Opozicija traži, Vučić pristaje, ali pitanje još nema konačan odgovor - hoće li se i kada na vanredne izbore

Nepunih godinu dana prošlo je od parlamenatarnih i beogradskih izbora, a tema novih koja je sve vreme sporadično u fokusu javnosti, ponovo se našla u žiži pre nekoliko dana kada je predsednik Srbije Aleksandar Vučić odgovorio na pozive iz opozicije za održavanjem vanrednih beogradskih i parlamentarnih izbora. Kako je rekao Vučić, izbora će biti kad opozicija bude htela, ne odbacujući pritom mogućnost da do glasanja u glavnom gradu dođe i na jesen ili zimu ove godine.

Ipak, analitičari koji su govorili za Euronews Srbija saglasni su u tome da je održavanje beogradskih izbora malo verovatno ove godini. Realnije je, ukazuju, da se svi izbori osim predsedničkih održe zajedno na proleće 2024. godine, za kada su inače planirali redovni loklani i pokrajinski izbori. 

Predsednik SSP-a Dragan Đilas pre nedelju dana pozvao je Aleksandra Vučića da kaže datum kada će biti održani ne samo beogradski već i vanredni parlamentarni izbori, a samo dva dana kasnije od predsednika Srbije stigao je odgovor.

On je u gostovanju na javnom servisu poručio da će se izbori održati kada budu hteli "ovi iz opozicije", kao i da bi beogradski izbori mogli da budu možda i na jesen ili zimu. Ubrzo su usledile i rekacije koalicionog partnera SNS, ali i gradonačelnika Beograda Aleksandra Šapiča koji je na tu poziciju došao prošle godine kao kandidat naprednjaka. Šapić je za Euronews Srbija rekao je da se ne bi izjašnjavao u javnosti o tome kako je razumeo Vučićevu poruku o vanrednim izborima u Beogradu i da oni nisu bili tema tema na stranačkim organima.

"Kada budem svoj stav tamo izneo i kad budemo znali šta smo tamo odlučili, imaću zvanično zauzet stav svoje stranke. Moraju da postoje neka pravila i ne mislim da izlazim u javnost sa svojim stavom pre nego što izađe stranka. Presednik Vučić je presednik i ima pravo, jer je najveći politički autoritet. Čuo sam to već nekoliko puta da će Đilas da odluči kad će da budu izbori i opozicija. Ja imam svoj stav o tome i na mestu na kome treba da ga iznesem ću ga izneti. U svakom slučaju, dok se budem bavio ovim poslom uvek ću biti spreman da izađem na bilo koje izbore, a da li mislim da li su nam oni u ovom momentu neophodni, na tu temu se sada ne bih izjašnjavao", rekao je Šapić.

Sa druge strane Ivica Dačić lider SPS-a, stranke koalicionog partnera u vladajućoj većini, nije se ustručavao da iznese svoj stav da nije za vanredne izbore i zapitao se zašto bi bilo beogradskih izbora ponovo kada SNS sa SPS u glavnom gradu ima stabilnu većinu. 

Međutim, dodao je i da je SPS ozbiljna politička stranka i da izbori ne mogu da ih iznenade, ali i da je interes države važniji od interesa stranaka, a da interes države može biti da se ide na vanredne parlamentarne izbore. 

Kada su izbori realni

I dok zaiteresovane strane imaju svoje interese i dileme kada je reč o vanrednom glasanju, analitičari su saglasni da je verovatnoća da će ove godine izbori biti održani mala i očekuju ih najranije na proleće sledeće godine.

Bojan Klačar iz Cesida za Euronews Srbija kaže da postoji određena konfuzija kada se govori o mogućim izborima zato što se, kako kaže, čini da tu svaka od strana u prvi plan izlazi sa zahtevima za održavanje onih izbora koji najviše odgovaraju njihovoj političkoj poziciji. 

"Pa se zapravo čini da su u delu prograđanske opozicije prioritet beogradski izbori vanredni, da su za deo desniničarskih stranaka prioritet vanredni parlamentarni, a čini se zapravo da vladajuća koalicija još uvek nije prelomila ni kada će biti izbori, ni koji će biti. Moje mišljenje na osnovu svega što sada imamo na stolu je da su šanse za vanrednim parlamentarnim izborima veće sledeće godine nego ove, takođe i za vanredne beogradske izbore. Čak bih za njih stavio i znak pitanja da li će uopšte da se održe ili će se čekati redovan termin, imajući u vidu Dačićevu izjavu koja ne ude u prilog podršci za njihovo održavanje", kaže on. 

Klačar ističe nekoliko razloga zbog kojih misli da su izbori realniji sledeće godine. Jedan od njih je, ističe, to što je Vučić oročio mandat vladi na sledeću godinu, pa se već sada zna, ako ne budu dramatično promenili svoju odluku, da će Srbija imati novog premijera od leta sledeće godine. 

"Drugi razlog je zato što su sledeće godine redovni pokrajinski izbori i lokalni i znamo da je praksa SNS da spaja izbore - tako mogu da optimizuju svoje izborne rezultate na više nivoa. Treći je povezan sa međunarodnim kontekstom - čini mi se da bi održavanje vanrednih parlamentarnih pa čak i beogradskih moglo da uspori implementaciju Ohridskog sporazuma i čini mi se da bi vladajuća koalicija ipak izbegla nekakvu vrstu nerazumevanja sa zapadnim partnerima, jer kako stvari stoje u Srbiji kada se raspišu izbori bile bi male šanse da se sprovede bilo šta iz sporazuma dok se oni ne završe, a onda je potrebno sačekati formiranje nove skupštine, nove vlade i čini mi se da bi to značilo da bi sporazum dugo vremena bio na čekanju", objašnjava Klačar.

On takođe dodaje da je skeptičan prema održavanju vanrednih beogradskih izbora ove godine jer ne vidi koji bi to motiv imala SNS da ih raspisuje izbore na onom nivou na kome njihova vlast može da bude dovedena u pitanje. 

Da u ovom trenutku ne očekuje da će ove godine biti izbora, stav je i politikologa Nikole Paruna. 

"Očekujem da će biti za godinu dana na proleće 2024. godine i da će tada biti objedinjeno što više moguće njih, izuzev predsedničkih. Planirani su redovni pokrajinski izbori, lokalni, a mogao bi da ide i Beograd i vanredni parlamentarni", kaže on.

Parun takođe navodi i da bi održavanje izbora u ovom trenutku išle na ruku SNS-u.

"Da se izbori sada održavaju najviše bi odgovarali SNS-u, jer sa protokom vremena očekujemo, kao što uvek očekujemo, da će biti donošene neke teže odluke, nepopularne i s tim u vezi očekujemo da će popularnost vlasti početi da pada", kaže on.

Osnivanje Narodnog pokreta i promena cenzusa uvod u izbore?

Kada će građani Srbije ponovo izaći na birališta nije jedina nepoznanica u vezi sa izbornim procesom. Nakon što je predsednik Vučić najavio formiranje Narodnog pokreta za državu, a iz vladajuće stranke pozvali na povećanje cenzusa na pet odsto, postavlja se i pitanje kako će izgledati politička scena pred sledeće izbore.

Krajem marta, manje od tri godine otkako je snižen na tri procenta, u fokusu se našlo i pitanje izbornog praga od pet odsto, nakon što je šef poslaničke grupe SNS Milenko Jovanov izjavio je da veliki broj građana Srbije traži povećanje izbornog cenzusa jer, kako je rekao, brojne opozicione stranke smatraju "nedostojnim" da sede u Skupštini Srbije. 

Šanse da se izborni prag vrati na staro postoje, smatraju analitičari, ali navode i da bi efekat mogao da bude taj da ostale stranke budu podstaknute na udruživanje. 

Izvršni direktor Cesida smatra da najave koje su došle iz SNS-a pokazuju da oni ozbiljno razmišljaju u tom pravcu. 

"Ostaje samo pitanje da li će to biti deo još nekih promena u izbornom zakonodavstvu imajući u vidu da i dalje postoji jedan poprilično veliki prostor da se unaprede i izborni uslovi ali i da se unaprede i pravila igre", kaže on.

Navodi i da smatra da ako bi došlo do promene cenzusa, to neće dramatično promeniti političke prilike u zemlji.

"One političke stranke koje procene da ne mogu da samostalno pređu cenzus odlučiće se da naprave političku koaliciju i tako pređu cenzus od pet odsto. Tako da sa promenama cenzusa jedino ko može biti u problemu su one političke stranke koje imaju relativno malu podršku i niske koalicione potencijale da naprave saradnju sa nekim drugim organizacijama. Ne očekujem da će to značiti ni manji broj stranaka u parlamentu niti neke dramatične promene u političkom životu Srbije", objašnjava on.

Parun navodi da će cenzus ponovo, kao što je bio spušten na tri odsto jer je, kako kaže, tada vlastima odgovaralo, biti podignut ako vlast proceni da će im odgovarati. 

Ukoliko do toga dođe, pretpostavlja da će opozicija ići u smeru ukrupnjavanja.

Kada je reč o Narodnom pokretu za državu, Vučić je rekao i da će se o njemu razgovarati u Skupštini, i da će se tek videti, kada do izbora dođe, da li će se na izbore izaći kao Narodni pokret ili kao politička stranka.

Klačar za Euronews Srbija kaže da je Narodni pokret formiran sa idejom da izađe na izbore i da će izaći na njih kad god oni budu organizovani, jer se sa njegovim formiranjem krenulo na vreme.

"Ne mislim da će on dramatično da dovede u pitanje prekompoziciju političke scene u Srbiji, zato što mi se čini da cilj ovog pokreta nije ulazak u biračko telo drugih stranaka, već da se sačuva prevashodno biračko telo vladajuće koalicije. Ovaj narodni pokret će zapravo biti, kako ja to volim da zovem "vladajuća koalicija +". Činiće ga stranke koje inače jesu u vladajućoj koaliciji i verovatno će biti pridodate neke javne ličnosti, možda neka manja udruženja, ali ne verujem da će mu pristupiti bilo koja velika opoziciona stranka ili neki drugi veliki lider iz opozicije", kaže on.

 

Prema mišljenju politikologa Paruna, Narodni pokret je zamišljen da integriše sve pripadajuće političke entitete SNS-u.

"Ne samo koalicione partnere, nego sve što gravitira SNS-u bi trebalo da integriše taj novi državotvorni pokret i to služi za maksimizaciju političkog uspeha Aleksandra Vučića i njegovog projekta, zvao se on SNS, državotvorni pokret ili nekako drugačije", objašnjava on.

Svrha je, kako dodaje, rebrendiranje tj. osvežavanje na nekom perceptivnom nivou.

"Vlast SNS-a prati niz afera od 2012. godine i zaprljalo se to ime za ovih 10 godina. Ono što njemu sada treba je čistije ime, nova snaga, energija pa zbog toga i nastaje državotvorni pokret", kaže Parun.

Da je formiranje ovog pokreta pokušaj reforme ili promene brenda SNS stav je i Klačara. 

"SNS je na izborima 2022. ostvarila lošiji rezultat od projektovanog i ja mislim da je ideja pokreta da se ne dozvoli eventualni dalji gubitak podrške koji bi se moga desiti na talasu različitih populističkih politika kada su u pitanju rat u Ukrajini i pregovori Beograda i Prištine. Na taj način Vučić zadražava i mogućnost da ispuni obećanje i podnese ostavku na mesto predsednika SNS-a u tom scenariju, ako se od toga nije odustalo, on može da se povuče sa mesta predsednika SNS, a da ode na mesto predsednika te nove političke organizacije", kaže Klačar.