EU laganim korakom sa reči na dela: Brisel donosi prve mere za disciplinovanje Kurtija, i Norveška povukla potez

Ni mesec dana od nasilnog upada prištinskih specijalaca u zgrade opština u Zvečanu, Leposaviću i Zubinom Potoku i od kada je međunarodna zajednica pred Prištinu iznela niz zahteva, kosovski premijer Aljbin Kurti nije pokazao znake odstupanja, već nudi svoje korake za deeskalaciju. Evropski šef diplomatije Žozep Borelj poručio je da zemlje članice EU "gube strpljenje" i zapretio obema stranama da će snositi posledice ukoliko ne dođe do smirivanja situacije, a nekoliko dana kasnije, kako se čini, Evropska unija je laganim korakom počela da prelazi sa reči na dela.

"Radimo na tome da se izbegnu tenzije i da se stanje vrati u normalu. Zemlje članice su odlučile, na poslednjem sastanku Evropskog saveta, da se preduzmu mere, ekonomske i političke, kako bi stranama bilo jasno da će, ako ne budu doprinele miru, to imati svoju cenu", rekao je Borelj uoči početka samita Evropskog saveta.

Zbog nepoštovanja zahteva za deeskalaciju na severu Kosova, generalni direktor za susedstvo i pregovore o proširenju Jan Gert Kopman i ranije je najavio mere koje će Evropska komisija predložiti protiv vlasti u Prištini. On je objasnio da te mere uključuju zamrzavanje rada tela u okviru Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, suspendovanje ekonomskih fondova za Kosovo i obustavljanje političkih kontakata sa vlastima u Prištini. Kosovski premijer potvrdio je da je Evropska komisija predstavila Evropskom parlamentu listu mera protiv Kosova.

U međuvremenu, i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić rekao je da je Norveška donela odluku da zatvori ambasadu u Prištini. On je to rekao za TV Pink i dodao da je za tu odluku saznao nakon razgovora sa državnim sekretarom u norveškom Ministarstvu spoljnih poslova Ajvinom Vadom Petersonom.  Među prvima su zapravo SAD pre nekoliko nedelja kada su unitelarno napustili vojne vežbe sa Kosovom i uvele nekoliko restriktivnih mera koje podrazumevaju zabranu poseta na visokopolitičkom nivou

Kako je za Euronews Srbija rekla potpredsednica Centra za spoljnu politiku Suzana Grubješić, uvek su najefikasnije finansijske sankcije i izolacija jer Kosovo apsolutno zavisi od pomoći koju dobija pre svega od SAD, pa onda i EU. Kada će i SAD posegnuti za tom merom, dodaje, zavisiće od procene da li situacija na severu Kosova ide u pravcu dogovorene deeskalacije i stabilizacije.

Pitanje koje se, međutim, postavlja jeste koliko je međunarodna zajednica spremna da čeka kako bi prištinske vlasti preduzele konkretne korake. Određeni rok nije dat, ali, kako je za Euronews Srbija rekao Miloš Pavković iz Centra za evropske politike, u situaciji visokih tenzija zapadni partneri očekuju od Kosova pre svega da reaguje što pre.

"Ne verujem da će njihovo stpljenje da bude dugovečno, već su to pre svega kratki rokovi u kojima se očekuje da prištinske vlasti reaguju i poslušaju savete koji dolaze pre svega iz Brisela", rekao je on.

Plan u tri tačke

U mesec dana od događaja koji je do krajnjih granica zategao odnose Beograda i Prištine, i Beogradu i Prištini u Briselu su postavljeni određeni zahtevi, a Beograd je svoj u ponedeljak i ispunio kada je sud u Kraljevu potvrdio optužnicu protiv kosovskih policajaca koji su uhapšeni na teritoriji Srbije i doneo rešenje kojim je okrivljenima ukinut pritvor. Sa druge strane, zahtevi sa kojim se suočila Priština, a koji se tiču i povlačenja specijalaca sa severa KiM, i danas ostaju neispunjeni.

U intervjuu za Euronews Srbija, specijalni izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak rekao je da je EU veoma zabrinuta situacijom i da je ključno pitanje da dođe do deeskalacije.

"U toj situaciju su evropske institucije, države članice i Evropska komisija odlučile o nekim merama, da pojačaju svoj uticaj na strane. Nije to moja inicijativa. Ja kao pregovarač ne igram ulogu u tome. Mere su vezane za jednu ili drugu stranu koja ne ispunjava to što se očekuje. Vi vrlo dobro znate, to su zahtevi EU bazirani na tri tačke: deeskalacija, novi izbori na severu sa učešććem kosovskih Srba i povratak dijalogu i implementaciji sporazuma iz Ohrida", rekao je Lajčak.

Euronews

Kako je objasnio Pavković, međunarodna zajednica je već bila aktivna po pitanju potencijalnih "kazni".

"Prve mere koje su uvele, uvele su SAD pre nekoliko nedelja kada su unitelarno napustili vojne vežbe sa Kosovom i uvele nekoliko restriktivnih mera koje podrazumevaju zabranu poseta na visokopolitičkom nivou, a vidimo da je juče i EU reagovala sličnim koracima, ona je naime predstavila svoj plan u tri tačke, za koje je pripremila mere u slučaju da ga Priština ne ispoštuje", rekao je on.

Kako navodi Grubješić, mere koje su najavljene teško da mogu da budu vidljive u kratkom roku jer se radi o političkim merama, uz jednu finansijsku - suspendovanje fondova.

"Ipak, zajednički pritisak SAD i EU na kosovske vlasti sigurno može da uzdrma poziciju Kurtija i njegove vlade jer sve više raste otpor unutar Kosova prema Kurtijevoj politici suprotstavljanja ključnim saveznicima. Ono što je uvek najefikasnije jesu finansijske sankcije i izolacija jer Kosovo apsolutno zavisi od pomoći koju dobija pre svega od SAD, pa onda i od EU", rekla je ona.

A do kada će EU imati strpljenja da čeka, Lajčak kaže - ne postoji formalni rok. U politici je, međutim, sve povezano.

"Vidite koliko visokih međunarodnih predstavnika se angažuje po tom pitanju. Imali smo telefonske pozive predsednice EK Ursule fon der Lajen i državnog sekretara SAD Entonija Blinkena. Do te mere je situacija napeta i ozbiljna, da najviši svetski zvaničnici moraju time da se bave i da se uključe u rešenje. To sve se održava nekako i na atmosferu u međunarodnoj zajednici, na imidž Kosova, Srbije i čitavog regiona. Tako da, mislim da je pre svega u interesu Srbije i Kosova da se to pitanje reši i da region može da se bavi evropskim pitanjima, a ne kriznim menadžmentom", napomenuo je Lajčak.

Kurtijevi koraci za deeskalaciju

U međuvremenu, Kurti je u video snimku, objavljenom neposredno pre početka samita EU, izneo četiri koraka za deeskalaciju situacije na severu KiM. U video poruci na engleskom jeziku rekao da je ta "četiri koraka" izneo na poslednjem sastanku u Briselu, prenosi Reporteri. Tvrdi i da je Priština spremna da doprinese deeskalaciji i da se posveti konkretnim koracima u tom pravcu. 

Kao prvi korak on navodi da je Priština spremna da se obaveže na smanjenje prisustva kosovske policije u opštinskim zgradama i njihovoj okolini, kako je naveo, "postepeno i proporcionalno sa smanjenjem nasilja".

Drugi korak koji Kurti iznosi je puni pristup sudskim procesima počinilaca nasilja i praćenje procesa od strane EULEKS-a i zainteresovanih NVO za ljudska prava.  Kao treći korak on navodi prevremene izbore u četiri opštine na severu KiM do kojih bi došlo nakon peticije za opoziv koju bi podržalo najmanje 20 odsto biračkog tela. Nakon potvrde da su ispunjeni uslovi, datum izbora odredio bi predsednik, navodi Kurti.

Euronews/Vladislav Ćup

Kao četvrti korak Kurti navodi da bi četiri gradonačelnika na severu KiM predali svoja ovlašćenja novim gradonačelnicima nakon verifikovanja od strane CIK-a, u skladu sa zakonodavstvom Kosova.

Kurti dalje navodi da očekuje i četiri koraka od Beograda, od kojih je prvi  povlačenje, kako navodi, "nasilnih demonstranata" iz opštinskih zgrada i okoline. Kao drugi korak koji očekuje od Beograda Kurti ističe posvećenost saradnji u sudskim postupcima protiv počinilaca, uz praćenje od strane EULEKS-a i pune garancije za pravično suđenje.

Kurti kao treći korak od Beograda očekuje smanjenje pripravnosti oružanih snaga na nizak nivo, bez novih pokretanja trupa i uklanjanje 48 isturenih operativnih baza duž administrativne linije između centralne Srbije i KiM.

Kao četvrti korak Kurti navodi da Beograd ne treba da ometa pravo Srba i svih političkih partija da slobodno, bez, kako navodi, "ikakvog zastrašivanja, prinude ili koruptivnog uticaja", učestvuju u procesu lokalnih izbora na KiM.

Šanse za lokalne izbore

A kolike su šanse za održavanje novih lokalnih izbora na severu, različita su mišljenja među analitičarima. Prema Lajčakovim rečima, sigurno je da oni moraju da se održe u narednim mesecima i to je, kako je dodao, jedna od tačaka oko koje su se saglasili i Vučić i Kurti.

"Jasno je da gradonačelnici nemaju legitimitet koji bi trebalo da imaju. Gradonačelnici sa legitimitetom mogu da budu samo oni koje izaberu Srbi sa Kosova. Pitanje kojim se bavimo je kada i kako ćemo doći do toga. I naravno, da imaju Srbi motivaciju da se osećaju bezbedno i da imamo izbore koji su slobodni i reprezentativni", rekao je on.

Pavković kaže da su šanse za njihovo održavanje veoma realne, a postoji više načina kako bi oni mogli da budu organizovani.

"Postoji mogućnost da same prištinske institucije raspišu izbore, da gradonačelnici podnesu ostavke ili da građani na severu Kosova prikupe dovoljan broj potpisa zakonski kako bi zahtevali nove izbore. Tako da su to neka tri modaliteta. Mi vidimo da do sada srpska zajednica nije htela da prikuplja potpise da se bavi time i mislim da je sada fokus na tome da prištinske institucije same reaguju, da gradonačenici podnesu ostavke ili da predsednica Kosova raspiše vanredne parlamentarne izbore, ali taj modalitet je manje bitan, ja svakako očekujem da će biti raspisani najkasnije do septembra, kako bi se nastavilo sa normalizacijom odnosa", rekao je on.

Na pitanje očekuje li onda dodatne pritiske na Beograd kako bi na izborima učestvovali Srbi, Pavković kaže - svakako.

A Grubješić napominje da je sigurno da Kurti ne želi formiranje Zajednice srpskih opština i valjda su se svi akteri do sada uverili u to. Možda je, kako dodaje, vreme da se ozbiljno razgovara i o nekim drugim opcijama.

"Pogrešno je zatvarati oči pred realnošću i nastaviti sa pokušajima dijaloga koji se već deceniju suštinski vrti samo oko jedne stvari, a to je formiranje ZSO", navela je ona.