Zamenica Odbora za evropske integracije: Srbiji i dalje glavni cilj člansvo u EU i poboljšanje životnog standarda

Članovi Odbora za evropske integracije, na čelu sa zamenicom Odbora Dubravkom Filipovski, razgovarali su danas sa poslanikom nemačkog Bundestaga Hendrikom Hopenštedom o Zapadnom Balkanu, Evropskoj uniji i migrantskoj krizi.

Filipovski je navela da za Srbiju glavni spoljnopolitički cilj nije prestao da bude članstvo u EU i da pored teškoća na koje Srbija nailazi u procesu evropskih integracija, neće odustati od toga da poboljša životni standard građanima, saopšteno je iz Narodne skupštine.

Ona je istakla da u izazovnim vremenima sa kojima se susreće cela Evropa, Unija Srbiji mora poslati dodatni impuls, kao i da regionu trebaju opipljivi potezi iz ove evropske zajednice po pitanju njenog proširenja.

Filipovski je podsetila da je Srbija proces pregovora o članstvu započela 2014. godine, kada je predviđeno da se pregovara o 35 poglavlja, a da je nova metodologija pregovora u vidu klastera usvojena 2021. godine.

Ukratko je objasnila i nadležnosti Odbora i Narodne skupštine u ovom procesu, koje se tiču kontrolne uloge u procesu harmonizacije domaćeg zakonodavstva sa zakonodavstvom EU.

Filipovski je na temu pregovora istakla da je 17. oktobra 2022. godine šef Delegacije EU u Srbiji Emanuel Žiofre uručio predsedniku Narodne skupštine Izveštaj Evropske komisije o Srbiji, u kojem je ocenjen manji ili veći napredak Srbije u svim oblastima, osim u usklađivanju sa zajedničkom bezbednosnom i spoljnom politikom Unije.

Filipovski je poslaniku Bundestaga prenela i da je 4. novembra održana sednica Odbora za evropske integracije na kojoj su članovi Odbora raspravljali o Izveštaju EK, zajedno sa ambasadorom Žiofreom i ministarskom za evropske integracije, kao i da će se o zaključcima koji su tom prilikom doneti, raspravljati i na sednici Narodne skupštine.

Filipovski je govorila i o dijalogu Beograda i Prištine, koji stagnira jednostranim potezima privremenih prištinskih institucija, koji, kako je naglasila, na dnevnom nivou ugrožavaju mir i stabilnost u ovom delu Evrope.

Istakla je da Srbija pokušava da uradi sve što je u njenoj moći kako bi pomogla svojim građanima u južnoj pokrajini i da će nastaviti da se zalaže i da poštuje Rezoluciju Saveta bezbednosti UN 1244, odnosno poštovanje međunarodnog javnog prava i principa suvereniteta i teritorijalnog integriteta država.

Hopenšted je naglasio da Nemačka podržava integracije Srbije, ali i celog Zapadnog Balkana, jer kako je rekao, Evropska unija nije potpuna bez zemalja ovog regiona.

On je dodao da Unija ne predstavlja samo ekonomski benefit za zemlje pristupnice, već zajednicu koja deli iste vrednosti po pitanju mira i demokratije.

Zahvalio je na stavu Srbije koja je osudila agresiju Rusije na Ukrajinu i dodao da razume složenu poziciju koju Srbija ima po ovom pitanju.

Dodao je da su potezi Moskve nedopustivi i da Evropa mora biti jednoglasna po pitanju uvođenja sankcija Rusiji.

Filipovski je istakla da je Srbija vojno neutralna država i da je za njeno rukovodstvo iznad svega najbitniji interes njenih građana, navodi se u saopštenju.

Osvrnula se na činjenicu da je Srbija zemlja koje je platila visoku cenu raspadom Jugoslavije i prošla trnovit put, koji je uključivao i agresiju i uvođenje sankcija, i da poučena iskustvom, čvrsto stoji iza stava da su dijalog i mir jedina rešenja za zemlje sa otvorenim pitanjima.

Poslanik Bundestaga iskoristio je priliku da sa članovima Odbora razgovara i o migrantskoj krizi i organizovanim strukturama trgovine ljudima, a članovi Odbora Milan Radin i Goran Milić ukazali su Hopenštedu na više akcija Ministarstva unutrašnjih poslova u proteklom periodu u vezi sa ovim pitanjem.

Ponovili su i da se Srbija ozbiljno bavi ovim pitanjem i da se migranti smeštaju u prihvatne, azilne i tranzitne centre.