Vučić: Oružje Ukrajini nećemo slati jer nećemo da budemo strana u ratu

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić istakao je danas, na panelu posvećenom odnosu EU i Srbije konferenciji Globsek u Bratislavi, da je prioritet Srbije članstvo u Uniji, i da naša zemlja radi na diverzifikaciji snabdevanja gasom.

„Istina je da se ne može preživeti bez isporuke gasa. Uvek smo bili stopostotno zavisni od ruskog gasa. Ima i drugih zemalja EU koje su u istom položaju. Mi radimo na diverzifikaciji našeg snabdevanja“, rekao je Vučić odgovarajući na pitanje o novom gasnom aranžmanu sa Rusijom.

On je preneo da je, upravo na Globseku, razgovarao sa potpredsednikom Evropske komisije za međuinstitucionalne odnose i strateško predviđanje Marošom Ševčovičem, u cilju da se napravi zajednička strategija kako da dobijemo gas iz gasovoda TAP i TANAP.

U tom kontekstu je naglasio da je važno da se izgradi gasni interkonektor između Bugarske i Srbije, kao i Severne Makedonije i Srbije.

 

 

„Tek tada možemo da diverzifikujemo. To će nam pružiti mogućnost da dobijamo i drugi gas. Moramo da preživimo i delujemo racionalno. Znam da to trenutno niko ne želi da čuje. Imamo trenutno histeriju tokom koje svi govore isto, pa je teško za racionalne priče”, naglasio je on.

Vučić je skrenuo pažnju da na jugoistoku Evrope postoje Srbija, Mađarska koje se snabdevaju ruskim gasom,i izrazio nadu da će Bugarska uspeti da dobije dovoljno tečnog naftnog gasa, kao što je obećano iz Vašingtona, ali je izneo i određenu sumnju da će to biti moguće.

“Nema sumnje da tu nema dovoljno gasa za nas. Pre šest godina sam išao u Baku i razgovarao sa Ilhanom Alijevim (predsednik Azerbejdžana), ali oni nisu mogli da nam obezbede dovoljne količine. Sada trošimo tri puta više nego ranije, a potrošnja stalno raste”, objasnio je on.

Prema njegovim rečima preko TAP-a i TANAP-a, od planiranih 10 milijardi kubika, bi mogle određene količine da dobije Srbije.

Vučić je istakao da je glavni strateški cilj Srbije da postane članica EU.

Na tom putu, kaže, postoje specifične stvari koje treba da reši Srbija, među kojima je i pitanje Kosova i Metohije na koje Beograd gleda drugačije od pojedinih članica EU.

Upitan za govor u Skupštini povodom polaganja zakletve za drugi mandat na mestu predsednika Srbije, Vučić je ukazao da je govorio o potrebi postizanja kompromisa sa Prištinom i da je to bitno za put ka članstvu u EU.

O sankcijama Rusiji

"Tačno je i da nismo uveli sankcije Rusiji. Mi smo uvek imali podršku od strane Rusije i Kine po pitanju našeg teritorijalnog integriteta. Ako uvedemo sankcije, izgubićemo podršku. Čak 77 odsto ljudi u Srbiji je potpuno protiv sankcija. Možete nametati svoju volju ljudima, ali to nije dobro, sa narodom mora da se razgovara. Mi smo nastupili principijelno, i uvek ćemo podržati teritorijalni integritet Ukrajine, ali se opet pitamo zašto svi oni koji se sada bore za teritorijalni integritet nisu o tome govorili 1999. godine", kazao je Vučić.

On je dodao i da je Srbija pomogla Ukrajinu sa više od tri miliona evra, kao i da je slala medicinsku pomoć.

"Sutra ću obići ukrajinske izbeglice. A oružje nećemo slati, zato što nećemo da budemo strana u ratu", kazao je predsednik.

Moderator Kevin Baron je potom pitao: "Zašto?", na šta je predsednik ponovio: "nećemo da biramo strane u ovom ratu".

Samo kompromis koristan za Balkan

Vučić je naveo i da svet nije crno-beli, kako to neki žele da prikažu, i konstatovao da je 1999. prekršena Povelja UN kada je napadnuta suverena i nezavisna zemlja, sa ciljem oduzimanjem teritorije.

Vučić je, na panelu konferencije Globsek, posvećenom odnosu Srbije i EU, na pitanje kada će Srbija biti spremna da se suoči s, kako je rečeno, traumom Slobodana Miloševića, koji je okarakterisan kao krivac za bombardovanje, uzvratio pitanjem kako pravdati agresiju na suverenu zemlju, bez mandata Saveta bezbednosti UN, što je učinjeno upravo na Srbiji.

"Za nas je Kosovo i danas deo Srbije prema Ustavu. Te 1999. za sve članice EU je Kosovo bilo deo Srbije. Bombardovali ste nezavisnu, suverenu zemlju jer se nešto loše događalo na njenoj teritoriji. To je urađeno kako bi se uzeo deo teritorije Srbije. Zašto tako nije urađeno u Iraku, i zašto nije uzeta Basra, ili Alepo od Damaska?“, upitao je on.

Istakao je da svi treba da razumeju razloge i zašto nije lako za Srbiju. Srbija je, dodao je, od početka govorila jasno svoj stav u vezi Rusije i Ukrajine.

„Mi smo oduvek branili teritorijalni integritet Ukrajine. Srbija nije nikada priznala Krim kao deo Rusije, nije se to dogodilo i neće. Bićemo uvek snažniji u odbrani toga od članica EU, jer mi imamo principe. Principe koje su deo Povelje UN“, objasnio je Vučić.

Ukazao je da se i danas krši Povelja UN, da niko na zapadu ne poštuje Rezoluciju UN 1244, i da niko nema odgovor kada ih pita za to.

Saglasio se da Srbija mora da se suoči sa prošlošću, ali i sa budućnosti u kojoj će, kako je rekao, biti potrebne odlučne odluke.

"Ali neko mora da uđe u naše cipele i vidi da to nije tako lako kako izgleda, da svet nije crno-beli, kako neki kažu danas“, naglasio je on.

Upitan za sankcije protiv Rusije, Vučić je kazao da on ne veruje u sankcije.

"Da mene neko privatno pita ja bih savetovao nešto drugo“, kazao je on.

Na pitanje vezano za Kosovo kazao je da ne krije od građana Srbije da je neophodno postići kompromisno rešenje, jer samo ono može biti od koristi za sve na Balkanu.

Velike odluke ne očekujem u junu, već u decembru

Vučić je naveo da ne učekuje da će na predstojećem samitu EU-Zapadni Balkan 23. juna biti donete značajne odluke za ubrzanje evropskih integracija zemalja ZB već na sledećem skupu u decembru i da pre svega misli na odluke Brisela, Pariza i Berlina.

Poručio je, na panelu "Srbija i EU: Strateško partnerstvo za budućnost", da zemlje članice EU i Brisel treba da pokažu odlučnost i kažu da li zaista računaju na zemlje sa ZB ili ne.

Na pitanje novinara britanskog Ekonomista Tim Džude da li će Srbija i zemlje u regionu iskoristiti ovu situaciju, kao što su to uradile Ukrajina i Moldavija, da ubrzaju proces evropskih integaracija Vučić je rekao da mogu možda da mu se smeju, ali da on kao politički veteran može da kaže da je dobro naučio političke lekcije po tom pitanju.

"Kada idemo u Brisel, a idemo često, ko god da je sa Zapadnog Balkana, nije bitno koje su zemlje Zapadnog Balkana - iste su poruke - da moramo da ubrzamo proces integracije i da treba da iskoristimo tu i tu mogućnost. Ali, ljudi su siti više tih priča koje slušaju već 10 ili 15 godina, jer se ništa ne dešava", naveo je.

Kazao je da sada, ipak, očekuje nešto da bude promenjeno, kao i da Srbija zna dobro svoje obaveze.

Moramo mnogo još da uradimo po pitanju vladavine prava, demokratije, medija i drugih pitanja i da treba da se postigne vrsta kompromisa između Beogada i Prištine pre nego što uđemo u EU, rekao je Vučić.

"Ali, moramo da vidimo i da su zemljle EU za to i njihovu i odlučnost Brisela, hvala vam što nam pomažu, pomagale su nam i u poplavama koje smo imali i migrantskoj krizi i svakoj krizi koju smo imali. Ali, ključno je pitanje da li zaista računate na nas ili ne, ako da - mi ćemo ubrzati reforme i nadam se da bi to moglo da se desi. Ne očekujem da će nešto desiti na samitu EU- ZB u junu", naveo je Vučić.

Kaže da bi Ukrajina i Moldavija mogle da dobiju sada dobre odluke od EU, ali da ne veruje da će se nešto desiti po pitanju Severne Makedonije i Albanije, pošto je skeptičan.

Takođe, ističe da se sigurno sigurno neće ništa desiti ni po pitanu Srbije i CrneGore, ali da polaže velike nade za decembar kada će biti naredni samit i do kada bi mogli još dosta doga da uradimo.

Vučić kaže da će tada biti i mnogo jasnija situacija u Evropi nego što je sada i da očekuje velike odluke Brisela, Pariza i Berlina.

I onda možemo da očekujemo nešto više za Zapadni Balkan, videćemo da li sam u pravu, istakao je Vučić.