Alarm zbog ruskog filma: Zloslutno predviđanje sukoba u Srbiji - novi pritisak iz Kremlja

Ruski film "Srbija - znaci rata", uzburkao je domaću javnost. Reč je o sadržaju koji predviđa novi rat na Balkanu, sugeriše oštre političke podele, a sve to zacementirano je razgovorima sa predstavnicima ekstremno desničarskih organizacija u Srbiji. Autor filma emitovanog na RT čak upoređuje nedavne tenzije na Kosovu sa sarajevskim atentatom iz 1914. godine.

Ovaj sadržaj emituje se baš u vreme pojačanih tenzija na Kosovu, pregovora koji se vode u Beogradu o formiranju nove Vlade, ali i u trenutku kada predsednik Srbije upozorava da je Srbija pozornica za posredni rat između Istoka i Zapada. Istovremeno film koincidira i sa objavom nove ruske spoljnopolitičke doktrine utemeljene na konceptu "ruskog sveta".

Stručnjaci sa kojima je razgovarao Euronews Srbija smatraju da film, pre svega, ima nameru da isprovocira Zapad, ali i da predstavlja jednu vrstu pritiska na zvanični Beograd. Tako u jednom delu filma ruski ambasador u Beogradu Aleksandar Bocan Harčenko govori o ruskoj vojnoj bazi u Srbiji sledećim rečima:

"S jedne strane, to je suvereno pitanje Srbije, a s druge strane to je interes Rusije. Ipak, izgradnja vojne baze trenutno nije na našoj agendi".

Ovo je već drugi put za mesec dana da Bocan Harčenko pominje rusku bazu, a što se u ovom filmu predstavlja kao svojevrsna protivteža američkoj bazi na Kosovu. Bocan Harčenko je odgovarajući na pitanja novinara naveo da Rusija nema nikakvih zahteva za otvaranje vojne baze u Srbiji, niti je to srpska strana tražila.

"Nisam ja nikada govorio da takav predlog od Rusije postoji niti sam rekao ono što pišu neki mediji. Odgovarao sam na pitanje da li postoji takva mogućnost i rekao da nismo dobili nikakvu ponudu od Srbije niti mi tražimo nešto tako", naveo je amabasador.

Međutim, sama činjenica da ruski amabsador u ovom trenutku govori o bazi na teritoriji suverene zemlje, predstavlja izlazak iz uobičajenih diplomatskih okvira. Igor Novaković iz ISAC Fonda kaže za Euronews Srbija da je film neka vrsta prvociranja Zapada, ali i verbalnog pritiska na zvanični Beograd. 

"Ne sumnjam da ruski ambasador zna da ne postoji šansa, čak i kad bi Srbija htela, da se, na primer, desi neki prelet i instalacija ruskih trupa ovde na terenu, pošto je Srbija geopolitički zatvorena (prim.aut. okružena NATO zemljama)", naglasio je Novaković.

Iako je donedavno govorio da Rusija smatra da je za Srbiju najbolja vojna i politička neutralnost, te da članstvo u EU nije prepreka za saradnju sa Rusijom, ruski ambasador sada  šalje drugačije poruke. Profesor fakulteta za bezbednost i poslanik SNSa Zoran Dragišić smatra da bi zbog ovakvih stavova moralo da reaguje Ministarstvo spoljnih poslova Srbije.

"To najavljivanje ruske vojne baze je deo hibridnog rata u Srbiji. Neće biti otvorena nikakva ruska vojna baza, ali bi im odgovaralo da preko nekih ljudi u Srbiji pokrenu sukob na Kosovu, jer bi to skrenulo pažnju sa Ukrajine. Oni to rade vrlo neskriveno", rekao je Dragišić. 

"Rusima u interesu otvaranje drugog fronta"

Zoran Dragišić kaže da bi Rusiji bilo u interesu da se otvori drugi front.

“Ukoliko bi došlo do sukoba na Kosovu ili sukoba u BiH, to nužno podrazumeva da bi se NATO bavio tim sukobima, a SAD bi morale da značajne resurse odvoje na to, čime bi se pažnja skrenula sa situacije u Ukrajini, pa bi njima tamo bilo mnogo lakše”, kaže Dragšić.

Zbog toga kaže da bi Rusima bilo u interesu otvaranje drugog fronta i “to je ono što oni rade trenutno”. Očigledno je da pokušavaju da naprave problem na Balkanu", ističe Dragišić.

Moskva je u prethodnom periodu često koristila primer Srbije kako bi opravdala neke svoje poteze. U Beogradu su, na primer, zamerili ruskom predsedniku kada je izjavio da su Donjeck i Lugansk postali nezavisni po analogiji sa odlukom Međunarodnog suda o Kosovu.

Igor Novaković smatra da je to sve "u oštroj suprotnosti sa onim što je Putin govorio u godinama pre, a naročito nakon aneksije Krima, gde je on u stvari napravio direktnu paralelu između Krima i Kosova po prvi put".

"I u narednih nekoliko govora tokom godina je takođe ponavljao ovu paralelu, da bi ona u stvari bila potcrtana u govoru nakon priznanja nezavisnosti Donbasa. Meni se čini da ruski predsednik zaista oportuno koristi primer Kosova za različite potrebe, čak i u slučajevima koji su dijametralno suprotni, odnosno sugerišu drugačije politike", dodao je Novaković.

Dvojaka uloga filma – komunikacioni alat i sredstvo pritiska

Veliki prostor u filmu dat je takozvanim "Narodnim patrolama“, ultradesničarkoj organizaciji koja često poziva na nasilje prema migrantima. Oni su opisani kao patrioti koji će odbraniti srpski narod od svakog ko ga po njihovom mišljenju ugrožava, pa i od migranata. Posebno je istaknuta njegova kritika vlasti Srbije jer, kako kažu, “puno ljudi je postavljeno na pozicije, a da su naklonjeni Zapadu.“ Inače, od ove organizacije poteklo je nekoliko slučajeva lažnih vesti da su migranti primenjivali nasilje prema stanovnicima Srbije.

Takođe, u filmu se pojavljuje i lider Srpske desnice Miša Vacić obučan u majicu na kojoj je slovo "Z" - simbol ruske agresije na Ukrajinu. Podržavajući tu agresiju, Vacić navodi da “kao što Rusija uspeva da denacifikuje i demilitarizuje ruski svet, tako i Srbi imaju pravo da putem specijalnih operacija stvore srpski svet”.

Intervjuišući ekstrmne desničare film gradi narativ na osnovu koga gledalac može steći utisak da njihovi stavovi predstavlju i stvavove čitave populacije. Igor Novaković navodi da je film komunikacioni alat za rusku publiku - da se predstavi da Moskva još ima saveznike u Evropi, a s druge strane ga posmatra kao sredstvo pritiska.

"Odnosno sredstvo za kreiranje daljih tenzija u drugim delovima Evrope gde za to postoji šansa. Svakako Rusija jeste u ratu, iako oni tvrde da je to što rade u Ukrajini specijalna vojna operacija, i oni takođe pokušavaju da vode i neku vrstu propagandnog rata, a jedno od trusnih područja gde taj uticaj može da se projektuje je Zapadni Balkan", napominje Novaković.