Igre 
Sudbine više od 1.600 nestalih sa KiM i dalje nepoznate: "Mnogo je teško i pet minuta te neizvesnosti, a kamoli godine"
Komentari27/03/2023
-19:05
Na Kosovu i Metohiji, još uvek je nepoznata sudbina više od 1.600 ljudi. Silvana Marinković i Bajram Ćerkinaj već više od dve decenije, bore se da saznaju gde su njihovi najmiliji, ali radom u Udruženju kidnapovanih i nestalih, traže pravdu i za sve ostale, bez obzira na nacionalnu pripadnost. Pitanje nestalih i kidnapovanih bilo je i tema najnovijeg sporazuma koji su i Beograd i priština prihvatili u Ohridu.
Goran Marinković iz sela Slivovo kod Prištine, imao je samo 27 godina kada je 19. juna 1999. godine kidnapovan u Labjanu, nedaleko od sela gde je živeo. Njegova supruga tvrdi da je do 2004. godine imala informacije da je njen muž živ.
"Do 2004. godine znali smo da imaju logori, znali smo da u mestu Zlaš ima logor gde su držani kidnapovani Srbi, ali i kidnapovani Albanci koji su bili lojalni Srbima. Znamo da su zajedno držani u nekim tim logorima, nekim tim nelegalnim zatvorima", kaže Silvana Marinković iz Gračanice.
Te informacija je, kako kaže, uglavnom saznavala od prijatelja i poznanika Albanaca.
"Komšija Albanac je ispričao sve šta se tačno toga dana tu dešavalo i da su oni odvedeni u školu u Labjane, da bi sutradan bili prebačeni u Mramor", priča ona za Euronews Srbija.
Iz Mramora, u Zlaš, pa u Podujevo, na kraju u Đakovicu, odatle ko zna gde, možda i u Žutu kuću, tvrdi Silvana. Koliko su informacije tačne, ne zna, kao što Bajram Ćerkinaj ne zna ništa o svom sinu Rešatu, koji je nestao 5. avgusta 1998.
Bajram Ćerkinaj iz Kosovske Mitrovice za Euronews Srbija kaže da su mu za mnoge nestale roditelj pričali da su imali neke informacije da su viđeni negde, ali da o svom sinu nije čuo ni reč. Bajramu je od sina ostala samo fotografija i ručni sat. Kada zazvoni telefon, kaže, pomisli da se Rešat odnekuda javlja. Sa suprugom živi samo za dan kada će da sazna istinu.
Povezane vesti
Sa druge strane Silvana je svoju bol morala da krije, od muževljevih roditelja, od svoje dve kćerke, kako im ne bi ugasila poslednju nadu, da je Goran živ.
"Taj život je bio jako težak - jako mala deca, koja traže svoga oca. Ti toj deci treba da objasniš gde je njihov otac. S obzirom da je na početku nada bila velika da je živ i da će uskoro da se vrati, ja sam svojoj deci govorila da je on negde u inostranstvu da radi", kaže Silvana Marinković.
Da je posle više od dve decenije mala mogućnost da su njihovi najmiliji živi, svesni su i Silvana i Bajram, ali je neizvesnost više nepodnošljiva, kažu.
"Pet minuta da ne znaš gde je neko tvoj bližnji je mnogo teško. Pet minuta te neizvesnosti, a kamoli godinama da ti ne znaš gde je, šta je, u kom pravcu je odveden, ko ga je odveo, šta su dalje uradili sa njim", priča Silvana Marinković.
"Nema roditelja da može da živi normalno kada mu je dete nestalo, a kamo li ja sa 82 godine... Čujem njegov glas, kada spavam, čujem", govori Bajram Ćerkinaj.
Naš problem nema veze sa politikom, poručuju porodice kidnapovanih, tražeći od nadležnih da otvore sve masovne grobnice i provere sve informacije koje su im dostavljene, u ime himanosti i pomirenja.
Proces rasvetljavanja subine nestalih blokiran pre dve godine
Predsednik Komisije za nestala lica Vlade Srbije Veljko Odalović za Euronews Srbija kaže da su ovo samo dve od 1.617 nerazjašnjenih sudbina nestalih lica, gde i Srbi i Albanci govore istim jezikom.
Povezane vesti
"Ono što njih iritira je da 'udaraju u zid', da je proces blokiran zato što je pre dve godine u Briselu, gde smo očekivali da ćemo dobiti novu snagu, vetar u leđa, novu podršku, zaustavljen proces iz banalnih razloga", kaže Odalović.
Prema njegovim rečima, suština je da ovo humanitarno pitanje mora da se izvuče iz politike.
"Jedno od najtežih pitanja su nestala lica i danas imamo jednu konsolidovanu listu po abecednom redu. I Srbi i Albanci i Romi i svi ostali se nalaze na toj zajedničkoj listi, koji smo sa Međunarodnim komitetom Crvenog krsta napravili sa prištinskom stranom. Prema našoj evidenci 570 je Srba, Roma, nealbanaca i Albanaca koji su prijavili nestanak kod nas, znači mi imamo jednu bazu koja je ogromna. Imamo mnogo informacija koje smo do pre dve godine delili na sastancima radnih grupa i to je bilo mesto gde smo dogovarali zajedničke aktivnosti", objašnjava predsednik Komisije za nestala lica.
Ističe da su sve obaveze koje su do tada preuzimane završavane u narednih nekoliko meseci.
"Mi u ovom trenutku u proceduri nemamo nijedan zahtev Prištine za bilo kakavu pretragu bilo koje lokacije u središnjem delu Srbije. Sa druge strane veliki broj naših zahteva i dalje stoji. Da li po fiokama tužilaštva, da li ga radna grupa nije stavila u funkciju... Ima mnogo lokacija gde su bili ilegalni zatvori, odakle su ljudi odvođeni. Imamo veliki broj lica koja su bila u tim pritvorima i ilegalnim zatvorima koja mi tražimo i tražili smo da se provere informacije koje smo dobijali", objašnjava Odalović.
Prema njegovim rečima, mehanizam koji je funkcionisao rešio je više od 1.800 slučajeva nestalih lica, a 90 odsto su kosovski Albanci. Dodaje i da postupaju prema svakom zahtevu bez obzira na nacionalnost, ali da to traže i od Prištine.
Srpska strana predala 2.417 dokumenata, pronađeno 914 tela Albanaca
Na pitanje zašto ovaj proces toliko dugo traje Odalović navodi da postoji nedostatak informacija.
"Mi iz arhive OVK, koju Priština uporno pokušava da negira, nismo dobili nijedan dokument, bar neku informaciju da dobijemo šta se sa desilo sa ljudima koji su nestali u zonama njihove odgovornosti. Postojali su zatvori vrlo precizno pobrojani, čak ih nismo mi prebrojali nego međunarodni istražitelji", kaže Odalović.
Dodaje da je sa srpske strane uvek postojala saradnja.
"Primera radi mi smo 2.417 raznih dokumenata iz naših arhiva predali kroz mehanizam Radne grupe Međunarodnom komitetu Crvenog krsta da podeli prištinskoj delegaciji. Sve pretrage koje su do sada vršene i sva tela koja su pronađena, pronađena su po našim informacijama. U središnjem delu Srbije pronašli smo 914 tela kosovskih Albanaca, sva su identifikovana, sva su predata porodicama, na jedan krajnje transparentan način uz prisustvo prištinskih članova i eksperata, uz prisustvo porodica Albanaca, Međunarodnog komiteta Crvenog krsta, međunarodne Komisije za nestala lica. Mi nemamo nijedan razlog da jedan mehanizam koji je sjajno funkcionisao i dao rezultate zaustavimo, nemamo pravo na to", ističe Odalović.
Otvaranje arhiva preduslov za otkrivanje sudbine nestalih
Ivana Žanić, izvršna direktorka Fonda za humanitarno pravo kaže da su i kosovska i srpska komisija do pre dve godine sarađivale i razmenjivali informacije i da je jedan od rezultata njihovog rada i otkrivanje poslednje masovne grobnice na području Raške u mestu Kiževak.
Navodi da je otvaranje arhiva jedna od preduslova da se otkriju lokaliteti potencijalnih masovnih grobnica, ističući da Fond za humanitarno pravo godinama unazad apeluje na državne institucije da otvore arhive vojske i policije.
"Verujemo da se u tim arhivama i tim dokumentima nalaze podaci gde se mogu pronaći lokaliteti potencijalnih masovnih grobnica. Ono što je važno jeste da su te arhive i dalje zatvorene za javnost sa periodom od 20, odnosno 25 godina, gde javnost neće moći da istražuje te dokumente i da utvrdi gde se te potencijalne masovne grobnice nalaze. Zbog toga je važno da Srbija pokaže dobru volju i otvori svoje arhive ukoliko želi da zaista reši pitanje nestalih osoba jer je činjenica da su od ovih više od 1.600 ljudi koji se i dalje vode kao nestali većina Albanci sa Kosova i pretpostavka je da se oni nalaze na nekim tajnim lokacijama na teritoriji Srbije", objašnjava ona.
Navodi da se u javnosti se pre par godina pojavila mogućnost da se potencijalne masovne grobnice nalaze nedaleko od Novog Pazara i Sjenice.
"Međutim tamo još nije krenulo iskopavanje, odnosno pretraga terena. Pored Batajnice, Petrovog sela, Perućca, Rudnice, Kiževak je poslednja masovna grobnica gde su pronađeni posmrtni ostaci kosovskih Albanaca koji su ubijeni tokom sukoba na Kosovu", kaže Žanić.
Jedna od ključnih tačaka normalizacije odnosa Beograda i Prištine i prema najnovijem sporazumu koji su obe strane prihvatile u Ohridu je pitanje nestalih i kidnapovanih.
Poput Odalovića, i Žanić smatra da pitanje pronalaska nestalih nikako ne sme da bude političko pitanje.
"O njemu mora da se rešava hitno, odnosno i jedna i druga strana moraju da sarađuju kako bi se što veći broj sudbina ljudi rasvetlio od ovi više od 1.600. Videćemo kako će teći implementacija sporazuma, međutim ono što jeste rečeno u javnosti, i sa kosovske i sa srpske strane, jeste da će oni ovo pitanje rešavati hitno pa ćemo videti da li će to zaista biti tako ili će to pitanje kao što je do sada bilo, barem u Srbiji, ostati samo na nivou deklarativnog rešavanja pitanja", zaključuje ona.
Komentari (0)