Šmit za Euronews Srbija: Ne želim da budem Pedi Ešdaun sa štapom i šargarepom, ali ne isključujem "bonska ovlašćenja"

Visoki predstavnik međunarodne zajednice u Bosni i Hercegovini Kristijan Šmit stigao je u posetu Beogradu tokom koje se sastao sa srpskim zvaničnicima. On je u intervjuu za Euronews Srbija rekao da postoji velika odgovornost Srbije za ceo region. Upitan da li bi isključio upotrebu bonskih ovlašćenja u slučaju smene MIlorada Dodika, Šmit je rekao da ne treba isključivati ništa, ali da je namera da se vode konstruktivni razgovori sa onima koji predstavljaju svoj narod. 

Šmit je komentarisao i svoje nedavno obraćanje pred Komitetom za spoljne poslove britanskog parlamenta, i izjavu da bi ponekad voleo da bi ponekad voleo da bude više kao Pedi Ešdaun. Govorio je i o tome kako vidi smer u kojem ide Bosna i Hercegovina.

Sreli ste se sa Anom Brnabić, s Vladimirom Orlićem, stoga, kako biste opisali poziciju Srbije prema Bosni i Hercegovini u ovom trenutku?

- Mislim da postoji veliko interesovanje u pogledu razvoja, sa novim Savetom ministara, sa novim Predsedništvom i osećam da postoji velika posvećenost u nastavku toga da Zapadni Balkan bude pozitivan u pristupu Evropskoj uniji.

A kada govorimo o odnosu Srbije prema Bosni i Hercegovini?

- Rekao sam da mislim da status kandidata za Evropsku uniju jeste korak napred, ali da je neophodna podrška ne samo iz BiH, nego i od suseda. Čini mi se da postoji razumevanje da Srbija ima, s jedne strane, priliku i zajedničku mogućnost za razvoj, a s druge strane tu je velika odgovornost Srbije za ceo region.

Vaše izlaganje pred Komitetom za spoljne poslove britanskog parlamenta izazvalo je oštre reakcije u Banjaluci, ali kakve su bile reakcije u Beogradu? Da li su vaši domaćini imali razumevanja za vaš govor?

- Ponekad u Banjaluci stvari su pomalo uzavrele. Rekao bih da smo imali veoma pragmatičan pristup i razgovor oko toga šta treba biti urađeno i kako treba da se nastavi dalje.

Pominjali ste finansijsko uslovljavanje entiteta Republika Srpska. Koliko je to realistično? Imate li neke planove ili podršku međunarodne zajednice u tom smislu?

- Znate da je Evropska unija do sada već blokirala 600 miliona evra za Republiku Srpsku. Druge zemlje, poput Nemačke 120 miliona evra. I ovde nije reč o uskraćivanju novca za investicije u Republici Srpskoj, Bosni i Hercegovini. Ovo je način da se zahteva poštovanje pravila. I da primetim, ako se stvari poprave u smislu evropskih integracija, neće biti potrebe da se govori o ovakvim stvarima.

Kako odgovarate na primedbe iz Banjaluke, na primer, Jelena Trivić kaže da će to učiniti građane tog entiteta siromašnijim, a već žive teško? Ona tvrdi da te sankcije i finansijska ograničenja neće naškoditi vođstvu Republike Srpske.

- Mislim da je Jelena Trivić pogodila poentu. Treba praviti razliku u tome ko dobija novac, tako da namera mora da bude u Bosni i Hercegovini, u bilo kom delu, da ljudi imaju mogućnost i da rade na sopstvenom životnom standardu s novcem koji mogu da zarade, a ne da novac ide onima koji samo uzimaju. Tako da sam negde saglasan sa gospođom Trivić.

Mediji u Bosni i Hercegovini su citirali Vašu izjavu da biste voleli da ste više kao Pedi Ešdaun i referisali ste se na to vreme. Takođe, mediji su izvestili da ste rekli da upotreba "bonskih ovlašćenja" nije isključena. Razmatrate li smenu Milorada Dodika?

- Mislim da je u regionu shvaćeno da moj pristup poboljšanju Bosne i Hercegovine nije kao onaj Pedija Ešdauna, jer je to bilo pre dvadeset godina i vremena se menjaju. Rekao sam da danas ne želim da budem Pedi Ešdaun sa štapom i šargarepom, ali ne mogu da isključim, i to sam dokazao, da u slučaju potrebe, kao krajnja mera, može da se donese odluka u okvirima "bonskih ovlašćenja" i Dejtonskog sporazuma. Radije bih radio stvari na konstruktivan način i zato ne bih, zaista, odgovarao na svaku glasnu izjavu bilo gde u regionu. Pozivam da sednemo i razmislimo šta može da se uradi za dobrobit ljudi. Mislim da ima dosta ideja.

Euronews Srbija

Hajde, da Vas onda ovako pitam. Da li isključujete mogućnost upotrebe bonskih ovlašćanja u slučaju potencijalnog smenjivanja Milorada Dodika sa pozicije?

- Naučio sam da postoji izreka koja kaže da čovek ne treba da isključuje ništa, ali moramo da dodamo da je namera da imamo konstruktivne razgovore sa onima koji predstavljaju svoj narod i to je najvažnija pozicija. Druge stvari u ovom trenutku nisu na vidiku.

Govorimo hipotetički. Da li biste razmotrili posledice koje bi mogle da nastanu u slučaju bilo kakve upotrebe "bonskih ovlašćenja".

- Kako se trudim da ne odgovaram na hipotetička pitanja, rekao bih da treba da uradimo sve, a sada imamo status kandidata za Evropsku uniju. To nas je dovelo do konstruktivnije saradnje. Moram da vidim da su vlasti Republike Srpske ponovo u državnim institucijama. Prošle godine nije bilo doprinosa razvoju zemlje, sada imamo novu vladu, uključujući i predstavnike SNSD-a, Predsedništvo funkcioniše, imamo novu vladu i hajde da ih pustimo da rade i pokažu šta mogu da urade, tako da mislim da neka pitanja ostaju teoretska.

Kako komentarišete da je u poređenju sa prethodnim izbornim procesima, Savet ministara BiH formiran veoma brzo. Da li nam to govori nešto o smeru u kojem BiH ide?

- Sa svoje strane radio sam da doprinesem funkcionalnosti zemlje. Danas možemo donekle biti sigurni da stvari idu u pravom smeru. Nisu svi problemi rešeni, mnogo ih je ostalo, ali prvi koraci su načinjeni i to je dobra vest.