Igre 
EP traži sankcije Rusiji kao uslov za napredak ka EU, stručnjaci: Izveštaj nema ključnu moć, ali nije zanemarljiv
Komentari09/06/2022
-17:24
U dopunjenom tekstu izveštaja Evropskog parlamenta o Srbiji, evropski poslanici od Beograda traže da uvede sankcije Rusiji zbog agresije na Ukrajinu i jasno se opredeli da li se nalazi na evropskom putu. Evropski poslanici se u tom dokumentu, koji je u formi nacrta, a na usvajanje ide početkom juna, zalažu i za taktiku uslovljavanja evropskog puta Srbije, odnosno da se nova pregovaračka poglavlja otvore tek kada se Srbija uskladi sa spoljnom politikom EU.
Između ostalog, Evropski parlament poziva Srbiju da prekine vojnu saradnju sa Rusijom, uključujući i projekte kakav je ruski humanitarni centar u Nišu. Evroposlanici su zabrinuti i zbog vojne saradnje sa Rusijom i Kinom, kao i zbog kontinuiranih letova između Beograda i Moskve u vreme kada je, kako se podseća, vazdušni prostor EU zatvoren za letove iz Rusije.
Šta, međutim, za Srbiju znači ovaj dokument i koliki je njegov uticaj?
Sagovornici Euronews Srbija, stručnjaci koji su govorili na ovu temu, navode da ovaj nacrt izveštaja nema ključnu moć, već zapravo predstavlja stav evropskih zvaničnika koji čine Evropski parlament i koji je, u kontekstu evropskih institucija, sugerišući. Ipak, upozoravaju da on nije zanemarljiv i da je njegov ton oštriji nego inače, a sve zbog rata u Ukrajini pokrenutog invazijom Rusije na tu temlju, koji traje već više od 100 dana.
Međak: Izveštaj nema moć da stopira evrointegracije, ali nije zanemarljiv
Član Glavnog odbora Evropskog pokreta Vladimir Međak u razgovoru za Euronews Srbija kaže da ovaj izveštaj ima određenu političku težinu, ali nagalašava da ne može da vrši bilo kakvu funkciju, odnosno nema moć da stopira pregovore EU sa Srbijom. Međutim, kako ističe, ovaj izveštaj nipošto nije zanemarljiv i ima svoju težinu.
"U ovom slučaju suština je u tome što izveštaje EP svi čitaju i pogotovo što većina stranaka koje ga i čine su partije koje vode svoje države. U tome dolazi do izražaja težine ovih reči koje se u njemu nalaze. Poslanici, koji su ovo pisali, u stalnoj su komunikaciji sa svojim vladama. Ipak, ovo o čemu pričamo su samo amadmani koji još nisu dogovoreni, jer za njih je potrebno kompletno usaglašavanje", rekao je Međak.
Međutim, Međak ukazuje da kada se novi izveštaj uporedi sa svim prethodnim, može da se uoči da se ovog puta oseća "kritčki ton koji je usmeren ka Srbiji, što ranije nije bio slučaj u toj meri".
Povezane vesti
"Kritike su se u svim oblastima dodatno uvećale. Možemo da kažemo da pričamo o jednom trendu, ali on ne dolazi samo od EP. Ovde se spominje i suspenzija pretpristupnog fonda. Istu stvar je pomenuo i nemački parlament koji je istu rezoluciju usvojio i za svoju vladu, a u vezi država koje se ne usaglase oko pitanja sa Rusijom. Tačnije, da (takve zemlje) ne mogu da računaju na pretprisupne fondove. Ovde zapravo imate jedan sinhronizovani redosled poteza i zato je ovaj izveštaj važan", objašnjava Međak.
On ukazuje i na činjenicu da je ovog puta pitanje Kosova "takoreći skrajnuto i da u fokus dolaze pitanja vezana za rat u Ukrajini".
"Treba sagledati redosled prioriteta koji su postavljeni u prvoj tački. Prvo ide vladavina prava, pa standardi i vrednosti EU uključujući i sankcije prema Rusiji. Tek onda dolazi pitanje Kosova. Znači KiM se pominje tek u 24. tački. Prve se odnose isključivo na odnose sa Rusijom i tu jasno možete da vidite promenu u odnosu na prethodne godine kada rata u Ukrajini nije bilo. Tako da treba da budemo svesni da se ceo svet menja. Ovaj rečnik, kakav ovde stoji, je prilično jak", smatra Međak.
On je stava da bi šteta bila značajno manja da se Srbija još na početku "opredelila kom taboru pripada".
"Da smo se mi usaglasili makar delimično sa prvim paketom sankcija i time pokazali da smo na toj strani, sada ne bi trebalo da razmišljamo hoćemo li da se usaglasimo sa šestim paketom. Na prvom bi pokazali kome pripadamo i onda bi tu mogli da gradiramo te sankcije u zavisnosti od naših potreba", kaže Međak i dodaje da je ovaj šesti paket mnogo teži, pa tu sada Srbija neće biti u mogućnosti da bira šta hoće a šta neće.
Međak smatra i da Srbija odugovlačenjem zapravo sužava sebi manevarski prostor.
"Moraćemo da donesemo neke mnogo teže odluke. Ako se usaglasimo sa šestim paketom sankcija, to će se mnogo više uticati na odnose sa Rusijom nego da smo to uradili na samom počektu, čime bismo se uklonila još tada sa radara", kaže on.
Povezane vesti
Upitan da prokomentariše to što ovaj izveštaj stiže dan, dva uoči dolaska nemačkog kancelara Olafa Šolca u Beograd, Međak kaže da on od njegove posete ne očekuje ništa drugačije od trenutne situacije. Veruje da će i poruke Šolca biti u skladu sa dosadašnjim evropskim porukama.
"Poruke su jasne, a ovaj izveštaj je za sada nacrt, i on će biti usvojen tek početkom jula. U svakom slučaju očekjujem poruke koje već znamo. Srbija mora da se odluči, jer ovde je jasno rečeno da ona treba se vrati na put pristupanja EU. To znači da evropski poslanici doživaljaju da je Srbija skrenula sa tog puta. Verujem da će i poruke nemačkog kancelara ići u tom pravcu i ne mora se tu očekivati neka iznenađenja. Srbija mora da se odredi. Ona pokušava da kupi vreme i da taktizira, i to je on što i EU može da razume, ali ne i poruke koje bi mogle da se provlače, bilo ih je ranije u zemlji, a koje idu u korist ruske retorike", smatra Međak.
Anđelković: Usklađivanje tek nakon članstva
Sa druge strane, analitičar Dragomir Anđelković kaže za Euronews Srbija da ne vidi veliki problem u tome što Srbija nije uvela sankcije Ruisji zbog situacije u Ukrajni, jer kako kaže, još uvek nije zvanična članica evropske zajednice, pa se dakle, od nje to i ne treba očekivati.
"Mi smo dužni da usaglasimo svoju spoljnu i bezbednosnu politiku neposredno pred ulazak u EU. Ne postoji naša obaveza da to radimo sada. Ako EU smatra da Srbija treba da ubrza proces pridruživanja onda to možemo da radimo bez ikakvog ometanja. To što nismo uveli sanckije Rusji, nije problem. Kada uđemo u EU, uvešćemo ih", kaže on.
Kao i Međak, i Anđelković ukazuje na to da EP nema mogućnost da odlučuje, pa samim tim ne može u potpunosti da definiše politiku evropske zajednice.
"Evropski parlament ne definše politiku EU. On nema prevelika ovlašćenja. Ključne su vlade i drugi organi EU. Ne treba se time opterećivati onim što nam priča EP. U krajnjoj liniji, vidimo kontradikotornost u mnogim stvarima. Pričaju nam o zatovrenom nebu i to što su problem naši letovi ka Moskvi, a nama zemlje koje su članice EU dozvoljavaju da preko njihove teriotorije preletimo. Beogard je linija preko koje ljudi stižu do Moskve zbog raznih poslova", rekao je Anđeković, koji smatra da u raznim porukama koje stižu iz Brisela ima cinizma.
Upitan da prokomentariše gde bi Srbija dalje mogla da ide ako bi zatvorila vrata EU, Anđeković kaže da Srbija treba da se ponaša u skladu sa svoijm intesima.
"Srbija postoji radi sebe, ne EU. U Ustavu stoji to da je dužna da čuva sopstveni integritet, uključjući i KiM. Ako nas u EU prime ovakvi kavi jesmo, ako nas ne primaju, pokušaj da uđemo odričući se sebe bio bi u domenu veleizdaje. Ustav je jasan", kaže on.
Kaže da ranije iz Evrope nisu dolazile uslovljavajuće poruke Srbiji po pitanju odnosa sa Rusijom.
"Njihova regulativa nije takva da mi pre članstva treba da uskaldimo naše politike i stavove. Oni mora da poštuju Ustav države", dodao je.
Šta piše u izveštaju?
Inače, u dopunjenom tekstu izveštaja Evropskog parlamenta o Srbiji, u koji je RTS imao uvid i koji je u javnost izašao juče, od Beograda se traži da uvede sankcije Rusiji zbog rata u Ukrajini i jasno se opredeli da li se nalazi na evropskom putu. Pored poznatih uslova vezanih za vladavinu prava i normalizaciju odnosa sa Prištinom, izveštaj naglašava da će usklađenost sa spoljnom politikom EU, uključujući i sankcije prema Rusiji, odrediti dalji tok pristupnih pregovora.
U tekstu 40 usaglašenih amandmana, oko kojih je postignut dogovor vodećih političkih grupa, posebno se naglašava potreba usklađivanja Srbije sa stavom EU prema ratu u Ukrajini, oblast vladavine prava, borbe protiv korupcije i medijskih sloboda.
U izveštaju Evropskog parlamenta navodi sa da EP podržava članstvo Srbije u EU, uz ocenu da to zavisi od političke volje srpskih vlasti i spremnosti na "ireverzibilne reforme, pre svega u vladavini prava". U brojnim amandmanima o odnosima sa Rusijom, koji su značajno proširili inicijalni tekst izvestioca Vladimira Bilčika, evropski poslanici traže "hitno uvođenje sankcija", izražavaju zabrinutost jer je Srbija "među retkim zemljama Evrope koja se nije uskladila sa pozicijom EU", kao i zbog činjenice da je po usklađenosti na poslednjem mestu u regionu.
Parlament "žali zbog kontinuiranih letova između Beograda i Moskve" u vreme kada je vazdušni prostor EU zatvoren za letove iz Rusije i poziva Srbiju da "razmotri svoju ekonomsku saradnju s Rusijom".
profimedia
Evropski parlament poziva Srbiju da prekine vojnu saradnju sa Rusijom, uključujući i projekte kakav je ruski humanitarni centar u Nišu. Parlamentarci su zabrinuti i zbog vojne saradnje Srbije sa Rusijom, Belorusijom i Kinom i kupovine vojne opreme iz tih zemalja, za koju navode da odlazi "70 odsto ukupnih nabavki opreme" u Srbiji, kao i zbog "izveštaja o prisluškivanju lidera ruske opozicije u Beogradu".
Dopunjeni tekst izveštaja o Srbiji kritikuje "širenje dezinformacija o ruskoj agresiji na Ukrajinu, uključujući i preko medija bliskih vladi" i poziva srpske vlasti da preduzmu "odlučne korake u borbi protiv najprisutnijih lažnih vesti".
Jedan od prihvaćenih amandmana ocenjuje da postoji "nesrazmerna vidljivost trećih zemalja", dok su neki od medija "glavni izvor anti-EU i proruskih narativa u Srbiji". Evropski parlament pozdravlja učešće i angažman Srbije u regionalnim mehanizmima saradnje, ističući posebno odluku o donaciji 600.000 vakcina protiv kovida 19 zemljama regiona.
Izveštaj pozdravlja i poziv srpskih vlasti predstavnicima Srba u BiH da učestvuju u radu institucija ove zemlje. Veći broj novih amandmana odnosi se na ocene o nedovoljnom napretku u borbi protiv korupcije i slobodi medija.
"Ograničenja medijskih sloboda i zloupotreba medija u političke svrhe negativno utiču na demokratski proces u zemlji", navodi se u izveštaju o kojem će se glasati na sednici Spoljnopolitičkog odbora 14. juna.
Konačni tekst izveštaja o Srbiji, u formi rezolucije, biće usvojen na plenarnoj sednici Evropskog parlamenta u julu.
Komentari (0)