Igre 
Šib: Priduživanje sankcijma Rusiji će pomoći Srbiji da napreduje
Komentari27/06/2022
-13:06
Nemačka želi da vidi Srbiju u EU, izjavio je danas nemački ambasador u Srbiji Tomas Šib i naglasio da će usaglašavanje sa spoljnom politkom, odnosno uvođenje sankcija Moskvi u cilju očuvanja evropskih vrednosti, a ne protiv građana Rusije, pomoći Srbiji da napreduje u procesu EU integracija.
"Invazija Rusije je prekretnica, taj užasan rat mora da se okonča što pre. EU je primenila ciljane sankcije koje su sredstvo i nisu usmerene protiv ruskog naroda već služe kao instrument za odbranu vrednosti kao što su mir, demokratija i sloboda na kojima je zasnovana EU i koja nas Evropljanje ujedinjuje. Zato zemlje kao Srbija treba da se pridruže merama što bi Srbiji pomoglo da napreduje u procesu EU integracija", rekao je Šib.
Ambasador je naglasio da uz sve to, uvođenje sankcija Moskvi mora da bude i moralni imperativ.
"Nemačka želi da Srbija bude član evropske porodice zajedničkih vrednosti, podrzava Srbiju i njene pripreme za EU, a to što znači unapređenje i jačanje vladavine prava, osnaživanje i izgradnju demokratskih institucija, kao i podrške demokratskom pluralističkom društvu", rekao je Šib na otvaranju dvodnevnog skupa Demokratija minimalni konsenzus u organizaciji Crte, čija se glavna tema odnosi na tri najvažnija stuba demokratije - parlament, izbore i medije.
Ambasador je naglasio da je Nemačka uverena da je budućnost Srbije u EU, što su, kako je dodao, rekli i nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok i kancelar Olaf Šolc u Beogradu.
Ambasador je pad javnog odobravanja pristupanja EU ocenio kao zabrinajvajući i naveo da je jedan od razloga za to očekivanja Evrope o uvodnjenju sankcija Rusiji i negativne predrasude u pojedinim medijima.
On je naglasio da je demoratija veoma težak posao i da je za njeno jačanje potrebno mnogo snage i ubeđenja, kao i to da ključni akteri, kroz ponekad i teške diskusije dođu do zajedničkog rešenja.
Povezane vesti
Šib je naglasio da je uveren da će debata u novom parlamentu biti dinamična, jer su sve strnake učestvovali na izborima kao i da će postojati proevropska opozicija.
"Moguće je da Srbija postane član EU, kriterijumi isti za sve"
Šef političkog odeljenja Delegacije Evropske unije u Srbiji Dirk Lorenc izjavio je danas da je moguće da Srbija postane član EU, da su kriterijumi isti za sve zemlje kandidate i naglasio da Srbija na rusku agresiju treba da odgovori zajedno sa ostalih 27 članica i drugim zemljama u svetu.
"Verujemo da EU predstavlja najbolju opciju za Srbiju" poručio je on konstataciju , uz to zahteva i široki društveni konsenzus i aktivizam ne samo u institucijama ....već i udruženjima građana, medijima ..." jer je reč o pitanju od vitalnog značaja za zemlju.
Na otvaranju dvodnevnog skupa Demokratija minimalni konsenzus u organizaciji Crte, čija se glavna tema odnosi na tri najvažnija stuba demokratije - parlament, izbore i medije, a na kojem je govorio i ambasador Tomas Šib Lorenc je rekao da mora da govori i o situacije u Ukrajini i naglasio da Srbija kao zemlja kandidat za članstvo u EU treba da odgovori na rusku agresiju zajedno sa zemljama članicama.
"Neprovocirana i neopravdana agresija Rusije na Ukrajinu je kršenje medunarodnog prava i ugrožava medunarodni mir i stabilnost - pozivamo Rusiju da povuče vojsku i podržavamo nezavisnost integritet Ukrajine", poručio je on.
Tanjug/Sava Radovanović
Lorenc je naveo da očekuju objavljivanje konačnih rezultata parlamenarnih izbora u Srbiji i uspostavljanje parlamenta i vlade kako bi nastavila da sporvodi reforme.
"EU ostaje strateški izbor Srbije, gradimo bolnice za decu, nove puteve, kupujemo bolnička i vatrogasna kola, podržavamo srspke inovatore i poljoprivredike", rekao je Lorenc i dodao da veruju da je EU najbolja mogućnost Srbije za demokratiju, prosperitet, bezbedost i zaštitu životne sredine.
Povezane vesti
Prema njegovim rečima, parlamentarni izbori u Srbiji pokazuju da postoji potreba reforme po tom pitanju.
EU, kako je rekao, pozdravlja formiranje novih institucija, - potpuno funkcionalnog pluralističkog parlmanta koji će izgraditi prostor za istinsku debatu u korist svih građana.
Dodao da ova izazovana vremena i odluke zehtevaju hrabre akcije i da je važno da se odluke donesu u transparentnoj političkoj debati.
Povezane vesti
"Kriza demokratije nije od juče"
Direktorka CRTA Vukosava Crnjanski ukazala je da kriza demokratije "nije od juče" i nije prisutna samo u Srbiji.
Crnjanski je navela je skup posveceh osnovnim stubovima demoratije a to su izbori, parlament i navela da su aprilski parlamentarni izbori još u toku.
Podsetila je da je u toku rat na evropskom kontinentu, a da su u regioni čak tri decenije posle sukoba ratne rane sveže.
"Njima se manipuliše, što produbljuje nepoverenje u demokratske institucije", rekla je ona i dodala da je zato pitanje kako oporaviti demokratiju u zemlji koja nema iskustvo života u funkcionalnoj demokratiji.
Po misljenju direktora misije USAID u Srbiji Deni Robertsoan demokratija je dug, spor i naporan rad, ali da rad na tome vredi i isplati se.
Poručio je i da je "važno istrajati i nastaviti".
"Poslednji izbori u Srbiji doneli su pluralizam, a novi parlament predstavljaće bolju ''kolekciju'' interesa gradana i trebalo bi da doprinese inkluzivijoj debati kao i da jača poverenje u demokratiju", rekao je on.
Na skupu su govorili i generalni sekretar Narodne skupštine Srbije Veljko Odalović i potpredsednica Vlade i ministarka evropskih poslova Crne Gore Jovana Marović.
Komentari (0)