Posle 28 godina se vratio iz Amerike: Olakšice za povratak svima koji vode poreklo iz Srbije

Strani državljani srpskog porekla koji su rođeni u dijaspori ili su zbog određenih životnih okolnosti otišli iz Srbije, i odrekli se srpskog državljanstva, kroz program "Carta Serbica" mogu da dobiju boravišnu dozvolu u Srbiji na godinu dana i da apliciraju za državljanstvo, izjavila je danas premijerka Ana Brnabić.

Brnabić je, predstavljajući program "Carta Serbica", ukazala da on podrazumeva i dodatne olakšice i podsticaji, poput poreskih i carinskih olakšica, i omogućavanje podizanja stabmenih kredita za poreske nerezidente u saradnji sa bankom "Poštanska štedionica".

Premijerka je poručila da su naši ljudi u dijaspori "blago", jer svojim dolaskom donose i entuzijazam, ali i nova iskustva i znanja.

"Veliki su potencijal i bogatstvo naši ljudi u dijaspori, i svi oni oni koji žele da se vrate ili da dođu ovde da vide, pa da kasnije donesu odluku o državljanstvu, investiranju, otvaranju firmi", rekla je Brnabić.

Ona je dodala da je program "Carta Serbica" preuzet od Poljske, a osmišljen je kako bi svima koji vode poreklo iz Srbije, a imaju državljanstvo druge zemlje, mogla da se otvore vrata i pruži način da legalno borave u Srbiji.

"Da ovde žive, rade, sturidaju i donesu dalje odluke", dodala je Brnabić.

Prvi korisnik programa Srbiju napustio kao dečak

Program "Carta Serbica" realizuje organizacija "Tačka povratka", čiji direktor Ivan Brkljač kaže da mogu da se prijave svi koji su druga ili treća generacija srpskog porekla, rođena u inostranstvu, raseljeni tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji, kao i oni koji su zbog nekih životnih okolnosti morali da se odreknu državljanstva republike Srbije.

On je dodao da su u planu različiti projekti, koji bi obuhvatili ulaznice u muzeje i posete kulturnim objektima, kako bi se oni koji nikada nisu živeli u Srbiji upoznali sa kulturom i istorijom svojih predaka.

Prvi korisnik programa "Carta Serbica" je Aleksandar Zurovac, koji je kao dečak napustio svoje rodno mesto, a zatim i Srbiju, i otišao u SAD, ali sada planira da svoj život nastavi u svojoj zemlji.

"Rođen sam u Hrvatskoj, u Drnišu. Za vreme rata otac mi je proveo u logoru četiri meseca, mi nismo znali da li će biti živ i kako ćemo dalje... Nakon što je pušten došli smo do Beograda, tu smo imali rodbinu", ispričao je Zurovac svoju tužnu sudbinu.

Priseća se da mu je bilo veoma teško, jer porodica nije imala od čega da živi, a na kraju su, kaže, dobili politički azil u SAD.

"Od svoje 33, 28 godina proveo sam u Americi. Bilo je sjajno, ali moja otadžbina je sve vreme bila u mom srcu i deo moje duše i uvek sam želeo da se vratim", naveo je on.

 

Tanjug/Rade Prelić

Uvek je, priča, bio ponosan što je Srbin i to nikada nije krio, već je, naprotiv, uvek isticao.

Životna perspektiva se, kaže, promenila kada je dobio decu.

"Imam dve ćerke, a shvatili smo da taj život nije ono sto smo želeli za nasu decu, jer ipak je naš narod poseban... ", dodao je.

Priznaje da nije znao kakva je procedura pri povratku:

"Sleteo sam 5. maja u Srbiju i rekao - tu sam, ali to ne ide baš tako", dodao je Zurovac i naveo da je sada sve lakše kada je već započo neophodnu proceduru.

"Ovde vidim samo pozitivne i divne ljude. U Americi vas niko neće pustiti preko reda u prodavnici, iako ste sa detetom", ispričao je Zurovac.

Brkljač, Zurovac i premijerka su pozvali sve ljude iz dijaspore da se informišu na sajtu "Tačke povratka" o povratku i programima kao što je "Carta Serbica".

Brkljač je dodao da su uvek spremni da odgovore na sva pitanja i saslušaju nove predloge i ideje ljudi iz inostranstva, koji žele da se vrate u Srbiju.