Igre 
ZSO između Kurtijevog manevra i pritiska međunarodne zajednice: Šta stoji iza priče o nacionalnom savetu
Komentari18/06/2021
-21:54
Za osam godina, koliko je prošlo od kada je potpisan Briselski sporazum kojim je, između ostalog, dogovoreno formiranje Zajednice srpskih opština (ZSO), ovo za Beograd ključno pitanje u dijalogu prešlo je put od neprihvatanja i otvorenog odbijanja Prištine do - banalizacije.
Tako barem sagovornici Euronews Srbija tumače najnoviji "predlog" kosovskog premijera Aljbina Kurtija koji je, nakon nove runde dijaloga održane u utorak u Briselu, umesto ZSO ponudio nacionalni savet, a i to tek nakon priznanja nezavisnosti Kosova od strane Srbije.
Međutim, uporedo sa predlogom Kurtija, ali i sa odbijanjem prištinske strane da se, kako je to rekao predsednik Srbije Aleksandar Vučić, u Briselu uopšte i razgovara o formiranju ZSO, po prvi put posle dužeg vreme međunarodni faktor, predvođen Sjedinjenim američkim država, počeo je da pominje ovu Zajednicu kao obavezu Prištine.
O tome je nedavno prilikom posete Prištini govorio zamenik pomoćnika državnog sekretara SAD za evropska i evroazijska pitanja Metju Palmer, i još skorije ambasador SAD u Prištini Filip Kosnet koji je i bio nešto konkretniji u svojoj izjavi budući da je naveo da je formiranje ZSO obaveza za Kosovo i da moraju da se ispune svi prethodni sporazumi.
Twitter/Josep Borrell Fontelles2
Sve što se poslednjih nedelja, dok traje ubrzana diplomatska aktivnost po pitanju dijaloga Beograda i Prištine, sugeriše da će ZSO u narednom periodu biti u fokusu dijaloga Beograda i Prištine.
Stefan Surlić sa Fakulteta političkih nauka kaže za potal Euronews Srbija da je formiranje Zajednice srpskih opština tema koja dalje određuje budućnost dijaloga.
Kako navodi, upitno je da li ima potrebe voditi dijalog, da li ima svrhe dogovarati nešto ukoliko se to u budućnosti neće primeniti u praksi.
Povezane vesti
Surlić ističe da međunarodna zajednica u ovom trenutku sprovođenje odluke o formiranju Zajednice srpskih opština vidi kao potvrđivanje kredibiliteta u nastavku dijaloga, a manje kao garanciju prava za Srbe na Kosovu.
Nikola Burazer iz Centra savremene politike kaže za Euronews Srbija da će pitanje implementiranja sporazuma o ZSO verovatno ostati u fokusu sve dok ne dođe do sveobuhvatne normalizacije odnosa Beograda i Prištine.
Kako kaže, ovaj problem je postao dodatno kompleksan zbog kategoričkog stava Kurtija, ali da ostaje od centralne važnosti za proces normalizacije.
"Stvaranje ZSO je deo paketa čiji je drugi deo integracija četiri severne opštine u kosovski sistem, koja se u najvećoj meri već dogodila poslednjih godina. Dodatni problem je što postoji neslaganje između Beograda i Prištine oko odredbi Briselskog sporazuma, dok prištinska strana odbija da sprovede Sporazum iz 2015. zbog odluke kosovskog ustavnog suda", navodi Burazer.
Kakav je stav međunarodne zajednice
Iako Kurti tvrdi da je ovonedeljni briselski suret predstavljao početak, a ne nastavak dijaloga, uz stav da ga ono što su dogovorili predstavnici prethodnih vlasti ne obavezuju u međunarodnoj zajednici to tako ne vide.
Ambasador SAD u Prištini Filip Kosnet izjavio je da je formiranje ZSO za Kosovo obaveza.
"Istorija nije počela danom kada je formirana vlada Aljbina Kurtija i zemlje imaju obavezu da poštuju ranije preuzete sporazume i obaveze", izjavio je u sredu ambasador SAD na Kosovu Filip Kosnet Radiju kontakt plus.
Povezane vesti
On smatra da neće biti puno prostora za napredak, ukoliko obe strane nisu spremne na kompromise. Kaže da su poslednjih 20 godina ljudi na Kosovu navikli da međunarodna zajednica upumpava puno novca, pomažući narodu u rešavanju problema, ali upozorava da to neće trajati večno.
I zamenik pomoćnika državnog sekretara SAD za evropska i evroazijska pitanja Metju Palmer je tokom boravka u Prištini poručio je da bi Zajednica srpskih opština trebalo da se formira u skladu sa dogovorom Beograda i Prištine.
Palmer je tada naglasio da SAD snažno podržavaju dijalog Beograda i Prištine i naveo da SAD nisu strana u dijalogu, već partner kojem je cilj unapređenje odnosa dve strane.
EPA/VALDRIN XHEMAJ
Takođe, specijalni predstavnik Evropske unije za dijalog Beograd i Prištine Miroslav Lajčak je, prilikom boravka na Kosovu rekao da se nada normalizaciji odnosa i nastavku dijaloga, te negirao da je u Beogradu rekao da treba promeniti Ustav Kosova u vezi sa formiranjem Zajednice srpskih opština.
Prošle nedelje, kancelarija izaslanika Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine Miroslava Lajčaka je, prema navodima kosovskih medija, napisala dokument u kojem navodi moguće opcije za određene tačke u vezi sa uspostavljanjem Zajednica opština sa srpskom većinom i on je poslat Vladi Kosova.
Kako se navodi, taj dokument pruža mogućnosti kako dalje ići sa osnivanjem Zajednice srpskih opština, uzimajući u obzir odluku Ustavnog suda Kosova, prenela je Gazeta ekspres.
Neke od odredbi u dokumentu glase da bi nadležnosti Zajednice trebalo da uključuje jasna ovlašćenja za uspostavljanje pet vrsta sporazuma o saradnji u vezi sa paragrafima 9 i 14 Zakona o međuopštinskoj saradnji.
Kao potvrda da inostrani političari zastupaju mišljenje da se zajednica ZSO mora formirati stigla je i izjava ambasadora Velike Britanije u Prištini Nikolasa Abota da njegova zemlja podržava uspostavljanje Zajednice srpskih opština, jer je to deo do sada potpisanih sporazuma, javio je danas RTK2.
"Mislim da je jasno da je ovo pitanje na stolu, to je očigledno pitanje sa kojim se složila vlada Kosova. Onda moramo pogledati šta ugrožava suverenitet Kosova, jer nije samo ime, zar ne? To su nadležnosti koje bi bile date takvom Udruženju, pa bi trebalo razjasniti koja su to ovlašćenja i koje su to nadležnosti koje bi mogle ugroziti Ustav i raditi na ovim tačkama", rekao je Abot.
Šta je predložio Kurti?
Otkako je izabran za premijera, Aljbin Kurti je svojim izjavama navodio na činjenicu da ono što je postignuto i potpisano pre njegovog dolaska na vlast više i ne važi, kao da se nikad nije ni desilo. Tako je u prvom razgovoru sa predsednikom Srbije u Briselu izneo predloge ističići da ne želi da razgovara o tome šta se dešavalo pre 14. februara.
Iakoje izneo svoje predloge u četiri tačke Kurti je bio jasan - kao preduslov za razgoovore o njime stavio priznanje nezavisnosti Kosova od strane Srbije.
"Nakon uzajamnog priznavanja između Republike Kosovo i Republike Srbije, u obe naše zemlje imaćemo bilateralni reciprocitet, uključujući i pitanje manjina ovde. Dakle, Srbi na Kosovu mogu da imaju svoje nacionalno veće kao što to imaju Albanci i Bošnjaci u Srbiji", bilo je objašnjenje Aljbina Kurtija.
EPA/KENZO TRIBOUILLARD
Na insistiranje Beograda da obaveza ZSO koja je u skladu sa ranijim sporazumima mora da se ispuni, predstavnici Prištine su rekli, kako navodi predsednik Srbije: "Ne može ZSO, nego da se uvede nacionalni savet za Srbe na Kosovu nakon priznanja".
Komentarišući izjavu ambasadora Kosneta o obavezi Prištine da formira ZSO, Kurti je rekao da se na Kosovu ne mogu formirati udruženja na etničkoj osnovi.
"Zahtevi za formiranje 'monoetničkih udruženja' ne potiču od običnih ljudi, već od političara i severnih suseda. Kosovo ne može imati udruženje na etničkoj osnovi", odgovorio je Kurti američkom ambasadoru.
On je istakao da to nije moguće ni u pravnom smslu i da udruženje na etničkoj osnovi ne „može proći ni u smislu duha, ni slova Ustava Kosova. Može postojati udruženje opština na razvojnoj osnovi, može biti na geografskoj osnovi. Uzmite udruženje Rugova planine, Šar Planine, ili reke Lepenac“, rekao je Kurti, prenosi portal Kossev.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je nakon sastanka održanog u Briselu u utorak, da Priština ne želi da ispuni ugovore koje su Albanci potpisali i da ne žele da razgovoraju o Zajednici srpskih opština.
"Oni su to izbegavali i pričali su o 14. februaru. Ja sam pitao da li se to Hrist rodio 14. februara. Za njega ne postoji važniji datum od toga kad je on pobedio na izborima, sve vlade pre toga su nelegitimne i nepostojeće i on ne prihvata sporazume od pre", rekao je Vučić.
Vučić je takođe istakao da je za Srbiju neprihvatljiv i nepovoljan predlog sa kojim je došao kosovski premijer, a to je formiranje nacionalnog saveta.
"Bojim se da takva neozbiljnost može dovesti do eskalacije na KiM. Ja znam koliko ima nedovoljno odgovornih ljudi, da ne upotrebim težu reč, koji danas vladaju u Prištini i koji mogu da urade svakojaka čuda koja ne bi bila u interesu Albanaca i Srba", istakao je Vučić tokom svog obraćanja po povratku iz Brisela.
"Bez ZSO - nemoguće dalje"
Stefan Surlić sa Fakulteta političkih nauka kaže za potal Euronews Srbija da je formiranje Zajednice srpskih opština tema koja dalje određuje budućnost dijaloga.
"Na kraju, ono što je ključno za uspeh dijaloga - da li postoji međusobno poverenje između dve strane. ZSO je danas prepreka, jer njeno neprimenjivanje znači trajno nepoverenje između dva pregovaračka tima", rekao je Surlić.
On ističe da je formiranje Zajednice srpskih opština obaveza Vlade Kosova, jer je nemoguće ići dalje u nastavak dijaloga bez formiranja ZSO.
Kako kaže, problem je to što Albanci nisu toliko protiv ispunjenja ovog zahteva, ali da taktički ne žele da prihvate primenu u ovom trenutku jer veruju da to mogu da ponude kao finalni sporazum između Beograda i Prištine.
Ipak, navodi Surić, Beograd to ne vidi kao neku satisfakciju za finalno rešenje, već kao deo prvog sporazuma o normalizaciji koji podrazumeva osnovnu automobiju za Srbe. Predlog Aljbina Kurtija, prema mišljenju Surlića "nije realan".
"Ne može se porediti status Albanaca na jugu Srbije sa statusom Srba na Kosovu. Srbi na Kosovu trpe sistemsku diskriminaciju, prava koja su zagarantovana se ne ostvaraju", kaže Surlić za Euronews Srbija.
Euronews/Printscreen
Nikola Burazer iz Centra savremene politike ističe da je sprovođenje sporazuma o Zajednici srpskih opština je predstavljalo problem još od potpisivanja Briselskog sporazuma iz 2013. i Sporazuma o ZSO iz 2015. godine.
"Imajući u vidu Kurtijev oštar stav prema samom konceptu Zajednice srpskih opština, teško je očekivati da do njenog stvaranja može doći u narednom periodu", ističe Burazer.
Kako kaže, Beograd i međunarodni akteri će sigurno nastaviti da insistiraju na konačnom ispunjavanju ovih sporazuma i ovo pitanje će ostati aktuelno dokle god se to ne dogodi, a vrlo verovatno i do sporazuma o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa koji se očekuje na kraju dijaloga.
Stefan Surlić ističe da je Kurtijeva politička pozicija u Prištini uzdrmana i da brine o tome kako će održati svoju političku pozociju, te da su njegovi predlozi i deo taktike.
Šta predviđa ZSO
Formiranje Zajednice srpskih opština jedna je od 15 tačaka dogovorenih potpisivanjem Briselskog sporazuma između Beograda i Prištine.
Tadašnji glavni pregovarači Ivica Dačić i Hašim Tači potpisali su zajednički dokument postignut posredstvom Evropske unije 19. aprila 2013.
Zajednica srpskih opština je planirana samoupravna zajednica opština sa većinskim srpskim stanovništvom na Kosovu i Metohiji. Iako u sporazumu nije taksativno navedeno, predviđeno je da ovu zajednicu čine opštine Severna Kosovska Mitrovica, Zubin Potok, Leposavić, Zvečan, Štrpce, Klokot, Gračanica, Novo Brdo, Ranilug i Parteš.
"Bez obzira što nama deluje da je njegov nastup bio neodgovoran, da je u Briselu predstavio mnoga nerealna očekivanja, zapravo se on u Prištini susreo sa optužbama da je bio mlak, inferioran, da je morao da zahteva momentalno priznanje nezavisnosti", rekao je Surlić.
Kako je Kurti ponovo istakao da je, između ostalog, postupak osnivanja ZSO neustavan, Surlić navodi da je Ustavni sud Kosova rekao da je to sporno samo u nekim članovima, ali da se to ni u kom slučaju ne zabranjuje.
"Ono što stoji i na putu evropskih integracija jeste da sve zemlje regiona i političlki sistemi moraju da prilagođavaju, menjaju ustave. Pogotovo u rešavanju kosovskog statusa, Priština ima obavezu i priliku da amandmanima promeni sve ustavne kategorije koje stoje na putu ZSO, tako da to nije argument Prištne da ne primeni sporazum", objašnjava Stefan Surlić sa Fakulteta političkih nauka.
Uz to, kao eventualni problem navodi se i pitanje može li postojati još jedan glava vlasti na KiM.
"Glavni problem u oceni Ustavnog suda je da li ZSO može biti pravni subjekt, da li je ZSO ta koja treba da bude još jedna glava vlasti pored lokalne i centralne vlasti na Kosovu", zaključuje Surlić.
Medija Centar Beograd
Kada je reč o inicijativi Aljbina Kurtija o osnivanju Nacionalnih saveta, Nikola Burazer smatra da je to način skretanja pažnje sa onih pitanja koja su po njega nepovoljna, odnosno ona pitanja gde se od Kosova očekuje da ispuni već preuzete obaveze.
"Odbijanje da se obaveze prihvate predstavlja opasnu poruku, budući da su ovi sporazumi već imali određene efekte u praksi, poput integracije četiri severne opštine u kosovski sistem", navodi Burazer za Euronews.
Navodi da je jedini način da Kurtiju uspe ovaj "manevar" da Beograd prihvati neka od njegovih rešenja, "ali to će opet značiti određene ustupke od strane Prištine".
Komentari (0)