Igre 
Sastanak u Ohridu: ZSO u "vrtlogu" Kurtijevog odbijanja i 15 modela koje je Zapad stavio na pregovarački sto
Komentari17/03/2023
-21:03
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i kosovski premijer Aljbin Kurti sastaju se u Ohridu u okviru najnovije runde dijaloga između Beograda i Prištine, što je drugi susret za manje od mesec dana na kom će glavna tema za stolu biti evropski plan za normalizaciju odnosa, odnosno njegova implementacija. I dok će sastanak 18. marta, prema rečima visokog predstavnika za spoljnu politiku i bezbednost Žozepa Borelja, biti drugačiji od svih prethodnih, srpska strana tvrdi da je preduslov za bilo kakav korak napred formiranje Zajednice srpskih opština oko koje se, kako kažu analitičari, "trenutno lome koplja".
Nedugo nakon što su 27. februara završeni petočasovni pregovori, iz Brisela je saopšteno da su se dve strane saglasile da ovaj evropski plan bude okvir za normalizaciju. Potpisi na tom dokumentu su izoslali, pa je tako ova prva polovina marta bila rezervisana za novu rundu diplomatske ofanzive. Specijalni izaslanik EU za dijalog Miroslav Lajčak posetio je Prištinu i Beograd kako bi "pripremio teren" za susret u Severnoj Makedoniji, a u dva grada, u finišu šatl diplomatije stigao je i američki specijalni izaslanik za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar.
Upravo Eskobar smatra da je potpuno moguće da se do dogovora o normalizaciji odnosa dođe već ove godine. Kako je rekao, u Ohridu se ne očekuje "neko potpisivanje", ali se nada da će se sastankom u subotu "otvoriti put za dalje napredovanje".
Slično su istakli i evropski zvaničnici. U autorskom tekstu objavljenom na sajtu Evropske službe za spoljne poslove, Borelj je naveo da će fokus subotnjeg susreta biti na Aneksu za implementaciju nedavnog sporazuma. Kako je dodao, "začarani krug kriza na ivici eskalacija je morao da prestane".
"Stoga smo u septembru 2022 - uz podršku lidera Nemačke, Francuske i naših američkih prijatelja - dali hrabar predlog predsedniku Srbije Vučiću i premijeru Kosova Kurtiju. Predlog koji bi stavio tačku na upravljanje krizama i umesto toga preusmerio pažnju na normaluzaciju i pomirenje i koji bi pomogao celom regionu da krene napred prema Evropi", napisao je Borelj.
ZSO: Kamen spoticanja već deceniju
Međutim, da od susreta u Ohridu ne bi trebalo očekivati ništa "epohalno", smatra docent na Fakultetu političkih nauka Stefan Surlić. "Ključ" za dalje korake je u Zajednici srpskih opština, ističe on.
"Mislim da je ključ upravo ZSO i odbijanje Prištine da je primeni i nemoguće je govoriti o bilo kojim daljim koracima ukoliko se ne ispuni prvi uslov, a to je da se primeni sve ono što je u prošlosti već dogovoreno u procesu dijaloga. Na prvom mestu je ZSO jer ona garantuje opstanak Srba na Kosovu i daje mogućnost da se oni ostvaraju u četiri ključne sfere uključujući tu zdravstvo, obrazovanje, lokalni razvoj i lokalno planiranje", rekao je Surlić.
Povezane vesti
Dakle, na putu normalizacije odnosa Beograda i Prištine kao kamen spoticanja i dalje stoji ZSO, odredba iz Briselskog sporazuma, koju Priština i deset godina od potpisivanja istog odbija da implementira. Za Beograd ovo je "nulta" tačka ka daljem procesu normalizacije, pa i implementacije pomenutog evropskog plana.
Kancelarija za Kosovo i Metohiju
Zamišljena kao mehanizam zaštite srpskog stanovništva na Kosovu, ZSO bi činilo deset opština sa srpskom većinom južno i severno od Ibra. Nakon potpisivanja Briselskog sporazuma garantovalo se da će ZSO da bude formirana posle izbora zakazanih za novembar 2013. Do toga nije došlo, a određene odredbe sporazuma kosovski ustavni sud proglasio je neustavnim.
Kako je rekao Vučić, kada je reč o ZSO, pod pokroviteljstvom EU, potpisana su četiri sporazuma -implementacioni plan, principi, menadžment i Prvi sporazum.
Nijedna politička garnitura na Kosovu, međutim, nije bila spremna da se obaveže na ispunjenje dogovora oko ZSO, a takav stav je eskalirao upravo sa dolaskom Kurtija. U nedavnom intervjuu za Dojče vele, Kurti je čak rekao da deo sporazuma koji se tiče ZSO sadrži "rasističke elemente", da je reč o "aparthejdu" i ponovio da je ustavni sud u Prištini već odbio taj predlog. On kao uslov za punu normalizaciju odnosa vidi uzajamno priznanje.
"Nažalost, od 2013. na ovamo u medijima na Kosovu je ZSO demonizovana, predstavljena kao nešto što je upereno protiv Albanaca, nešto što je upereno protiv institucija u Prištini i sada je veoma teško promeniti taj narativ iako se međuanrodni akteri zdušno trude i preko ovih evropskih modela i preko drugih argumenata da predstave da je ZSO nešto što pre svega jeste u interesu srpske zajednice na KiM, a onda u interesu boljih odnosa Srba i Albanaca na KiM. Rekao bih da je ovo sada jedan period koji će zahtevati vreme, a to je da se Priština ubedi da primeni ZSO po slovu Briselskog sporazuma, a ujedno da predstavi da ne remeti trenutni pravni i ustavni okvir koji važi na Kosovu", ističe Surlić.
Lajčakovih 15 modela
Tanjug/Zoran Žestić
I dok su i zapadni zvaničnici ponavljali da će ZSO da bude formirana, "zabunu" je nedavno stvorio i sam Lajčak. Naime, nakon sastanaka sa kosovskim zvaničnicima, evropski diplomata istakao je da to pitanje nije trenutno na stolu, te da je Prištini izneo 15 postojećih evropskih modela koji bi mogli da posluže kao uzor za formiranje ZSO. Iako je kosovski premijer rekao da njegovi saradnici proučavaju te modele, analitičari upozoravaju da je Briselskim sporazumom tačno utvrđeno šta je ZSO, te da ovo praktično znači da smo i posle deset godina po ovom pitanju zapravo na početku.
"Vidim to negativno, zato što je Briselski sporazum razrađen. Tačno je utvrđeno šta ZSO treba da sadrži, koje organe i koje nadležnosti. Pri tome to je bio sastavni deo paketa, srpska strana je napravila ustupke albanskoj upravo da bi sa druge strane ZSO imala ta ovlašćenja i sad ako vi umanjite ta ovlašćenja ZSO danas posle toliko godina to znači da oni ustupci koje je dala srpska strana u ono vreme praktično ne služe ničemu. I ovih deset godina smo izgubili, a onda i zašto smo davali te ustupke kada vidite da nije sprovedeno, a sad ćemo neki drugi model da primenjujemo", rekao je za Euronews Srbija Slobodan Zečević iz Instituta za evropske studije.
Povezane vesti
Lajčak je, međutim, u Beogradu precizirao da bez formiranja ZSO neće biti ni dogovora između Beograda i Prištine, te da ona mora da bude izgrađena po modelu koji je dogovoren 2013. i 2015. godine.
Direktor Instituta za teritorijalni ekonomski razvoj i koordinator Nacionalnog konventa o EU za poglavlje 35 Dragiša Mijačić istakao je da se predstojeći sastanak Vučića i Kurtija u Ohridu tiče aneksa o impelementaciji sporazuma između Beograda i Prištine, koji je već prihvaćen i tekst se neće menjati, ali formalno potpisivanje nije zakazano, jer se trenutno "lome koplja oko ZSO".
Napominje kako je specijalni izaslanik EU dobio mandat za postizanje i potpisivanje evropskog sporazuma i primetio kako se Lajčak izražava na dvostruki način.
Povezane vesti
"S jedne strane tačno prenosi ono što treba da se desi u okviru pregovaračkog postupka, a s druge, te njegove poruke mogu različito da se tumače i u Beogradu i u Prištini", rekao je on.
Mijačić je istakao da je Lajčak, kada je u Prištini izjavio da predmet njegove posete nije formiranje ZSO, bio u pravu, jer je tamo boravio u cilju donošenja aneksa o implementaciji sporazuma.
"Tako je i ovde rekao da bez formiranja Zajednice srpskih opština nema ni potpisivanja bilo kakvog sporazuma, što je naznaka da, ako i dođe do potpisivanja sporazuma, to će biti nakon fomiranja ZSO, verovatno krajem godine", navodi Mijačić.
"Uzor" u evropskim modelima
Euronews/Vladislav Ćup
Od Briselskog sporazuma se, tvrdi Lajčak, nije odustalo, a 15 postojećih evropskih modela predloženo je kao inspiracija, a ne kao alternativa.
"Možda sporazumi iz 2013. odnosno 2015. godine neće dati odgovore na sva pitanja. Ja želim da tražimo inspiraciju od funkcionalnih evropskih modela. Zajednica mora da bude izgrađena po modelu koji je dogovoren 2013. godine – 2015. godine. A modeli su tu da pokažu da niko ne treba da se plaši. Postoje u Evropi modeli samouprave, manjinskog naroda i to nije ništa opasno, niko ne treba da se plaši. Normalno je da imamo pravne garancije da se manjinska zajednica oseća bezbedno", rekao je Lajčak za RTS.
Tokom godina se pominjalo više primera u Evropi koji bi mogli da posluže kao uzor formiranju ZSO. Između ostalog, belgijski model, Južni Tirol, Olandska ostrva, Severna Irska... Kako je rekao američki ambasador u Prištini Džefri Hovenijer, oni bi služili kao "inspiracija" i nikako ne bi mogli da se primene, nasuprot izjavi Kurtija da te predloge razmatra kao okosnicu, kako je rekao, udružanja opština.
Svaki od ovih primera je specifičan. Profesor Ustavnog prava Darko Simović za Demostat navodi da Olandska ostrva raspolažu dosta širokim nadležnostima kada je reč o autonomiji, posebno u oblastima koje su krucijalne za očuvanje nacionalnog identiteta Šveđana. Postoje poslovi koji su u zajedničkoj nadležnosti, a ukoliko se javi spor o tome šta je u čijoj nadležnosti, o tome odlučuje Vrhovni sud Finske.
Olandska ostrva imaju skupštinu i vladu. Parlament Olanda ima pravo da donosi zakone iz oblasti obrazovanja, kulture i očuvanja antičkih spomenika, zdravstvene i medicinske zaštite, životne sredine, promocije industrije, unutrašnjeg transporta, lokalne samouprave, policije, poštanske komunikacije, radija i televizije. Olandska ostrva su se izjašnjavala i o ulasku Finske u EU, jer je pristupanje zajednici evropskih naroda uticalo na autonomna prava kojima su raspolagali građani ostrva, dodaje Simović.
Sa druge strane, belgijski model, kako kaže Zečević, bilo bi nešto što je "manje" od onoga što je predviđeno Briselskim sporazumom. Odnosno, predviđao bi manje nadležnosti.
Zajednica nemačkog govornog područja u Belgiji formirana je kao zajednica manjinskog naroda u okviru jedne nezavisne države. Najveća razlika vidi se u učešću u vlasti u Prištini, na šta ZSO prema Briselskom sporazumu ima pravo i može zastupati interese Srba u svim oblastima, dok to sa Zajednicom nemačkog govorog područja nije slučaj.
Prema nedavnom pisanju Albanijan posta, takvih modela je zapravo 17 i rešenje se traži u mnoštvu njih, a među primerima su model primenjen u istočnoj Belgiji za samoupravu nemačke zajednice, model u Alzasu u Francuskoj takođe za Nemačku zajednicu, modeli samoupravljanja nemačkog govornog područja i frankofone zajednice u Italiji i model samouprave danske zajednice u Nemačkoj.
Govoreći upravo o ovome, predsednik Srbije ponovio je da sve ono što je dogovoreno pre deset godina mora da bude ispunjeno.
"Ponoviću neke od glavnih kompentencija ZSO – ona će da poveže 97 odsto srpskih sredina u jednu jedinstvenu celinu, i da, ostaće neke isturene enklave. Uvezaće sve od Sirinićke župe, preko više opština kosovoskog pomoravlja do Novog brda, uključujući i Ranilug, Parteš, Klokot pa sve do Gračanice i sve četiri severnokosovske opštine. Njihove nadležnosti, one koje su propisane princpima Briselskog sporazuma, važan dokument za nas u njemu se jasno govori da Repulika Srbija ima pravo da finansira nadležnosti koje su tu propisane – zdravstvo, školstvo, ruralni i urbani razvoj, prostorno planiranje, ekonomski razvoj i kulturne i ostale stvari. Kada to imate, onda imate sigurnost mnogo veću za naše ljude. Ta zajednica ima svoje nadležne organe, od predsednika skuštine do saveta i svega drugog. To je trebalo da ispune pre deset godina i jasno sam rekao ono što je potpisano, mora da bude ispunjeno. To je to", precizirao je Vučić.
ZSO je dakle, prema sporazumima iz Brisela, samoupravna zajednica opština sa većinskim srpskim stanovništvom na Kosovu i Metohiji. Ima svoju skupštinu, predsednika i potpredsednika koje bira skupština. Predsednik, prema Briselskom sporazumu, predstavlja zajednicu pred centralnim vlastima van Kosova.
Ima pravo da predlaže, u skladu sa zakonima Kosova, izmene i dopune zakona i drugih propisa koji su od važnosti za ostvarivanje njenih ciljeva. Između ostalog, promoviše interese srpske zajednice u odnosu sa centralnim vlastima. Takođe, za ZSO se predviđa da ima sopstveni budžet. Zajednica bi imala punu nadležnost nad oblastima obrazovanja, zdravstvene zaštite, jačanju demokratije i razvoju lokalnih zajednica.
"Ono što je do sada predsednik Srbije govorio to je da on neće da odustane od onoga što je potpisano u Briselu. Prema tome, svako usvajanje tog novog modela je praktično promena Briselskog sporazuma, ne njegovo sprovođenje, nego promena", zaključio je Zečević.
Preporuka za vas
Komentari (0)