"Prisustvujemo tektonskoj promeni u dijalogu": Poplava navodnih papira i rokova zapljusnula Beograd i Prištinu

Predsednik  Srbije Aleksandar Vučić primio je danas ambasadore zemalja Kvinte, kao i šefa Delegacije EU na njihov zahtev. Tom prilikom ambasadori su predsedniku Vučiću uručili zajednički dokument u kome izražavaju zabrinutost zbog mogućeg narušavanja stabilnosti u regionu, a uoči isticanja roka za preregistraciju vozila sa srpskim tablicama na Kosovu i Metohiji.

Razgovor sa ambasadorima Sjedinjenih Američkih Država, Velike Britanije, Francuske, Italije i Nemačke, kao i šefom Delegacije Evropske unije - usledio je nakon pojačanjih pritisaka iz EU i SAD da se postigne napredak u pregovorima s Prištinom, ali i niza dokumenata za koje se tvrdi da dolaze sa Zapada i da predviđaju scenarija za konačan rasplet pitanja statusa Kosova. 

 

Jedan takav dokument u javnost je procureo juče, putem "Albanijan posta". Reč je o albanskom mediju koji je prvi nedavno objavio i navode o francusko-nemačkom planu koji uključuje i stolicu za Ujedinjenim nacijama za Prištinu, o čemu je u više navrata govorio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić ističući da se od Beograda u tom smilu očekuje da ne blokira taj proces kada do njega dođe.

Detalji "novog" dokumenta, koji su juče procureli u javnost putem istog medija, predviđaju međutim i konkretan datum za postizanje prvog dogovora na relaciji Beograd-Priština, a reč je o 24. februaru naredne godine. Prema tom predlogu, u ovoj fazi Srbija ne treba da menja Ustav, dok Kosovo mora da formira Zajednicu srpskih opština, takođe bez menjanja svog ustava.

"Pretpostavljam da će nam doneti ono što su Albanci već objavili"

Vučić je sinoć, govoreći o tom dokumentu, istakao da ga nije video, ali i dodao: 

"Vidim da je Kvinta tražila hitan prijem kod mene. Pretpostavljam da će nam doneti ono što su Albanci već objavili", rekao je on.

On je kazao i da su mu poručili da će mu biti uručeno "nešto".

"Nadam se da nije tekst iz 'Albanian posta". Neću da komentarišem te alternativne načine kako kažu. Daću sve od sebe da do njih ne dođe'", rekao je Vučić. 

Kako je rekao, "mi do 24. februara moramo nešto da postignemo" i pojasnio da do tada mora biti završen prvi deo dogovora, simbolično na dan početka ruske invazije na Ukrajinu.

"Stvari se komplikuju, očigledno da će oni po svaku cenu da traže neku vrstu rešenja, ne treba ništa odbijati unapred", kazao je on i dodao da je ipak to teško prihvatljiv predlog za srpsku stranu.

"Ako bih morao sada da se odredim prema tome... Nisu nam dali ni šansu, znate kad vam neko ne da ni šansu da nešto prihvatimo. Čekamo neki novi predlog, možda to bude nešto što će nam pružiti priliku", rekao je Vučić.

Vučić dodaje da se u tom tekstu preti "teškom batinom" za "ometajuću stranu", i rekao da je ova zemlja 1999. godine dobila "najtežu moguću batinu". 

Predsednik Srbije je danas, nakon sastanka sa ambasadorima Kvinte  rekao da deli zabrinutost zbog mogućih tenzija, dodavši da je Srbija posvećena dijalogu kao načinu za rešavanje otvorenih pitanja, na korist Srba i Albanaca koji žive na Kosovu i Metohiji, neugrožavajući svoje državne i nacionalne interese. Vučić je, kako je saopšteno, ukazao na to da su dosadašnje napetosti nastajale zbog jednostranih poteza Prištine, kao i na to da Priština ne poštuje odredbe Sporazuma o slobodi kretanja, zaključenog uz posredstvo EU, saopštila je Služba za saradnju s medijima predsednika republike.

Prema saopštenju, ambasadori Kvinte i šef Delegacije EU su zahvalili predsedniku Vučiću na konstruktivnom angažovanju Srbije u ispunjavanju Mape puta za primenu sporazuma o energetici, kao dela dijaloga sa Prištinom.

Šta predviđa "novi" predlog

Šta se zapravo sve nalazi u predlozima objavljenim u Albanian postu?

Naime, kako se predviđa, dogovor Beograda i Prištine odigravaće se u fazama, a prvi bi morao bi da bude postignut najkasnije do 24. februara sledeće godine. Srbija, u ovoj fazi, ne bi menjala svoj Ustav, a do ovog roka Kosovo bi moralo da krene sa formiranjem Zajednice srpskih opština, takođe bez promene ustava.

Ipak, kao korak dalje, navodi se i upozorenje: "Ako se postigne dogovor, predviđeni su finansijski paketi, u suprotnom, sledi "teška batina" za stranu koja je ometala". 

Albanian post je ove navode objavio pozivajući se na međunarodne izvore, a navedeno je i da 24. februar nije slučajno izabran kao datum, jer je reč o danu kada je ove godine počeka invazija Rusije na Ukrajinu.  

"Hitnost dogovora je vezana za situaciju u Ukrajini. Čak i ako dve strane odbiju da postanu kooperativni partneri, međunarodna zajednica ima treći način da postigne u drugačijem obliku ono što trenutno traži kroz šatl diplomatiju" prenosi Abanian post. 

Česte posete izaslanika EU za dijalog Miroslava Lajčaka i specijalnog izaslanika SAD Gabrijela Eskobara i drugih međunarodnih zvaničnika Prištini i Beogradu upravo su u službi ovakvog raspleta. Osim toga, upravo su Eskobar i Lajčak proteklih dana posredovali u razrešenju nekoliko aktulenih požara na relaciji Beograda i Prištine, među kojima je konkretan rezultat postignut kada je reč o licenci za Elektrosever i dogovoru o energetici, dok je kod pitanja registarskih tablica traženo odlaganje za deset meseci koje je, međutim, nije ozvaničeno zbog protivljenja Prištine. 

FoNet/Evropski savet, Instagram predsednika Srbije

Inače, prema navodi Albanian posta u scenariju za prvu fazu, ili u onome što se predstavlja kao "put sporazuma Kosova i Srbije", u tački tri se navodi da je "budući da međusobno priznanje nije deo ove faze, to znači da u ovoj fazi od Srbije neće biti zahtevana promena Ustava". 

"Ako se ne promeni Ustav Srbije, u kojoj je Kosovo i dalje deo ove zemlje, to isto neće zahtevati Kosovo za formiranje ZSO. Pošto Srbija ne želi da menja ustav, onda niko nema pravo da traži od Kosova da promeni svoj ustav, da ZSO prilagodi kao novi nivo vlasti. U ovom trenutku ZSO treba da predstavlja najbolju moguću praksu i da bude garancija za srpsku zajednicu, ali to je sve", navodi Albanian post.

Deo dogovora je već predstavljen Kosovu, dodaje albanski medij, a prema njemu ZSO "neće biti nevladina organizacija, ali će i dalje biti smeštena u postojeće okvire ustava i zakona Kosova“. 

Vučić: Nadam se jasnijoj ponudi 

Vučić je sinoć izneo i očekivanje da će Srbija svakako dobiti mnogo jasniju ponudu u vezi sa KiM, ali da je samo pitanje koliko će predlog biti ponižavajuća.

"A kao batina sve vreme koristiće se priča o sankcijama, gde smo mi tobož neko ko pomaže Rusima da izbegnu izolaciju", naveo je Vučić na TV Prvoj.

Rekao je da je situacija po pitanju KiM komplikovana, te da će pritisci na Srbiju da rastu jer svi žele kraj "sage o Kosovu".  Vučić je kazao da postoji mnogo tačaka rizika, ali da je "naše da sačuvamo mir, te da učinimo sve po tom pitanju".

Tanjug/Rade Prelić

"Moramo da budemo spremni na svaku vrstu provokacije, da radimo i kratkoročkno i dugoročno na očuvanju mira, ali i na snaženju naše snage odvraćanja, vojne snage pre svega, i da je to ono što radimo", rekao je on.

On je, govoreći o predlogu Nemačke i Francuske za rešenje pitanja Kosova, koji je ranije objavljen, sinoć ponovio da je odbio da uzme papir, zato što su mu predstavnici na sastanku s njim, kako je pojasnio, rekli da je papir tajni. Onda su, kako kaže, rešili da predlog objave u albanskom mediju Albanian post.

"Oni meni nikada ne prete, već našoj zemlji. Eto recimo ta 'teška batina'. Kada su prvi put došli kod mene predstavnici Bon i Pletner, primio sam ih, bio je i Lajčak sa njima, i kao da sam znao, odbio sam da primim taj papir, a znao sam da će Albanci da ga objave", rekao je Vučić.

Surlić: Prisustvujemo tektonskoj promeni u dijalogu

Docent na Fakultetu političkih nauka Stefan Surlić rekao je za Euronews Srbija da ne bi spekulisao da li je "Albanian post" izneo sve tačne detalje, ali da mu deluju vrlo realistična dva cilja međunarodnih aktera koji su medijatori: da se osnaži nezavisnost Kosova tako što bi se omogućilo da vlasti u Prištini mogu da apliciraju i učlane se u različite međunarodne organizacije. Kako je reko,  drugi je da se postigne takav sporazum između Beograda i Prištine da bude dovoljan argument i za druge zemlje EU i NATO koje još nisu priznale nezavisnost Kosova, da to i učine.

"To je nešto što meni deluje kao vrlo realno sada u ovom kontekstu rata u Ukrajini, sa velikom diplomatskom ofanzivom kojoj svedočimo", rekao je on.

Kako je dodao, veruje da će ideje na sastanku sa Kvintom biti iznete Vučiću, a vlada u Prištini je već dobila i zvanične potvrde različitih ideja koje bi trebale da se razmatraju.

"Prenosi se da je Kurti pozvao sve predstavnike stranaka na razgovor, i da je jedna od tema upravo dijalog Beograda i Prištine. Verujem da je taj dokument već na stolu i da se očekuju brzi odgovori Beograda i Prištine", rekao je on.

Upitan da li je 24. februar konačna ponuda ili ima još vremena, Surlić je istakao da u dijalogu uvek postoji prostor, ali da prisustvujemo tektonskoj promeni u tom procesu.

"Do sada su zapadni akteri (EU i SAD) govorili da će teme biti samo ono što se dogovore Beograd i Priština, a sada imamo drugu realnost - oni nude rešenje, prema tome na neki način su i kreatori dogovora. Oni su dali i rokove sa pretnjom sankcija, što je takođe promena - sada se Prištini preti ako ne primeni ZSO da će trpeti sankcije, ali i Beogradu ako ne pristane na neki dogovor do februara", istakao je Surlić.

Krasnići: Nisam siguran da je brzina najbolji put

Prištinski politički analitičar Miljazim Krasnići, povodom navoda "Albanijan posta", rekao je za Euronews Srbija da misli da je međunarodna zajednica godinama ignorisala ovaj problem i sada pokušava na brzinu da pronađe neko rešenje.

"Nisam siguran da je najbolji put ta brzina, ali oni shvataju veliku opasnost koja se nadvila nad Balkanom, pogotovu ovo što se zbiva u Ukrajini i zbog toga oni verovatno ubrzavaju taj proces. Da li su pronašli najbolje modalitete, to ostaje da se vidi, ali ono što se vidi, jeste da trenutno postoji politička volja i Vašingtona i Brisela da se brže ide ka nekom rešenju", rekao je Krasnići.