Bilčik: EU je spremna da bude uz Srbiju, sve dok osećamo da je Srbija uz nas

Na spoljnopolitičkom odboru Evropskog parlamenta razgovaralo se o nacrtu izveštaja izvestioca za Srbiju Vladimira Bilčika, kao i nacrtu izvestiteljke za Kosovo Viole fon Kramon, a najveći akcenat kada je u pitanju Srbija bio je na usklađivanju sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU, izveštava reporterka Euronews Srbije iz Brisela. 

Evropski poslanici okupljeni u tom odboru insistiraju na tome da se Srbija opredeli na kojoj je strani imajući u vidu da je rat u Ukrajini sada dodatno podelio svet, i ističu da je Srbija sada usamljena u regionu kao zemlja koja još nije na evropskoj strani i na strani koja podržava Ukrajinu bar kada su u pitanju sankcije, mada pozdravljaju dosadašnja glasanja u Ujedinjenim nacijama.

Pojedini poslanici insistiraju i na tome da dalji pregovori sa Srbijom u kontekstu pridruživanja EU budu zamrznuti ako se ne uskladi sa spoljnobezbednosnom politikom EU i uvede sankcije, javlja dopisnica Euronews Srbija i dodaje da drugi smatraju da je to preoštro i da pregovore ne bi trebalo zamrznuti, ali da svakako evropski put zavisi od sankcija Rusiji.

Druga tema koja se pominje kada je u pitanju izveštaj jeste dijalog između Beograda i Prištine. Poslanici insistiraju na tome da se dijalog pomeri sa tačke na kojoj se trenutno nalazi, a treća stvar o kojoj se govorilo je reforma u oblasti vladavine prava, ali i poboljšanje uslova kada je u pitanju sloboda medija.

"Velika šargarepa za Srbiju je veoma blizu - članstvo Srbije u EU je nešto na čemu svi radimo i u čemu smo spremni da pomognemo, ali moramo da budemo iskreni. Postoji veliki broj problema i zadataka koje očekujemo da izvrše naši partneri iz Srbije. EU je spremna da bude uz Srbiju, sve dok budemo osećali da je Srbija uz nas", rekao je Bilčik.

Kako je tekla rasprava?

BilčiK je danas otvorio kratku debatu o izveštaju kazavši da je pred Srbijom "velika EU šargarepa" i da će "napredak zemlje zavisiti od reformi u Srbiji, posebno u oblasti vladavine prava". On je rekao da izveštaj pozdravlja napredak u oblasti pravosuđa i da te reforme moraju da budu produžene, preneo je Tanjug.

Smatra da su došle "ohrabrujuće vesti o dijalogu između Beograda i Prištine i očekuje da uskoro vidimo proboj i da bi to bila odlična vest za srpski put u EU“.

"Konačno, usklađivanje sa sankcijama protiv Rusije ostaje važno za napredak", naglasio je Bilčik. 

On je pozdravio implementaciju mera postignutih međupartijskim dijalogom, u kome je posredovao Evropski parlament, i ocenio da je dobro što se opozicija vratila u Skupštinu.

Reč su potom uzeli izvestitelji "u senci" iz drugih političkih grupa, pa je za grupu Socijalista i demokrata govorio Matjaž Nemec. On je bio kritičniji prema Srbiji i smatra da beograd treba da napravi jasan izbor kada su u pitanju odnosi sa Rusijom. U suprotnom, Nemec kaže da može biti posledica po evropski put Srbije. 

Napredak Srbije ka EU, rekao je on, moguć je samo ukoliko se zemlja uskladi sa sankcijama Rusiji i pokaže da reformiše državu.

I Viola fon Kramon, izvestiteljka "iz senke" za grupu Zelenih, imala je kritički stav prema Srbiji i smatra da Srbija, na putu ka EU, mora da radi na vladavini prava i dijalogu sa Prištinom.

Fon Kramon kaže da, i pored toga što se opozicija vratila u Skupštinu, ne vidi suštinski napredak. Druga važna stvar za njenu političku grupu je sloboda medija, pa tvrdi se vidi da se medijska strategija ne primenjuje.

Izvestilac "iz senke" poslaničke liberalne grupe Obnovimo Evropu, Klemen Grošelj, pozdravio je napredak Srbije kada su u pitanju ustavne promene, podvukao je polarizaciju na političkoj sceni i smatra da progres nije dovoljan.

"Kao zemlja kandidat za članstvo, Srbija bi trebalo da ima veći napredak kada su u pitanju oblasti vladavine prava i slobode medija", ocenio je Grošelj.

Rok za podnošenje amandmana na Bilčkov izveštaj ističe 15. februara, a zatim će biti glasanje u Odboru za spoljnu politiku. Na kraju procesa, poslanici EP na plenarnoj sednici u Strazburu u maju treba da glasaju za ovaj tekst koji zatim postaje zvanična Rezolucija EP o Srbiji.

Rezolucije Evropskog parlamenta nisu pravno obavezujuće ni za zemlje članice, ni za ostale evropske institucije.