Igre 
Novi mandat sa starim izazovima: Kormilo dijaloga Beograda i Prištine u Lajčakovim rukama još dve godine
Komentari20/07/2022
-20:01
Uprkos spekulacijama i medijskim napisima u kojima su pominjana neka druga imena, mesto specijalnog predstavnika Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine i druga otvorena pitanja na Zapadnom Balkanu i u naredne dve godine zauzmaće Miroslav Lajčak. Iako su prve godine na toj funkciji za njega bile veoma izazovne, značajnijih rezultata nije bilo. Primedbe na njegov račun stizale su i od visokih zvaničnika iz Brisela, a iskusni diplomata sada ima novu šansu da doprinese normalizaciji odnosa, što je glavni cilj.
Kako sada stvari stoje, Lajčak će imati težak zadatak i pune ruke posla. Nedavno je izjavio da pre evropskih izbora i izbora u SAD 2024. ima prostora za napredak i da želi da se lideri redovno sastaju.
Sastanak na najvišem nivou u okviru dijaloga Beograda i Prištine, prema njegovim rečima, trebalo bi da bude održan najkasnije do početka septembra. Do toga nije došlo tokom jula, a Lajčak je u pretdodnom mandatu više puta pozivao na smanjenje tenzija. Čini se da ti apeli nisu bili toliko delotvorni, a tenzije su sada povišene zbog odluke prištinskih institucija o registarskim tablicama.
Pod Lajčakovim kormilom dijalog do sada nije značajnije napredovao, a analitičari očekuju da se takva situacija nastavi. Podsećaju da je u ranijim godinama vodeću reč u dijalogu vodio visoki predstavnik EU. S druge strane, određenih pomaka je bilo na nivou tehničkog dijaloga.
Nova prilika za nastavak dijaloga
Miroslav Lajčak je još 1999. godine započeo angažman na Balkanu, kada je bio saradnik specijalnog izaslanika generalnog sekretara UN za Balkan. Nakon toga bio je dugogodišnji ministar spoljnih poslova Slovačke, kandidat za generalnog sekretara UN i predsednik Generalne skupštine UN, ali i ambasador Slovačke u SR Jugoslaviji. Takođe, bio je na pozicijama Visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini kao i specijalnog predstavnika EU u BiH.
On će se nakon nove odluke Saveta EU nalaziti na mestu specijalnog predstavnuku EU za dijalog do 31. avgusta 2024. godine.
Lajčak učestvuje na sastancima glavnih pregovarača dve strane u Briselu, gde se razgovara o tehničkim pitanjima, ali i u sastancima na najvišem nivou, koji je poslednji put održan pre godinu dana.
Povezane vesti
Tokom perioda dužeg od dve godine, ipak, njegov angažman više puta je dovođen u pitanje zbog izostanka rezultata u dijalogu. Tako je i sam visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj rekao u aprilu da je "za ovaj zadatak postavio jednog od najboljih diplomata i da mora da kaže da treba više da se radi". Tada su provejavale poruke i o mogućoj smeni Lajčaka po isteku mandata.
Unsplash, profimedia, Tanjug AP/Aris Oikonomou, Tanjug AP/Lisa Leutner, Tanjug/Dragan Kujundžić
Kako je ranije za Euronews Srbija rekao Dragiša Mijačić, koordinator Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji za poglavlje 35 o Kosovu, "dijalog je u ćorsokaku gotovo od kada je Lajčak došao na poziciju".
Međutim, prošlog meseca došlo je do pomaka postizanjem dogovora o mapi puta za implementaciju energetskih sporazuma, što je nakon dugog perioda zastoja dalo nadu za nastavak pregovora.
Takođe, Mijačić je napomenuo da period koji je nastupio nakon izbora u Srbiji može pogodovati dijalogu jer u narednom perodu neće biti glasanja ni na Kosovu. Ipak, bez obzira na male pomake, tenzija između dve strane i dalje ima, pa dalji koraci nisu izvesni.
Bez obzira i na kritike, Lajčaku produžen je mandat, te je upravo specijalni izaslanik za dijalog Beograda i Prištine rekao da u periodu između izbora ima prostora da se napreduje u dijalogu.
"Trenutno imamo priliku do početka 2024, zato što će u maju te godine biti evropski izbori, a u SAD će biti predsednički izbori krajem godine. Šta će se dešavati posle tih izbora niko ne zna i zato moramo da se fokusiramo i da koristimo ovih 18 ili 20 meseci. Lideri su toga svesni i zato želimo da se redovno sastaju", kazao je Lajčak.
Ipak, politikolog Ognjen Gogić smatra da od naredne dve godine ne bi trebalo mnogo očekivati.
Povezane vesti
"Novi mandat Lajčaka neće uticati na napredak dijaloga jer je njegova uloga da sačuva taj format i to će verovatno nastaviti da čini još dve godine, ali ne treba očekivati neki proboj ili rezultate. On je tokom ove dve godine trebalo da vodi sporazume o sveobuhvatnoj normalizaciji, a nisu se strane približile ni najmanje. Zato se postavlja pitanje na čemu se zasniva odluka da bi trebalo produžiti mandat kada ne vodi cilju kojem bi tebalo", rekao je Gogić za Euronews Srbija.
On navodi da, zapravo, "te pregovore nije trebalo da vodi specijalni predstavnik, već visoki predstanik EU, Žozep Borelj, kao što je to bilo od 2011. godine".
Kako je objasnio, dok su dijalog vodile visoke predstavnice EU, Ketrin Ešton i Federika Mogerini, čak su pitanja u dijalogu bila manje značajna od ovih sada.
Povezane vesti
"A kada se došlo u fazu da se vodi dijalog o statusnim pitanjima to je prepušteno specijalnom predstavniku koji je niži po rangu, što nije imalo smisla i nije bilo očekivano da se postigne rezultat i toga neće biti ni naredne dve godine, sve dok se ne uključi i Evropska komisija kroz visokog predstavnika, ali i države članice", kazao je Gogić.
Sastanak na visokom nivou
Nedugo nakon dogovora o energetici, intenzivnije je počelo da se govori i o sastanku na visokom nivou, odnosno susretu predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijera prištinskih institucija Aljbina Kurtija. Sam Lajčak rekao je da se radi na pripremi tog sastanka i održavanju pre letnje pauze, ali se od te ideje odustalo.
"Najvažnije je da su se premijer Aljbin Kurti i predsednik Aleksandar Vučić dogovorili da se redovno sastaju i da dijalog dovedu na taj nivo, a istovremeno moramo da se pobrinemo da taj treći zvanični sastanak u Briselu bude pozitivan i da ima konkretne rezultate", rekao je Lajčak.
Prema njegovim rečima, nije važno gde će sastanak biti održan, već njegov kvalitet, ali bi sastanak Kurtija i Vučića trebalo da bude održan najkasnije do početka septembra.
Politikolog Gogić rekao je da je upitno i čemu bi služio sastanak Vučića i Kurtija koji bi se sada održao.
"Oni su se pre godinu dana sastali i to je bilo veoma teatralno. Beograd je bio uzdržaniji i komentarisao je da je Priština nekonstruktivna, a Kruti je pravio šou, tražio priznanje. To je više služilo da se obrate svojoj publici pa ne vidim zašto da se vraćaju na tu pozornicu", kazao je Gogić.
audiovisual.ec.europa.eu, Twitter/@MiroslavLajcak
Takođe, dodaje i da je ipak više uspeha bilo na nivou tehničkog dijaloga.
"Mali rezultati koji su postignuti, dogovor o stikerima i mapa puta za energetiku postignuti su na nižim nivoima i možda zato bolje da se produži dijlog na tom nivou jer nema svrhe da se najviši predstavnici sastaju", naveo je Gogić u izjavi za Euronews Srbija.
Problem tablica
Ipak, ono što trenutno izaziva tenziju između Beograda i Prištine i jeste pitanje registarskih tablica za vozila. Naime, iako je dogovoreno da režim stikera za tablice izdate u Srbiji do daljeg važi, krajem juna Priština je donela odluku da se do 30. septembra moraju zameniti tablice srpskih gradova na Kosovu za RKS tablice. Radi se o registarskim tablicama "PR", "KM", "PZ", "GL", "UR", "JP", "DA" ili "ÐA".
Gogić je rekao da se zbog ovog pitanja mogu očekivati nove tenzije na Severu Kosova.
"Pitanje tablica može da dovede do krize na severu Kosova i incidenata već u oktobru jer je rok do kraja septembra da se zamene tablice koje imaju oznake srpskih gradova na Kosovu", kaže Gogić, dodajući ipak da su one južno od Ibra promenjene prethodnih godina.
"Ostale su KM tablice na severu, a ako se ne izvrši promena konfiskovaće automobile, što se do sada dešavalo južno od Ibra, ali ovo bi značilo da će se ući na sever. Kako stoje stvari, Srbi neće pristati da promene tablice. Tu nekako postoji i pritisak među samim Srbima, ako bi neko hteo, drugi ne bi dozvolili. Onda će Kurti da preduzme neku nasilnu akciju", naveo je Gogić za Euronews Srbija.
"Lajčak je rekao da to nije do njega već do vladavine prava i sprovođenja zakona. On bi morao da se uključi ako dođe do nasilja. Trebalo bi da se prati situacija i da se preduzmu upozorenja i ako se ne promene tabice na vreme pozove na racionalnost i uzdržanost", dodao je Gogić.
Euronews Srbija
Smatra da će na snazi ostati režim stikera za tablice iz Srbije "jer se tako kupuje vreme, to je najjednostavnije rešenje i ne može da izazove krizu, ali KM tablice mogu".
Povodom odluke kosovskih vlasti o registarskim tablicama, za Euronews Srbija ranije je govorio i koordinator grupe za poglavlje 35 Nacionalnog konventa o EU, ističući da ovaj potez nije iznenađujuć, ali da se nije razmišljalo o problemima koje može da izazove. Kako je rekao, trebalo bi sačekati kako će prištinska vlada precizirati ova pitanja i na koji način če se rešavati ova situacija.
"Bitno je voditi tehnički dijalog o ovom pitanju i naći soluciju za ovako veliki problem. Posledice bi mogle da budu nesagledive, kako će ustanove funkcionisati, kako da se dođe do pacijenata...", rekao je MIjačić.
Komentari (0)