Igre 
Bura oko izmena i dopuna dva zakona - o vodama i o zaštiti prirode: Šta zameraju ekološka udruženja
Komentari13/07/2021
-13:24
Poslanici Skupštine Srbije raspravljaju danas o izmenama i dopunama dva zakona - o zaštiti prirode, i o zaštiti voda. Novim zakonima, između ostalog, trebalo bi da se reguliše izgradnja minihidrocentrala u zaštićenim područjima, a menjaju se i odredbe o načinima korišćenja i davanja u zakup vodnog zemljišta. Ipak, aktivisti su kritikovali predložene izmene i dopune, a predstavnici čak 40 ekoloških organizacija predali su u ponedeljak Skupštini Srbije zahtev za povlačenje iz procedure Predloga izmena i dopuna zakona o vodama.
Iz Ministarstva za Zaštitu životne sredine kažu da se na izmenama i dopunama ovih zakona radi upravo zbog protesta i nezadovoljstva dela građana, ali i zbog kritike stručnjaka koji ukazuju na veliku i neselektivnu izgradnju minihidrocentrala, posebno u zabranjenim područjima. Očekuje se da će se ovim zakonima zabraniti izgradnja minihidrocentrala u zaštićenim područjima, a obustaviće se i izgranja onih koji su započeti.
Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić rekao je za Euronews Srbija da izmene zakona o vodama imaju za cilj da urede postojeće stanje, te da će neki splavovi morati da budu uklonjeni. Ukazao je da bi izmene trebalo da omoguće Gradu da se u budžet godišnje slije između dva i tri miliona evra godišnje samo od naknada.
"Kao što znate, zakonom o glavnom gradu Grad Beograd je preuzeo mogućnost da naplaćuje i uređuje splavove, odnosno plutajuće objekte na svojoj teritoriji", naveo je Vesić i napomenuo da Beograd od 2011, od kada je poništena odluka Grada, u vezi sa naplaćivanjem splavova, ne naplaćuje "jedan jedini dinar" od splavova.
Međutim, ekološka udruženja upozoravaju na probleme kod oba zakonska rešenja - kod Zakona o zaštiti prirode ukazuju na mogućnost Vlade Srbije da ipak omogući njihovu izgradnju u zaštićenim područjima ukoliko postoji javni interes države navodeći da je pitanje šta će se ceniti javnim interesom.
S druge strane, kod predložene izmene zakona o vodama ekološka udruženja traže da se povuku iz parlamentarne procedure zbog načina donošenja. Kako naglašavaju organizovane javne rasprave nije bilo, a strahuju da će se vodno zemljište koje je u javnoj svojini davati bez ikakve javne nagodbe određenim ljudima, misleći prvenstveno na korišćenje peska, šljunka i postavljanje splavova.
Kako je za Euronews Srbija objasnio Jovan Rajić iz Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) više je razloga zbog kojih ekološke organizacije traže povlačenje iz procedure Predloga izmena i dopuna zakona o vodama.
Povezane vesti
Kako naglašava, dva su osnovna razloga - sama procedura, a onda i sadržinski deo ovih predloga.
"Više je razloga, za početak sama procedura donošenja ovih zakona, odnosno uvođenje na mala vrata tokom leta i bez javne rasprave jeste problematična sama po sebi. Nije se pitala struka, nisu se pitala udruženja koja se bave ovim problemom, Imali smo 25. samo najavu na skupštinskom sajtu da će se zakoni menjati, dakle to je što se tiče procedure veoma sporno", navodi on.
Sa druge strane, naglašava da je sporan materijalni, odnosno sadržinski deo.
"Uz ovo regulisanje izgradje i malih hidrocentrala, na mala vrata su nam uvedene i izmene zakona o vodama gde se sada uvodi mogućnost nesporedne pogodbe prilikom davanja vodnog zemljišta u zakup", napominje on.
Šta znači neposredna pogodba?
Rajić objašnjava da zakoni, kao republički, odnose se na teritoriju Republike Srbije, odnosno uobičajeno je da ne postoji nikakva teritorijalna razlika, da se njime regulištu posebno neki delovi. Ipak, ovaj zakon je u tome izuzetak jer on posebno pominje plovne objekte u Beogradu, odnosno splavove.
"Neposreda pogodba znači da vi možete mimo tržišnih uslova, mimo tržišnih pravila, odnosno konkurencije da se pogađate bez nekih jasnih kriterijuma sa zakupcem koga vi odredite. Možete mu dati u zakup taj plovni objekat bez nekog jasnog određenja na koji će to rok biti. Određena je i propisana samo minimalna cena, maksimalna nije, dakle ne postoje jasni kriterijumi na osnovu kojih vi određujete uslove sa kim ćete vi i pod kojim uslovima zaključiti taj ugovor", navodi Rajić.
Kako kaže, jedan problem su splavovi, odnosno plovni objekti, drugi problem jeste eksploatacija rečnog materiala, odnosno šljunka, gde se takođe uvodi ta mogućnost neposredne pogodbe.
Povezane vesti
"Ne mora čovek da bude ni pravnik, dovoljno je da pročita zakon i da vidi da se tu radi o tome da se određenim interesnim grupama izmenama i dopunama zakona omogućuje da sada nesmetano rade ono što su radili u praksi i ranije, ali sada se faktički legalizuje na ovaj način", navodi on.
Na pitanje ko su te interesne grupe, Rajić odgovara su to vlasnici splavova i kompanije koje se nave eksoloatacijom šljunka.
"To je ono što se čita iz tog zakona. I onda se to vrlo perfidno servira uz ove izmene zakona o zaštiti prirode koje se bave tim malim hidroelektranama", navodi on.
"Ne postoji javni interes, to je biznis"
Rajić napominje da kada je reč o pitanju mini hidroelektrana, javni interes ne postoji. Napominje da mi oko jedan odsto električne energije dobijamo iz tih hidroeletrana.
"Ne postoji javni interes i to je biznis privatnih investitora. Jedini javni interes da se sačuva reka", napominje on.
Kako je naglasio, juče je predata inicijativa 40 ogranizacija koje se na različite načine bave zaštitom životne sredine.
"RERI kao organizacija se pravnim sredstvima bavi se ovim pitanjem, ali imali smo i ekološke aktiviste koji su spremni da organizuju proteste i koji će to svakako učiniti ukoliko zakon u ovoj formi bude usvojen. Neophodna je sinergija, neophodno je zajedničko delovanje svih faktora, ja apelujem ponovo i na poslanike. Ovo nije političko pitanje, nego je pitanje zdravog razuma. Nadam se da je svima u interesu da sačuvamo prirodna dobra. Videli ste u Sloveniji kakav je bio rezultat referenduma, ja sam siguran da bi ovde bio isti rezultat pod uslovom da se narodu objasni šta je pitanje, šta piše u ovom nacrtu zakona i konačno kada bi se taj referendum organizivao pod iole pristojnim i fer uslovima", napomenuo je Rajić.
Komentari (0)