se tamo neki mimo nas pokušavaju da prikažu to kao neki izazov i provokaciju, kao da tamo, u Prijedoru, nisu Srbi stradali, kao da Prijedor nije bio pun naših ljudi kada su napuštali Krajinu. Treba odati počast i onima drugima koji su stradali, ali  niko ne može da nam zabrani da mi obeležavamo naše sećanje i da se setimo naših stradanja. Zahvalan sam predsedniku Vučiću bezgranično jer čini ovaj napor, na ovom mestu, gde nijedan državnik nije do sada bio", rekao je Dodik.

Kazao je da će na tom mestu biti izgrađen objekat, koji će podsećati na žrtve, da su tu pobijeni civili bez ijednog razloga.

"Neka živi Republika Srpska i Republika Srbija, i neka živi predsednik Vučić", poručio je Dodik.

11.23 Predsednik Vučić položio venac

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić položio je danas venac na spomen-obeležje na Petrovačkoj cesti gde je 7. avgusta 1995. godine  granatirana kolona srpskih izbeglica.

Venac je položio i predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, a polaganju venaca u znak sećanja na stradale prisustvovali su i episkop bihaćko- petrovački Sergije sa sveštenstvom.
Vučić je prvi predsednik koji je položio venac na ovo obeležje.

Tanjug/Foto SRNA/Borislav Zdrinja

- Za mene je ovo jako važno, ovde je četvoro dece poginulo, ubijeno 10 ljudi. Dobro je da smo to obeležili, na mesto da se obeleži stradanje naroda da stavimo ovaj krst, da se doveka nismo pravili kao da se to nije dogodilo - kazao je Vučić, neposredno pre polaganja venaca i dodao:

- Reč je o sistematskoj politici progona našeg naroda. Niko nije hteo da podigne optužnicu 26 godina, a kada je neko podigao optužnicu, onda sam postao rušitelj mira i stabilnosti. Srbija samo nije želela da ubice dece prođu nekažnjeno.

11.04 U crkvi Svetog Marka održan parastos stradalima u hrvatskoj akciji "Oluja"

U Crkvi Svetog Marka u Beogradu danas je održan parastos stradalima u hrvatskoj akciji "Oluja", tokom koje je ubijeno i nestalo više od 1.700 Srba, a proterano više od 250.000.

Parastosu je, pored velikog broja građana, prisustvovao gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić koji je nakon završetka položio venac na Spomenik srpskim žrtvama stradalim u ratovima 1991- 2000. godine na prostoru bivše Jugoslavije. Parastos je organizovalo udruženje "Zavičaj".

09.27 Srbija do sada stambeno zbrinula skoro 28.000 porodica izbeglih iz "Oluje"

U proteklih 28 godina od etničkog čišćenja srpskog naroda u akciji "Oluja", Vlada i Komesarijat za izbeglice i migracije kontinuirano rade na rešavanju problema lica koja su morala da napuste svoje domove tokom sukoba na prostoru bivše Jugoslavije, i Srbija je do sada stambeno zbrinula skoro 28.000 porodica, saopštio je danas Komesarijat. 

I ovog 4. avgusta Srbija se sa tugom seća etničkog čišćenja srpskog naroda tokom akcije "Oluja" 1995. godine, i 28 godina nakon tog zločina nije i neće zaboraviti proterivanje 200.000 sunarodnika sa zemlje na kojoj su vekovima živeli, kao ni smrt 1.700 nevinih ljudi i više od 700 onih koji su u toj akciji nestali i čija je sudbina nepoznata posle skoro tri decenije, navodi se u saopštenju.

"Komesarijat za izbeglice i migracije Republike Srbije odgovorno brine o svim izbeglim i interno raseljenim licima. Dodela stambenih rešenja izbegličkim porodicama i pružanje novog doma ljudima koji su bili prisiljeni da napuste svoje domove zbog sukoba, progona ili drugih teških okolnosti, jedan je od najvažnijih ciljeva Komesarijata. Srbija je do sada stambeno zbrinula 27.925 porodica sredstvima iz budžeta Srbije i sredstvima donatora, od kojih je najveći Evropska unija kroz Regionalni stambeni program i ekonomski osnažila 23.975 porodica izbeglica. U statusu  izbeglica  u ovom trenutku još uvek 24.897 lica, od toga 17.074 iz Hrvatske, dok je još 194.171 lice u internom raseljenju", rekla je komesarka Nataša Stanisavljević.

Tanjug/Vladimir Dimitrijević

Kako je navedeno, ova godina je bila rekordna kada je reč o zbrinjavanju lica, do danas je useljeno 14 zgrada i dodeljeno 398 stambenih rešenja, dodeljeno je i 120 paketa građevinskog materijala, 15 montažnih kuća, 25 seoskih kuća, pomognuto je ukupno 558 porodica, što je skoro 1.700 lica. 

Potpisani su, takođe, ugovori sa 111 jedinica lokalnih samouprava putem kojih će biti obezbeđeno još 195 porodica dodelom kuća i još 134 porodica dodelom građevinskog materijala, što znači da će ukupno 887 porodica biti zbrinuto.

08.47 Gradonačelnik Prijedora: Dan sećanja je poruka svima da je srpski narod jedinstven i složan

Tradicija da Republika Srpska i Srbija zajedno obeležavaju Dan sećanja na sve stradale i prognane Srbe u pogromu "Oluja" snažna je poruka svima da je srpski narod jedinstven i složan i da će tako biti i u buduće, rekao je gradonačelnik Prijedora Slobodan Javor.

Javor je gostujući u Jutarnjem programu RTRS naglasio da mu je izuzetna čast što se ove godine Dan sećanja obeležava u Prijedoru.

"Iako je to tužan dan, ujedno je i veliki za naš grad zato što ćemo odati počast svim ljudima koji su stradali u Oluji, na Petrovačkoj cesti i Svodni", istakao je Javor.

Dodao da je sama organizacija skupa tražila veliku požrtvovanost gradskih vlasti.

08.00 Vučić danas na obeležavanju Dana sećanja u Prijedoru

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić nastaviće posetu Republici Srpskoj gde će prisustvovati obeležavanju Dana sećanja na stradale i prognane Srbe tokom akcije "Oluja" koje se održava u Prijedoru. Vučić će pre podne položiti venac na spomen obeležje na Petovačkoj cesti gde je 7. avgusta 1995. godine granatirana kolona srpskih izbeglica.

Nakon toga biće održan i Savet za saradnju Srbije i Republike Srpske, a planirano je i potpisivanje Sporazuma o izgradnji dva memorijalna centra posvećena jasenovačkim žrtvama - jedan u Gradini, drugi u Beogradu.
Posle toga će uslediti izjave za medije Vučića i predsednika RS Milorada Dodika.