Šverceri sa Dunava i krijumčarski kanali: Za dve godine zaplenjeno 350 tona nafte, šteta za državu i rizik za potrošače

Kao najveći plovni put u Srbiji, na kome se obavlja od 80 do 90 odsto robnog prometa na rekama u zemlji, Dunav je i naveći izvor nelegalnog goriva za domaće švercere. U dvonedeljnoj akciji policije, koja je krajem septembra i početkom oktobra ove godine sprovedena na ovoj reci, zaplenjeno je više od 20.000 litara dizel goriva.

Ilegalnom prodajom akcizne robe ostvaruje se najveća zarada, a s obzirom da su državna zahvatanja u gorivu velika, to podrazumeva da nelegalnim prometom dobar deo novca, koji bi zapravo otišao na dažbine državi, zadržavaju šverceri.

Iz Uprave carina navode da je krijumčarenje na rekama ranijih godina bilo veoma atraktivno za švercere pre svega goriva i cigareta, a da je samo u poslednje dve godine ukupno zaplenjeno 350 tona nafte.

U jednoj takvoj akciji, koju su pripadnici MUP-a sproveli od 26. septembra do 9. oktobra ove godine, u okviru međunarodne akcije "Clean Waters 2022", zaplenjeno je čak 20.195 litara dizel goriva.

Tokom ove akcije pojačane kontrole svih učesnika u plovidbi duž celog toka reke Dunav kroz Srbiju, policijski službenici kontrolisali su 627 plovila i podneli 19 krivičnih i prekršajnih prijava protiv 25 osoba zbog različitih dela.

I u narednim danima policija je u dva navrata oduzela ukupno 5.500 litara naftnih derivata i uhapsila dva srpska i četiri rumunska državljana.    

Gde završava švercovano gorivo?

Tomislav Mićović, generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije za Euronews Srbija je govorio o tome kako se prepoznaje postojanje ilegalnog goriva na tržištu.

"Najčešće to budu neverovatno niske cene koje ostvaruju neki prometi tog goriva ili potpuno zabeležimo pad potražnje koji ukazuju na to da se u nekoj sredini povećava prodaja ilegalnog goriva", navodi on.

Prema njegovim rečima, veliko prisustvo inspektora na benziskim stanicama je potpuno eliminisalo crno tržište sa tih mesta koje je prešlo na takozvanu "kućnu prodaju".

"Ka tim izvorima su usmerene uglanom manje transportne organizacije, poljoprivreda, pre svega oni koji imaju gotovine i koji gotovinom kupuju gorivo", objašnjava on.

MUP Srbije

Kupovina ovog goriva, kako ističe, nosi rizik jer kvalitet kupljene robe niko ne garantuje i iz tog razloga, kako smatra, u prvom redu se velika šteta nanosi potrošačima.

"Šteta se zatim nanosi i državi koja gubi ogroma novac u budžetu i naftnim komanijama kojima se smanjuje ukupno tržište, odnosno promet", navodi on.

Brodovi pogodni za krijumčarenje

Kao deo rečnog puta koji je najznačajniji za krijumčarske kanale, iz Uprave carine navode, sam ulazak u carinsko područje Srbije, što je potez od Velikog Gradišta do Bačke Palanke. Dodaju da je, kada je kontrola u pitanju, najzahtevniji deo od Prahova do Velikog Gradišta i od Bačke Palanke do Bezdana, jer je tu reč o međunarodnim vodama.

Šef Odseka za kontrolu vodenih puteva Uprave carina Veljko Kondić objašnjava da su brodovi veoma pogodni za krijumčarenje jer postoje veliki prostori – bunkeri, koji nisu dostupni u redovnoj kontroli bez izvlačenja plovila na suvo.

MUP Srbije

Iz Uprave carina upozoravaju da broj i količina zaplena ne govore o tome da li šverc raste ili se smanjuje, ali da govore o tome koliko se i kakva se borba vodi protiv šverca. Dodaju da preduzimaju mnoge korake kako bi zatvorili krijumčarske kanale i da praksa pokazuje da nikada ne treba potcenjivati krijumčare jer su odlično opremljeni i dobro organizovani.

Ističu da je tome moguće stati na put intenzivnom edukacijom službenika i povezanošću kako domaćih službi, tako i službi susednih država koje kontrolišu svoj deo toka istih reka.

Iz tog razloga nedavno je u Novom Sadu održana demonstracija pretrage brodova u vidu pokazne vežbe sprečavanja kriumčarenja robe u kojoj su učestovali carinski i policijski službenici iz Srbije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine.

Branko Radujko, direktor Uprave carina Srbije, je tom prilikom rekao da je borba protiv kriumčarenja za Carinsku upravu prioritetni zadatak i da to ne može da se izvrši uspešno ukoliko ne postoji kvalitetna regionalna i međunarodna saradnja, te da će dati sve od sebe da Srbija ne bude atraktivna na tradicionalnoj Balkanskoj ruti.

Koliko šverc utiče na legalno tržište?

Mićović za Euronews Srbija navodi da je potrošnja goriva u Srbiji legalnim kanalima za prvih devet meseci ove godine veća za oko 10 procenata u odnosu na isti period prošle godine i da je prema trendu ovogodišnje potrošnje teško prepoznati da li ima ilegalnog goriva na tržištu ili ne.

"Mi imamo veći promet goriva i u odnosu na predpandemijsku 2019. godinu. Da li bi on bio veći ukoliko bi se u potpunosti eliminisalo ilegalno gorivo, verovatno bi, ali ne značajnije", navodi on.

Navodi i da je zabeležen porast prodaje u pograničnim delovima Srbije prema Bosni i Hercegovini i Severnoj Makedoniji.

"Sa jedne strane to može biti pokazatelj da je razlika u ceni nedovoljna da ljude destimuliše da idu da kupuju gorivo tamo, a sa druge strane moguće da je rezultat rada državnih organa koji su pojačali kontrolu na tim graničnim prelazima", ističe Mićović.

Upozorava da kada se ostvari pobeda na jednom terenu, to ne znači da će ilegalna prodaja prestati, već da će se samo preseliti na neki drugi teren, ističući da ne postoji zemlja u kojoj nema ilegalnih radnji na tržištu nafte i naftnih derivata.