Igre 
EURONEWS SRBIJA U MINHENU Vučić: Saopštićemo dobre vesti o KiM - neke danas, neke za sedam dana
Komentari17/02/2023
-09:57
U Minhenu je danas počela 59. konferencija o bezbednosti koja okuplja najveće svetske zvaničnike, a na kojoj će učestvovati i predsednik Srbije Aleksandar Vučić. On je poručio po sletanju u Minhen da ga danas očekuje naporan dan, pun iznenađenja, ali da veruje da će se uspešno izboriti za interese Srbije i da će građanima moći da saopšti dobre vesti neke danas, a neke za sedam dana koje se tiču Kosova i Metohije.
Predsednik je u video snimku na Instagram profilu "Budućnost Srbije AV" podsetio da je danas 15 godina od jednostarnog proglašenja nezavinosti takozvanog Kosova. Najavio je da će se u Minhenu, gde učestvuje na 59.Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji sresti i razgovarati sa predsednikom Francuske Emanuleom Makronom i kancelarom Nemačke Olafom Šolcom.
Pored tih susreta, predsednik Srbije rekao je da će imati niz susreta sa svetskim zvaničnicima, među kojima su sekretar Sjedinjenih Američkih Država Entoni Blinken, predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj, ministar spoljnih poslova Velike Britanije Džejms Kleverli, kao i predsednik grčke Vlade Kirjakos Micotakis.
Inače, na marginama Minhenske bezbednosne konferencije biće održani i razgovori o francusko-nemačkom predlogu za KiM kako bi bila pokrenuta ta inicijativa, izjavio je portparol nemačke vlade za prištinsku Gazetu ekspres. U pisanom odgovoru za taj list iz kancelarije za medije nemačke vlade navedeno je da, videći najnovije reakcije u vezi sa francusko-nemačkim predlogom, zvanični Berlin sa nestrpljenjem očekuje razgovore o iznošenju tog predloga u okviru Konferencije o bezbednosti u Minhenu.
Kako javlja reporterka Euronews Srbija iz Minhena prvog i drugog dana konferencije razgovaraće se o različitim kriznim žarištim u svetu, ali će glavna tema biti rat u Ukrajini. Govoriće se o samim borbama, oružju za Ukrajinu, ali i kako nastaviti podršku toj zemlji. Pričaće se o migracijama, ekonomiji, krizama u Jemenu, Iranu.
Na konferenciji će učestvovati više od 45 šefova država i vlada, više od 100 ministara iz brojnih zemalja. Neke diskusije su već počele, iako je danas 13.30 zakazano svečano otvaranje.
Uoči konferencije nemački ministar odbrane Boris Pistoriju rekao je da rat u Ukrajini nije samo evropsko pitanje, da će to na konferenciji biti jasno, i da je Nemačka trenutno na čelu kada je reč o podršci, iak je dugo bila kritikovana da tu podršku usporava.
Povezane vesti
"Poruka našim partnerima je jasna - ispunićemo cilj da na odbranu trošimo 2 odsto BDP-a, ali ćemo takođe učiniti sve da idemo iznad toga. Naravno to tek treba da bude dogovoreno u koaliciji ali mora da bude jasno svima. Zadatke koji su pred nama nećemo moći da ostvarimo sa troškovima koji su manji od dva odsto BDP-a. Posebno to moraju da shvate oni koji moraju da nauče da vide sve svoje partnere, nacionalnu odbranu zajedno sa odbranom alijanse i da zajednički razvijaju svoje sposobnosti uključujući i one za međunarodne zadatke. Sve to košta i svi se slažemo da bismo više voleli da trošimo novac na druge stvari, ali stvarnost je to što jeste", rekao je on.
Zanimljiv panel bio je juče na kome je bivši predsednik Nemačke Joakim Glauk rekao da je Nemačka davno bila agresor i da zbog toga sada treba da preuzme odgovornost za očuvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta Ukrajine.
Prošla konferencija završila se 20. februara samo četiri dana pre invazije Rusije na Ukrajinu. Tada su zapadni lideri upozoravali na potencijalni ruski napad, povlačili su svoje ljude ih ambasada u Kijevu. Tada je predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski rekao da ne treba paničiti i tada govorio da treba sesti za sto sa Vladimirom Putinom.
Iako je zvanično glavna tema Ukrajina, u subotu će biti održan i okrugli sto čija će tema biti Zapadni Balkan i situacija u regionu, a čini se da će se mnogo toga odvijati i na bilateralnom nivou.
Bremer: Ukrajina bi mogla da izgubi, ali Rusija ne sme da pobedi
Politički analitičar Ijan Bremer rekao je na Minhenskoj konferenciji o bezbednosti da ljudi na zapadu moraju da se suoče sa činjenicom da Ukrajina nema vellike šanse da ostvari vojnu pobedu u ratu sa Rusijom, iako bi on voleo da greši u tome i istakao da Zelenski kada traži sve više naoružanja od zapada to radi jer je svestan da Ukrajina ne može da izdrži još dugo u sukobu sa nadmoćnijim neprijateljem. Bremer ističe i da Rusija ne sme da pobedi, kao i da će zapadni svet i Rusija od sada uvek biti na suprotstavljenim stranama.
"Ukrajina bi mogla da izgubi ovaj rat, to je činjenica, ali u isto vreme želim da budem jasan kada kažem da Rusija ne sme da pobedi. Kada to kažem ne mislim filozofski, nego Rusija zaista ne sme da pobedi. Pozicija Rusije u međunarodnoj zajednici će biti drastično gora nego pre invazije na Ukrajinu, kako god da se rat odvija. NATO će se proširiti, hiljade i hiljade vojnika biće razmešteno na granicama ka Rusiji. Šta god od Ukrajine ostane teritorijalno to će postati deo EU i imaćemo značajno veće vojne mogućnosti protiv Rusije, našeg očigledno od sada večnog neprijatelja", rekao je on.
Kako je dodao, Evropljani će prekinuti sve energetske, robne i novčane veze, prekinuće i sve veze sa oligarsima i to zauvek, baš kao i Amerikanci, Japanci, Južnokorejci i Australijanci.
Povezane vesti
"Rusija je postala i biće država koja je opasna po Zapad, i to će čini mi se biti tako dokle god Putin vodi Rusiju, a verovatno će tako biti i ako Putin iznenada ode sa vlasti ako znamo kako tranzicije vlasti izgledaju u Rusiji. To će biti problem, jer poslednjih godinu dana kada govorimo o Rusiji, mi zapravo govorimo o Ukrajini, a u narednim godinama, u narednoj deceniji i više, govorićemo uglavnom o Rusiji, ne o Ukrajini, pričaćemo o ratu sa Rusijom u koji smo mi već ušli, sviđalo se to nama ili ne", rekao je on.
Kako istiže, "hvala Bogu to nije rat raketama i nuklearkama", ali to je sve više asimetričan rat koji vode Rusi.
"Zapad Ukrajini šalje oružije, obučava Ukrajince to ne samo da bi pomogao Ukrajini da se brani već i da porazi Ruse, a Rusi se sve više bore sa NATO kroz špijanažu i dezinformacije, sajber napade i čini mi se vremenom će preći i an terorističke napade i uništavanje važnih infrastrukturnih objekata. Kada kažem da će Rusija biti opasna za zapad, to mislim kao što je Iran na Bliskom istoku, samo što će Rusija biti opasna po skoro ceo svet", rekao je on.
Prilika za bilateralne susrete
Mnogi su se ovih dana setili govora Vladimira Putina na Minhenskoj konferenciji 2007. godine koji je kritikovao zapad, SAD, da se NATO širi do granica Rusije. Rusi prošle godine nisu učestvovali na konferenciji, a ove godine nisu ni pozvani. Domaćin konferencije Kristof Hojzgen, nemački diplomata nekadašnji savetnik Angele Merkel, rekao je da Rusi nisu pozvani jer ne žele da čuju širenje ruske propagande.
EPA-EFE/CHRISTIAN MARQUARDT / POOL
Minhenska konferencija prilika da se sagleda kohezija unutar NATO, a ovo je i prilika da se održe bilateralni sustreti mnogih političara. U Minhenu će se možda sresti i američki državni sekretar Entoni Blinken i najviši kineski diplomata Vang Ji, kako bi razgovarali o spuštanju tenzija nakon afere sa navodnim kineskim špijunskim balonom.
Zapadni Balkan na konferenciji neće niti u fokusu, ali će biti tema nekoliko okruglih stolova i panela. Za sutra je zakazan okrugli sto o Zapadnom Balkanu, a i o pitanjima Beograda i Prištinu razgovaraće se na bilateralnom nivou. Tako je domaćin konferencije Kristof Hojzgen pre dva dana za Dojče vele rekao da nerešena pitanja Beograda i Prištine treba rešiti hitno, ali da treba primeniti sve što je potisano u Briselskom sporazumu. Tu je mislio na formiranje Zajednice srpskih opština. On se nada da će ovde doći do napretka u tom pravcu jer su na konferenciji obe strane, ali i predsednici država koji žele da učestvuju u tom rešavanju.
Teme konferencije
Tokom tri dana konferencije u hotelu Bajerišer Hof u Minhenu, učesnici će razgovarati i najvećim izazovima spoljne i bezbednosne politike, posebno u svetlu ruske invazije na Ukrajinu.
"Ključna tema ovogodišnje bezbednosne konferencije biće invazija Rusije na Ukrajinu, kao prekretnica u globalnoj politici i najveći evropski bezbednosni izazov, kao i ostala pitanja", saopštili su organizatori.
Skoro godinu dana nakon što je počeo rat u Ukrajini, Minhenska konferencija kojom će predsedavati ambasador Kristof Hojzgen, takođe pruža priliku da se sagleda kohezija unutar NATO-a i politička posvećenost međunarodnom poretku zasnovanom na vladavini prava.
Neka od pitanja koja će biti u centru diskusija ovogodišnje konferencije su i kako svet izgleda godinu dana nakon početka invazije, da li je rat preteča sveta nasilja, gde vlada nekažnjivost i zakon jačeg ili rat može biti katalizator za povratak međunarodnom poretku zasnovanom na pravu.
Komentari (0)