"Godina trenutka istine za Kosovo": Analitičari o scenarijima za rasplet kosovskog pitanja usred tinjajućih tenzija

Komentari

Autor: Nevena Zdravković

22/01/2023

08:16

"Godina trenutka istine za Kosovo": Analitičari o scenarijima za rasplet kosovskog pitanja usred tinjajućih tenzija - Copyright Euronews/Vladislav Ćup

veličina teksta

Aa Aa

Ova 2023. biće godina kada će Kosovo dostići trenutak istine, kaže za Euronews Srbija Timoti Les, saradnik Centra za geopolitiku pri Univerzitetu Kembridž, odgovarajući na pitanje šta se to može očekivati na KiM posle brojnih tenzija u poslednjih nekoliko meseci. Iako je godina u kojoj je situacija više puta bila na korak do eskalacije završena uklanjanjem barikada sa severa Kosova, napetosti su ostale, a ostala su otvorena i brojna pitanja čije se rešavanje očekuje u daljim pregovorima Beograda i Prištine.

Tenzije na Kosovu tokom prošle godine dovele su do toga da u kosovskim institucijama nema srpskih predstavnika, na severu su više puta postavljane barikade, a dve strane i dalje ne popuštaju u svojim glavnim zahtevima - Priština traži međusobno priznanje, a Beograd poštovanje potpisanih sporazuma i s tim u vezi pre svega formiranje Zajednice srpskih opština. U više navrata mogli su da se čuju čak i određeni rokovi za postizanje sveobuhvatnog sporazuma, a u dijalog pod posredstvom Evropske unije sada će biti i implementiran takozvani francusko-nemački plan, čiji detalji, ni posle nekoliko izmena, nisu poznati javnosti.

Les kaže da postoje dva scenarija, ali suprotna. Jedan od njih uključio bi sporazum Beograda i Prištine koji bi podrazumevao priznanje Kosova u zamenu za autonomiju za sever. Drugi scenario značio bi da nikakav sporazum nije postignut i to najverovatnije jer Priština odbija da prihvati autonomiju severa Kosova.

Ishodi će, kako ocenjuju analitičari, u izvesnoj meri biti determinisani ulogom Zapada, a nova runda pritisaka zapadnih zvaničnika da se postigne sporazum o normalizaciji odnosa počela je već u prvim danima januara. Beograd i Prištinu posetio je viši savetnik Stejt departmenta Derek Šole, a potom su stigli i specialni predstavnici EU i SAD Miroslav Lajčak i Gabrijel Eskobar.

"EU oseća hitnost da se postigne dogovor"

Da je i Vašingtonu i Briselu stalo do toga da se pitanje Kosova reši bilo je jasno u više navrata prošle godine. Nekoliko kriznih situacija, od pitanja preregistracije vozila do barikada na severu zbog hapšenja nekoliko Srba, rešavane su uz diplomatske napore zapadnih zvaničnika. Ti napori biće nastavljeni i dalje.

"Jedan scenario uključuje sporazum između Srbije i Kosova u kom prva priznaje drugo - prvo praktično, a kasnije i formalno - u zamenu za autonomiju za sever Kosova. Američke i evropske diplomate snažno se zalažu za ovo. Vlada u Beogradu mogla bi da zaključi da je takav dogovor najbolje što Srbija može da dobije ako ne bude druge alternative za kosovske Srbe. Slično tome vlada u Prištini može da zaključi da je davanje autonomije Srbima cena koju vredi platiti kako bi se omogućilo pokretanje njenog zahteva za članstvo u EU i izbeglo ponavljanje onoga što se dogodilo 2020. kada je odbila da popusti, odnosno da su SAD iskonstruisale pad vlade ", rekao je Les.

Drugi scenario, kako dodaje, podrazumeva da Priština nastavlja svoju postojeću politiku pokušaja da sever integriše u ostatak Kosova, nadajući se da će Zapad to prihvatiti.

"U ovom slučaju, Srbija će biti pod pritiskom da odvoji sever Kosova kao načinom za obezbeđivanje bezbednosti Srba, u početku ponovnim postavljanjem barikada i nadom da će Zapad to prihvatiti. Oko toga ima mnogo detalja koje je teže predvideti, uključujući i dokle bi Priština išla u pokušaju da zadrži sever, da li će Srbija angažovati policiju i vojsku, razmere bilo kakvog nasilja, bezbednost srpskog stanovništva koje živi na jugu i uticaj ovih događaja na druge delove Balkana", istakao je on.

I profesor na Univerzitetskom koledžu u Londonu Erik Gordi smatra da će ono što će se desiti u odnosima Beograda i Prištine odražavati prioritete glavnih spoljnih aktera.

"EU oseća sve veću hitnost da se postigne dogovor i nastaviće da predlaže sastanke, planove i rokove, koje će vlasti u Beogradu i Prištini samo nalik pratiti. U međuvremenu, u interesu Rusije je da podstakne velike tenzije ili nasilni sukob skoro bilo gde u Evropi, kako bi Evropa bila odvučena od rata u Ukrajini. Verovatno bi Rusija više volela da to podrazumeva nastavak eskalacije u Bosni i Hercegovini, ali to im nije pošlo za rukom. Tako da će biti zadovoljni kada kosovske glavne spoljne pristalice daju saglasnost da urade nešto provokativno, a pokušaće da ostave utisak u Srbiji da će u slučaju eskalacije dobiti podršku", rekao je Gordi.

Usred tinjajućih tenzija, Redakcijska mreža Nemačke (RND) uvrstila je Kosovo među sedam najopasnijih kriznih žarišta u 2023. godini. RND ukazuje da je jasno da se rat vratio u Evropu, i da to svi vide kroz agresiju Rusije na Ukrajinu, a navodi da u novoj godini konflikti prete od Kosova do Bliskog istoka. Na prvom mestu liste od sedam kriznih žarišta, za koje RND očekuje, da će zaokupirati svet 2023, nalazi se Kosovo.

Ipak, analitičari smatraju da prostora za smirivanje tenzija i dalje ima.

"Smirivanje tenzija, ZSO, pa sporazum o normalizaciji"

Uslovi za uklanjanje barikada na severu bili su povlačenje jedinica kosovske policije sa severa, kao i oslobađanje trojice Srba. Nakon dve i po nedelje blokada, jedan od uhapšenih, bivši policajac Dejan Pantić, pušten je u kućni pritvor, a to je, uz garanciju koju je Kosovo dalo EU i SAD, bilo dovoljno za odluku o uklanjanju barikada.

To znači i da su zahtevi Srba ispunjeni tek delimično, jer je pitanje Zajednice srpskih opština, skoro deset godina od potpisivanja Briselskog sporazuma, ostalo kamen spoticanja između dve strane.

Kako je za Euronews Srbija rekao Dragiša Mijačić, koordinator Nacionalnog konventa o EU za poglavlje 35, najbitnije da se situacija deeskalira, a onda bi trebalo ići, kako kaže, "linearnim putem".

"Iskreno mislim da je to prvo pitanje da se deeskalira situacija kako bi se pristupilo pregovrima pod jedan o ZSO, ali i pod dva pregovorima o normalizaciji odnosa i odnosu na ono što je predviđeno evropskim planom. Mislim da ako gledamo stvari predvidivo onda su to koraci, deeskalacija, ZSO i na kraju sporazum o normalizaciji, ali imajući u vidu česte jednostrane akcije pre svega vlade Kosova, ali imajući u vidu i reakcije Srba kao što je povlačenje iz institucuija i barikada takođe vrlo lako može da se desi da taj linerani put bude narušen sa nekim nestabilnostima kao što smo to imali 2022", rekao je Mijačić.