Mirovnjaci na izraelsko-libanskoj granici: Dosad najbrojniji srpski kontingent u jednoj od najopasnijih misija

Vojska Srbije uputila je krajem juna novi kontingent u mirovnu misiju u Libanu. Oni će u narednih šest meseci izvršavati zadatke sa ciljem očuvanja mira u ovoj bliskoistočnoj zemlji, koja važi za jednu od najopasnijih destinacija za plave šlemove. 

Centar za mirovne operacije Vojske Srbije angažovao je kontingent od 182 vojnika za učešće u ovoj misiji, što ga čini najbrojnijim srpskim kontingentom u okviru mirovnih misija UN. Prvi put su kročili na tlo Libana 2010. godine. 

Kako je za Euronews Srbija objasnio potpukovnik Vojske Srbije Hajdurin Šabotić, načelnik Odseka za kadrove Centra za mirovne operacije, složena bezbednosna situacija na izraelsko-libanskoj granici, odnosno plavoj liniji dugoj 120 kilometara, zahteva posebnu obuku i ona se obavlja u bazi "Jug" kod Bujanovca.

Tanjug/ Ministarstvo odbrane i Vojske Srbije

"Prvo se pojedinci u matičnim jedinicama obučavaju za rukovanje ličnim naoružanjem, za korišćenje ličnih zaštitinih sredstava i upravljanje motornim borbenim i neborbenim vozilima. Drugi deo obuke je kolektivna obuka koja se izvodi u centru za obuku jedinica za multinacionalne operacije na bazi Jug. Po završetku kolektivne obuke vrši se evaluacija obučenosti na kojoj se utvrđuje i potvrđuje da li je jedinica sposobna, obučena i interoperabilna da može da se uputi u mirovnu misiju u Libanu", rekao je Šabotić.

On dodaje da se pored obuke pešadijske čete, vrši i posebna obuka i priprema štabnih oficira i lica u sastavu elementa nacionalne podrške za učešće u misiji

Većina srpskih mirovnjaka smeštena je u sektoru Istok, sa izuzetkom voda za zaštitu snaga koji je stacioniran u sektoru Zapad. 

Potpukovnik VS Branislav Stevanović kaže da je takozvana plava linija koju mirovne snage nadgledaju i duž koje patroliraju, puna bezbednosnih izazova.

On navdodi da sukobi u ovoj regiji imaju lančani efekat. Na primer, kako je objašnjeno, ukoliko na dođe do oružane krize u Pojasu Gaze, ili na Zapadnoj obali, ona se automatski preliva na izraelsko-libansku granicu.

"Prisutna su neprestana previranja duž plave linije između izraelskih i libanskih oružanih snaga gde se suprotstavljene strane često posmatraju preko nišana. Nekontrolisane aktivnosti tzv. nevladinih aktera lako mogu dovesti do oružanog odgovora od strane izraelskih odbrambenih snaga i u momentu dovesti do eskalacije sukoba. Takođe kao posledica prethodnih ratnih dešavanja u zoni operacije na mnogim mestima ima zaostalih improvizovanih ubojnih sredstava. Ta mesta nisu obeležena i predstavljaju veliki rizik za bezbedno kretanje i izvršavanje zadataka", kaže on.

Srbija za 13 godina učešća nije izgubila nijednog vojnika

Tokom 45 godina, koliko ova mirovna misija traje, najviše žrtava podneo je irski kontingent. Na listi gubitaka slede Francuska (37), Fidži (35), Gana (31) i Nepal (28). Srbija za 13 godina učešća nije izgubila nijednog vojnika.

Kada je te 2010. prvi put angažovana u Libanu, Vojska Srbije poslala je u ovu zemlju svega pet štabnih oficira. Vremenom se srpski kontingent znatno uvećao, samim tim i njegova odgovornost na "plavoj liniji", čime je nastavljena tradicija učešća u mirovnim operacijama započeta na Sinaju 1956. godine, upravo na inicijativu Jugoslavije. 

Da je svaka pomoć dobrodošla govori i podatak da situacija na izraelsko-libanskoj granici ne miruje od 1975. godine. Do danas je ona pretrpela građanski rat, izraelsko-libanske sukobe 1978, 1982. i 2006. godine, a sve ovo pratili su brojni pogranični incidenti. 

Neprijateljstvo između Tel Aviva i Bejruta osetile su i mirovne snage, čije višedecenijsko prisustvo nije uspelo da obezbedi dugoročni mir. Izraelsko-libanska granica jedna je od bezbednosno najkritičnijih tačaka na Istočnom Mediteranu.  

Od uspostavljanja mirovne misije UNIFIL 1978. godine, poginulo je više od 300 plavih šlemova, što je čini jednom od najkompleksnijih misija pod zastavom Ujedinjenih nacija.