Srbija uvela vize za građane Kube, nastavlja se usklađivanje sa viznom politikom Evropske unije

Svi Kubanci koji od 14. aprila dolaze u Srbiju moraće da podnesu zahtev za vizu za ulazak na teritoriju Srbije u turističke i poslovne svrhe, potvrđeno je za Euronews Srbija u Ministarstvu spoljnih poslova.

Time je Kuba, uz Indiju, Tunis, Gvineju Bisao, Burundi i Boliviju, postala šesta zemlja kojoj je Srbija, u procesu usklađivanja sa viznom politikom Evropske unije uvela vize u poslednjih nekoliko meseci. 

"Sporazum između Vlade Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i Revolucionarne Vlade Republike Kube o ukidanju viza, zaključen 06. oktobra 1965. godine, u Havani, prestao je da važi 13. aprila 2023. godine, te je od 14. 04. 2023. godine na snazi pun vizni režim za sve vrste putnih isprava sa Republikom Kubom", navodi se u odgovoru Ministarstva.

Dodaje se i da je navedeni sporazum prestao je da važi u skladu sa Zaključkom Vlade Republike Srbije 05 br.018-11166/2022 od 27. decembra 2022. godine koji je, kako kažu iz Ministarstva, donet u skladu sa obavezom Republike Srbije da uskladi svoju viznu politiku sa viznom politikom Evropske unije.

Do sada su putnici iz ove zemlje imali pravo da uđu u Srbiju samo sa pozivnim pismom, bez potrebe za dobijanjem vize. Međutim, zbog sve u procesu usklađivanja sa viznom politikom EU, koja je jedan od zahteva prema Srbiji na evropskom putu, ali i u procesu regulisanja migracija zapadnobalkanskom rutom, bezvizni režim ukinut je od 14. aprila.

Tanjug/AP/Ramon Espinosa

Od jeseni prošle godine, Srbija je ponovo uvela vize za desetak trećih zemalja nakon kritika iz EU da se usklađuje sa viznom politikom EU, kao zemlja kandidat. Tako ni Bolivijci od 10. februara više nemaju pravo da ulaze na teritoriju Srbije bez vize - kako nosioci diplomatskih, tako i običnih pasoša. Od 1. januara uveden je i vizni režim za Indiju, Gvineju Bisao, Tunis i Burundi.

Vizna politika Srbije u fokusu evropskih zvaničnika

Krajem prošle godine, podsetimo, vizna politika Srbije bila je u fokusu evropskih zvaničnika, pošto je broj migranata koji je ušao u EU drastično skočio, a zapadnobalkanska ruta bila je najaktivnija. Pojedine članice prstom su upirale upravo u Srbiju koja je tada imala bezvizne režime sa zemljama kao što su Indija, Tunis i Burundi, a to je olakšavalo ljudima da putuju u Srbiju, a zatim nastave dalje na zapad.

Kako je pisao Dojče vele, broj tražilaca azila u Nemačkoj se u prvoj polovini 2022. znatno povećao, a najviše ljudi dolazilo je preko takozvane Balkanske rute. Baš zbog toga Srbija je bila tema nekoliko sastanaka u Evropskoj uniji, Beograd se suočio čak i sa pretnjama o mogućim posledicama ukoliko svoju viznu politiku ne uskladi sa EU. Naime, evropska komesarka Ilva Johanson nije isključivala mogućnost da bi Srbija mogla da snosi posledice u vidu suspenzije bezviznog režima sa EU.

Nije tajna da je bezvizni režim za 22 zemlje sveta bio problem u izveštajima Evropske unije o napretku Srbije, a osim Indije, Tunisa, Gvineje Bisao, Burundija, Bolivije i Kube, kojima su vize uveze u poslednjem periodu, na listi država koje su navođene kao sporne su i Jermenija, Azerbejdžan, Bahrein, Belorusija, Kina, Indonezija, Jamajka, Kirgistan, Kuvajt, Kazahstan, Mongolija, Oman, Katar, Rusija, Surinam i Turska.

profimedia

Kao odogovor na to, iz Beograda su stigle najave da će do kraja 2022. doći do "značajnog usklađivanja" kada je reč o ovom pitanju. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da će se time "onemogućiti da neko koristi Srbiju kao dolaznu zemlju, ne zbog stvarnih potreba, već ilegalne migracije na zapad".

Evropski komesar za proširenje Oliver Varheji objavio je tada da pozdravlja odluku Srbije da učini važan korak kako bi se usaglasila sa evropskom listom viza potrebnom za treće zemlje. Komesarka Johanson posetila je u martu ove godine Beograd, a nakon sastanka sa Vučićem poručila da se Srbija pokazala kao blizak, pouzdan i odgovoran partner EU u rešavanju problema migracija.

Inače, prema podacima Fronteksa i za prva tri meseca ove godine, zapadnobalkanska ruta jedna je od najaktivnijih sa 14.858 ileganih prelazaka. Najviše njih stiglo je iz Sirije, Avganistana, Turske i Pakistana.

Inače, teška ekonomska situacija na Kubi, ali i činjenica da su državljani ove zemlje u Srbiju sve do 15. marta mogli da dolaze bez vize, učinila je da u poslednje dve godine poraste broj kubanskih migranata širom sveta, pa i u Beogradu.

Prema podacima UNHCR-a, čak 21.821 stanovnik Kube aplicirao je za azil u nekoj drugoj zemlji u 2021. godini, a te brojke su u stvarnosti daleko veće. Štaviše, prema podacima Američke carinske i granične policije, od oktobra 2021. do leta 2022. više od 157.000 Kubanaca procesuirano je samo na američko-meksičkoj granici.

Iako zvaničnih brojki o broju kubanskih državljana u Srbiji još nema, prema onim nezvaničnim preko tri hiljade njih je od 2021. stiglo u Srbiju. Budući da je na Kubi najteža situacija u poslednjih trideset godina, veruje se da je u toku najveći egzodus od Kubanske revolucije pedesetih godina.