Šapić će oglasio o imovini u Trstu: Tvrdi da je Agencija imala ugovor od marta 2019. godine

Nakon što je Agencija za borbu protiv korupcije pokrenula postupak vanredne provere izveštaja o imovini gradonačelnika Beograda Aleksandra Šapića i nakon medijskih navoda da on nije prijavio Agenciji da je kupio vilu u Trstu, on se oglasio tvrdnjom da je prijavio sve što je imao u zakonskom roku, kao i da Agencija ima kupoprodajni ugovor od marta 2019. godine.

Agencija za sprečavanje korupcije je pokrenula postupak vanredne provere podnetih izveštaja o imovini i prihodima Aleksandra Šapića, rečeno je prethodno u toj instituciji za Euronews Srbija. Kako je navedeno, nakon sprovedenih radnji i analiza koje postupak podrazumeva uz angažovanje i drugih organa javne vlasti i pravnih lica, javnost će biti obaveštena o ishodu vanredne provere.

Aleksandar Šapić je danas, odgovarajući na pitanja novinara, rekao da se kupoprodajni ugovor za njegovu nekretninu u Trstu pojavio u javnosti, a kako je tvrdio, kod sebe ga je imao on, prodavac, i Agencija za borbu protiv korupcije.

"I to od marta 2019. godine, iako vidim da oni to neće da kažu pa da ih ja podsetim. Ponavljam, imala ga je Agencija za borbu protiv korupcije od marta 2019. godine, originalan ugovor, taj što se pojavio u javnosti. I ja sad imam osnovanu sumnju, i voleo bih da u sklopu ovog procesa koji pokreću, pozovu državne organe da među sobom ispitaju da li je možda od njih taj ugovor procurio u javnost. Ja ne znam da ga je još neko imao osim njih", tvrdi gradonačelnik.

Katastarska kvadratura i efentivni stambeni prostor

BIRN je, naime, objavio da je gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić kupio 2018. godine vilu u Trstu vrednu 820.000 evra, koju nije pijavio Agenciji za sprečavanje korupcije. Šapićevo vlasništvo, prema njihovom istraživanju, vidi se u izvodu iz italijanskog katastra, ali ne i u registru o imovini i prihodima srpske Agencije za sprečavanje korupcije.

Šapić je, inače, u to vreme kao predsednik opštine Novi Beograd živeo i radio u Beogradu.

"U poslednjem izveštaju koji je Aleksandar Šapić prosledio Agenciji 19. jula 2022. godine, dakle u momentu kada je već bio gradonačelnik Beograda, piše da od nepokretnosti ima dva stana – dvoetažni od 150 kvadrata i troiposoban od 98 kvadrata. U registru Agencije se ne navodi gde se stanovi nalaze, ali nijedan od njih ne odgovara kvadraturi vile u Trstu", naveo je BIRN.

Aleksandar Šapić tvrdi da u ugovoru piše tačna katastarska kvadratura i napomenuo da je dao tačnu adresu stana. "Dao sam tačnu adresu. Onog momenta kad date tačnu adresu, vi ne možete više ništa da prikrijete. To da li sam ja upisao 150, mogao sam da upišem i nula. Da ja objašnjavam da je to 150 efektivnog stambenog prostora, da su to tavani, potkrovlje, podrum, ekonomske prostorije, to je potpuno beznačajno kad sam ja dao tačnu adresu", naveo je on. 

Kako je dodao, niko mu iz Agencije ni posle četiri godine nije rekao da treba da napiše katastarsku kvadraturu koja obuhvata terasu, ekonomske prostorije i svaki kvadrat metra.

"Ukoliko sam ja napravio prekršaj što nisam upisao katastarsku kvadraturu, a ne efektivan stambeni prostor, onda ne znam šta je sprečavalo Agenciju da me četiri godine o tome ne obavesti, pošto su oni imali uvid u moj kupoprodajni ugovor. Tako da, sve što se pojavilo u javnosti, od A do Š je bila čista laž.  Da sam probao nešto da prikrijem, da nešto nisam prijavio, da je Agencija za borbu protiv korupcije nije imala uvid. Imali su uvid čak i u moj kupoprodajni ugovor", rekao je Aleksandar Šapić

Dužnost funkcionera da prijave imovinu agenciji

Javni funkcioneri u Srbiji dužni su da prijave sve promene imovinskog stanja Agenciji za borbu protiv korupcije.

Iz Agencije navode da su javni funkcioneri dužni da Agenciji prijave nepokretnosti u zemlji i inostranstvu na kojima oni, njihovi supružnici ili vanbračni partneri, kao i maloletna deca (pod uslovom da žive u istom porodičnom domaćinstvu sa javnim funkcinerom), ostvaruju pravo svojine ili pravo zakupa. Podaci iz izveštaja koji se tiču prava svojine ili zakupa na nepokretnosti imaju karakter javnih podataka, izuzev podataka o adresi na kojoj se nepokretnost nalazi.

Agencija ove podatke - podatke o vrsti, sturkturi i površini nepokretnosti, kao i vlasničkom udelu i osnovu sticanja, objavljuje na način na koji ih je javni funkcioner uneo u izveštaj o imovini i prihodima, prilikom njegovog podnošenja.

Kako se dokumentacija o osnovu sticanja prava na prijavljenim nekretninama ne dostavlja Agenciji prilikom podnošenja izveštaja, uvid u ovu dokumentaciju Agencija stiče tek kada pokrene postupak provere izveštaja određenog javnog funkconera. U postupku provere koja može biti redovna ili vanredna, od javnog funkcionera, ali i od drugih organa javnih vlasti se može zahtevati dodatna dokumentacija.