Igre 
Prvi potezi protiv Prištine i upozorenje Beogradu: Šta stoji iza Lajčakove poruke da EU ima spremne mere i za Srbiju
Komentari06/07/2023
-21:30
Specijalni izaslanik Evropske unije za dijalog Miroslav Lajčak boravio je prethodna dva dana u poseti Beogradu i Prištini gde se razgovaralo o situaciji na Kosovu, a više od mesec dana od izbijanja novih tenzija na severu i posle nove runde diplomatske ofanzive, situacija, čini se, nije ništa bliža deeskalaciji. EU je prošle nedelje odlučila da sprovede niz mera prema Prištini, ali je Lajčak tokom posete Kosovu upozorio da su mere "spremne" i za Beograd ukoliko ne bude postupao u skladu sa zahtevima.
Hitna deeskalacija situacije na severu Kosova poruka je koja se i dalje ponavlja iz EU. Lajačak je posle sastanka u Beogradu poručio da je sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem razgovarao o daljem putu ka deeskalaciji, uključujući potrebu za novim lokalnim izborima na Kosovu. Kako je dodao, sastanak i putovanje pomogli su da se stekne jasnija slika o narednim koracima.
Samo dan ranije, Lajčak je u Prištini, a govoreći o Beogradu, bio nešto oštriji. Kako je rekao, EU je jasno stavila do znanja da postoje spremne sankcije i za Srbiju i da će one biti primenjene ako se shvati da Srbija ne postupa po zahtevima iz Brisela.
I dok urednica portala Kossev Tatjana Lazarević za Euronews Srbija kaže da Lajčakovim najavama o sankcijama ne treba pridavati veliku pažnju jer je i specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar potvrdio da je Srbija ispunila sve što se od nje traži u planu od tri tačke, diplomata Srećko Đukić navodi da "apsolutno ne sumnja" da Evropska unija ima spreman i drugi paket sankcija.
Šta se traži, a šta (ni)je ispunjeno?
Kriza na severu izazvana upadom kosovskih specijalaca u opštinske zgrade, kako bi postavili albanske gradonačelnike, ušla je u drugi mesec, a da se zasad nije odmaklo dalje od nekoliko sastanaka. Situacija nije pogoršana, što je dobro, ocenjuju analitičari, ali isto tako nema ni naznaka kada bi specijalna policija mogla da se povuče. Prema rečima portparola EU Petera Stana, evropski šef diplomatije Žozep Borelj je u ime članica bio vrlo jasan u pogledu očekivanih koraka za trenutnu deeskalaciju.
"Očekujemo da Kosovo postupi na deeskalirajući način i da odmah obustavi policijske operacije u blizini opštinskih zgrada na severu Kosova. Gradonačelnici treba privremeno da obavljaju svoje dužnosti u drugim prostorijama, ne u opštinskim zgradama. Prevremene izbore treba raspisati što je pre moguće u sve četiri opštine i organizovati ih na potpuno inkluzivan način. To znači uz puno i bezuslovno učešće kosovskih Srba. Neophodno je da se EU omogući dijalog koji vodi visoki predstavnik i da se nastavi brza implementacija Sporazuma na putu normalizacije i njegovog Aneksa za implementaciju. Ovo uključuje osnivanje Asocijacije/Zajednice opština sa srpskom većinom", zaključio je Stano.
U intervjuu koji je nedavno dao za Euronews Srbija, Lajčak je inače potvrdio da su se dve strane na poslednjem sastanku kriznog menadžmenta u Briselu saglasile da su novi izbori jedan od ključnih elemenata izlaska iz aktuelne krize na severu Kosova, ali da se nisu saglasili kako treba doći do deeskalacije.
Povezane vesti
Svoj deo obaveza, Beograd je ispunio i kada je sud u Kraljevu potvrdio optužnicu protiv kosovskih policajaca koji su uhapšeni na teritoriji Srbije i doneo rešenje kojim je okrivljenima ukinut pritvor. Postavlja se pitanje koliko je realna Lajčakova pretnja da su i protiv Srbije spremne mere.
"Ja apsolutno ne sumnjam da EU ima spreman i jedan i drugi paket sankcija i za Beograd i za Prištinu. Taj prištinski paket je razvezala i neke sankcije uvela Kosovu, a za Beograd su uvek spremni kao zapeta puška, tako da vrlo lako može da ih uvede", rekao je Đukić.
Sa druge strane, Lazarević istiće da je potrebno razumeti kontekst u kojem Lajčak govori i kome se na Kosovu obraća.
"Bez ikakve namere da ga opravdavam, naprotiv, ali želim da kažem da taj diplomatski jezik koji on koristi u Prištini je više nego obazriv. Meni se čini da je ta izjava bila skup opštih mesta i ja u ovoj situaciji zaista ne bih pridavala veću pažnju s obzirom na to da mi imamo potvrdu da je Srbija već ispunila sve što se od nje traži", rekla je ona.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je u četvrtak Srbija danas nalazi u najtežoj situaciji za 11 godina. Najavio je da će uskoro zatražiti razgovor sa generalnim sekretarom NATO Jensom Stoltenbergom, a posle toga i hitnu sednicu Saveta bezbednosti UN na kojoj bi bile donete hitne mere da bi se zaštitili život i sloboda građana na severu Kosova. On je rekao da je akcija pogroma i progona i etničkog čišćenja koju provodi prištinski režim nad srpskim narodom na KiM dobro organizovana, planirana, ali i suštinski podržana i od pojedinih krugova u međunarodnoj zajednici".
"Ja želim samo da kažem da je Srbija ispunila sve ono što se od nje tražilo. Do deeskalacije ne dolazi jer režim u Prištini to ne želi, a da li to neki podržavaju ili ne, zaključićete iz mog obraćanja", rekao je Vučić i upitao:
"Zašto ste pominjali sankcije prema Srbiji? Sve smo uradili – nije dovoljno, zašto? Zato što postoji nekoliko zemalja koje će reći nemojte prema Kosovu, to je naše čedo".
Povezane vesti
Šta posle "packe" za Prištinu?
U međuvremenu, Evropska unija je odlučila, podsetimo, da sprovede niz mera prema Prištini jer, kako je objasnio portparol Peter Stano, nije preduzela neophodne korake ka deeskalaciji situacije. On je za Tanjug rekao da je privremeno obustavljen rad organa Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, da je odlučeno da Kosovo neće biti pozivano na događaje na visokom nivou, da će bilateralne posete biti suspendovane, osim onih koje su usmerene na rešavanje krize na severu KiM u okviru Dijaloga uz podršku EU.
"Programiranje sredstava za Kosovo u okviru vežbe programiranja IPA 2024 takođe je stavljeno na čekanje. Predlozi koje je Kosovo podnelo u okviru Investicionog okvira za Zapadni Balkan (VBIF) nisu podneti na razmatranje Odboru VBIF-a 29-30. juna", rekao je Stano i dodao da su vlasti u Prištini o ovim merama obaveštene 28. juna.
Dodao je i da su ove mere privremene i potpuno reverzibilne u zavisnosti od razvoja situacije na terenu i odluka o deeskalaciji koje donese premijer Aljbin Kurti.
Povezane vesti
Analitičari, međutim, zasad ne vide kod Kurtija nikakvo "odstupanje od agende".
"On to nastavlja da radi, doduše nastavlja to da radi samo prema pripadnicima srpske zajednice, ne vidim koliko baš radi to i prema pripadnicima drugih zajednica na KiM. On smatra da je centar korupcije i kriminala na severu Kosova i sada kada je velikom strateškom greškom Beograda sever Kosova ispušten, on svakako ne želi ni po koju cenu da ga vrati u pređašnje stanje", rekao je Đukić.
Objašnjavajući šta je to "strateška greška" Beograda, Đukić kaže - podnošenje ostavki predsednika četiri opštine na severu i možda još veća izlazak 500 policajaca iz kosovske policijske službe.
"Tako je sever Kosova dat na izvolite Kurtiju i on naravno kao političar koji ima svoje ciljeve to svakako nije moglao da ispusti", dodao je Đukić.
Kako napominje Lazarević, Kurti je onaj koji bi trebalo najviše da vodi računa o ovim sankcijama EU, koje, kako napominje, "uopšte nisu bezazlene", te da se kosovski mediji bave računanjem finansijske štete koju će Kosovo da pretrpi.
Kada je reč o daljoj deeskalaciji situacije, analitičari ukazuju da prvi sledeći korak mora da bude povlačenje snaga specijalne policije iz opština na severu.
"Situacija ne samo da se više zaoštrava, nego više komplikuje, usložnjava i sada zaista vuče rizik po mnogo opasniji sukob, a svakako i trajnije posledice jeste pre svega to da momentalno treba povući jedinice specijalne policije. Za početak ako pomirimo sve tri strane, ne samo ono što Srbi traže, nego ako nađemo neki taj najmanji zajednički imenitelj između srpske, albanske i međunarodne zajednice, makar da se jedinice policije odmah povuku iz zgrada opština", rekla je Lazarević.
Komentari (0)