Novi plan EU za Zapadni Balkan nudi benefite pre članstva: "Jasna i glasna namera sa konkretnim okvirom"
Komentari02/06/2023
-07:08
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen objavila je pre dva dana novi plan za približavanje Zapadnog Balkana Evropskoj uniji i navela da će ta inicijativa građanima regiona omogućiti određene benefite koje imaju članice EU. Povodom tog plana, koordinator Nacionalnog konventa o EU Bojana Selaković kaže da se prvi put vrlo jasno ističe pristup jedinstvenom tržištu kao jedna vrsta beneficije za napredak, ali i naglašava da je za to potrebno dalje sprovođenje reformi.
Ona je navela da je novi pristup u priključenju ponovo jedna vrlo jasna i glasna namera, ali sada sa vrlo konkretnim okvirom koji se nudi.
Selaković je za Euronews Srbija rekla da brzina koja će omogućiti te benefite za region - od ekonomskog povezivanja, priključenja jedinstvenom tržištu EU i e-trgovine, pre svega zavisi od toga koliko će i Srbija ali i druge zemlje koristiti tu mogućnost i biti pripremljene da pristupaju tim servisima.
"To se ne može desiti preko noći i ne može neko da dođe i kaže - imate mogućnost sada to da koristite. To podrazumeva čitav niz mera i aktivnosti koje su se već i preduzimale u tom pogledu a i moraće da se nastave u narednom periodu kako bi se taj proces ubrzao. Verujem da će barem kada je to u pitanju, postojati visok stepen volje da ono što je do nas, ono što treba da uradi Srbija, bude urađeno u što je moguće kraćem vremenskom intervalu. Videćemo šta će to sve konkretno podrazumevati, ali u svakom slučaju jedinstveno tržište EU jeste jedan od stubova i jedan najvećih benefita koje držvaljani, bilo fizička ili pravna lica, kompanije, mogu da koriste i nešto što je jedno od najčvršćih kohezionih tkiva. U tom kontekstu, biće vrlo važno da se to demonstrira ovde kako bismo konačno razbili te mitove o tome kako EU ne želi Srbiju, a ni ostale zemlje sa Zapadnog Balkana", rekla je Selaković.
Selaković kaže i da je pre agresije Rusije na Ukrajinu samom procesu integacija celog regiona bilo potrebno vratiti neku vrstu kredibiliteta i motivisati zemlje koje žele da postanu članice EU da i dalje sprovode reforme.
"Tu je postojalo više različitih predloga. Kolege iz Centra za evropske politike iz Srbije su imale jedan detaljan i sveobuhvatan predlog koji je podrazumevao tzv. fazno pristupanje i različitim institucijama i mogućnost da na neki način građani zemalja koje napreduju i koje pokažu napredak u reformskim procesima mogu da se osećaju bar u jednom segmentu kao i državlajni zemalja članica EU", kaže Selaković.
"Regionalne inicijative nisu zamena za članstvo u EU"
Povodom regionalnog povezivanje i upitana da li je akcenat Brisela na Berlinskom procesu, Selaković kaže da je to svakako jedan od segmenta koji će se uzimati u obzir, odnosno sve što je urađeno u okviru te incijative.
"Puno toga je urađeno i to zaista jesu neki konkretni benefiti za koje građani možda ne znaju kako je do toga došlo i na koji način se radi implementacija toga. Podseticu na mogućnost da putujemo samo sa ličnom kartom, stvari koje se tiču nostrifikovanja diploma, videćemo dalje šta se tu događati po pitanju zajedničkog tržišta i zaposljavanja, a to je sve proisteklo iz tih inicijativa", navela je Selković.
Prema njenim rečima, regionalne inicijative jesu važne, ali one nisu zamena za članstvo kako su to određenih evropskeptični krugovi ovde pokušavali da predstave. Dodala je da su takve incijative neophodne kako bi se ovde razbijale te postojeće barijere.
"Benefit od članstva u EU pored toga što će omogućiti da se reformski procesi otpočnu, završe, napreduju određenom dinamikom za sve nas ovde je mogućnost da zajednički budemo integrisati i na taj prevaziđemo sav teret iz proslosti koji nosimo. Ako sad taj trenutak ne iskoristimo, ako tu šansu sada ne iskoristimo, mi ostavljamo narednim generacijama dalje da se bore sa tim teretom, a vrlo je jasno da je to jedan od ciljeva EU takođe", kaže Selaković
Naglasila je da će na korišćenje benefita jedinstvenog tržišta ili najave većih pretpristupnih fondova apsolutno uticati reformski procesi koji se odnose na vladavinu prava i da su predstavnici Nacionalnog konventa o EU prošle nedelje u Briselu dobili takvu poruku.
"Bez obzira na geopolitički trenutak, bez obzira na ta jedna vrata koja su se sada zbog toga odškirunula, nikakvog suštinskog napretka neće biti ukoliko se zahtevi po pitanju fundamentalnih sloboda i prava, vladavine prava, svega onoga što jeste najproblematičnije, ne budu u određenoj meri ispunjavali. Mi to predstavljamo kao neku vrstu zahteva, kao da sad to EU traži od nas zbog toga što je to njoj vazno, ali suštinski to jeste nešto što će osigurati napredak i u drugim oblastima", istakla je Selaković.
Ona je navela da ako u Srbiji nemamo vladavinu prava koja funkioniše, imaćemo problem i u poglavljima koja se tiču zaštite životne sredine, ekonomskim poglavljima.
"Dugoročno, ne može da postoji ni rast BDP ni drugih ekonomskih parametara ukoliko te stvari ne funkcionišu kako treba", rekla je Selaković i naglasila da su standardi koji se tiču javnih nabavki, slobode tržišta, postojanja zaštitnih mehanizama, nezavisnog pravosuđa zapravo oni koraci koji će nas dovesti do toga da možemo da koristimo benefite pristupa zajedničkom, odnosno jedinstvenom tržištu EU.
Fon der Lajen o četiri stuba za ubrzanje puta ka EU
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je izjavila da je novi plan rasta za Zapadni Balkana prava stvar za region i u pravo vreme, kao i da će ta inicijativa građanima Zapadnog Balkana danas omogućiti određene benefite koje imaju članice EU. Naglasila je da je zajednički cilj ubrzanje puta zemalja regiona ka Evropskoj uniji i da EU želi Zapadni Balkan unutar Unije.
"Želimo da to gradimo na osnovu pogresa koji je načinjen u prethodnom periodu ali takođe želimo da pružimo i određene benefite koje imaju članice EU građanima Zapadnog Balkana danas. Plan rasta koji predlažemo je oslonjen na četiri stuba. Prvi je da približimo Zapadni Balkan jedinstvenom evropskom ekonomskom tržištu, drugo da produbimo regionalnu ekonomsku integraciju, da ubrzamo fundamentalne reforme i da povećamo predpristupne fondove. U izvesnom smislu ovo je novi pristup Evropskoj uniji. Ne želimo samo od naših partnera da tražimo da preduzimaju nove korake ka nama već želimo da napravimo veliki iskorak ka njima. Naš zajednički cilj je da ubrzamo njihov put ka Evropskoj uniji", navela je predsednica Evropske komisije.
Kako je rekla, sve države koje su se priključile EU u poslednje dve decenije dobile su pristup jedinstvenom ekonomskom tržištu što je bilo osnovni pokretač njihovog ekonomskog uspeha.
"Ali države koje su već na obećavajućem putu ka EU bi trebalo da imaju koristi od jedinstvenog tržišta. Na primer, Zapadni Balkan bi mogao da prustupi našem jednistvenom digitalnom tržištu u oblasti poput e-commerce ili sajber bezbednosti. Mogli bismo da posredujemo u trgovini, uslugama i plaćanjima. Želim da naše jedinstveno tržište bude pokretač promena. Ne samo za države koje su pristupile našoj porodici, već i onima koji su na putu. Ova bliža saradnja na našem jedinstvemo tržištu bi trebalo da ide ruku pod ruku sa zajedničkim regionalnim tržištem", rekla je predsednica Evropske komisije.
Prema njenim rečima, jedinstveno regionalno tržište je ključno za ogroman ekonomski potencijal regiona i značajno je kako bi Zapadni Balkan postao atraktivniji za evropske investicije.
Poručila je da ako bude bazirano na evropskim pravilima i standardima, ovo zajedničko regionalno tržište bi ubrzalo priključenje Evropskoj uniji.
"Želimo Zapadnom Balkanu, unapred, da ponudimo neke od prednosti članstva. Naravno to znači i da određeni uslovi za članstvo moraju da budu unapred ispunjeni. Neke od reformi koje su deo pristupnog procesa su ključni za poverenje investitora. Izgradnja nezavisnog i efikasnog pravosuđa, da se obezbede transparentne javne nabavke, borba protiv korupcije ili energetsko tržište", rekla je Urusal fon der Lajen.
Ona je naglasila da region Zapadnog Balkana ima ogroman potencijal da se diverzifikuje daleko od ruskih fosilnih goriva, ali da mora da poveća energetsku efikasnost, poveže se na druge izvore snabdevanja i uz to potrebna su masivna ulaganja u obnovljive izvore energije.
"Zapadni Balkan može da ostvari obe stvari. Mogu da postanu energetski nezavisni od Rusije i mogu da se usaglase sa Evropskom unijom kako bi ubrzali pristup. Mi smo spremni da podržimo Zapadni Balkan sa povećanim pretpristupnim fondovima. To mora da se uradi. Postoji preka potreba za investicijama na Zapadnom Balkanu, a te investicije učiniće živote ljudi boljim i to će olakšati njihov ulazak u EU. Iz tog razloga potrebno je da povećamo resurse koji su namenjeni Zapadnom Balkanu i mislim da ovaj plan od četiri tačke je prava stvar za Zapadni Balkan i u pravo vreme, u problematično vreme", navela je predsednica Evropske komisije.
Komentari (0)