Politički profiteri i zaoštrena retorika nakon izbora: Šta pokazuju ekstremni zahtevi partija desnice
Komentari05/06/2022
-13:17
Da li se stranke sa desnog spektra okreću ekstremima nakon izbora na kojima su sebi obezbedile mesta u parlamentu? Ovo pitanje nemetnuto je nakon što su stranke desnice, koje su u predizbornoj kampanji ipak zastupale umivenije politike, sada u javnost izašle sa nizom zaoštrenih, pa i ekstremnih zahteva - od ukidanja Parade ponosa koja se godinama, i uz podršku izvršne vlasti, organizuje u Beogradu, ali i Europrajda do zabrane festivala "Mirdita, dobar dan", pa čak i pominjanja "velike Srbije".
Sagovornici sa kojima je Euronews Srbija razgovarao složni su u oceni da Dveri, koalicija NADA i Zavetnici, koji su u parlament ušle i na talasu globalnih okolnosti, nikada zapravo nisu odustajale od "svojih agresivnih politika", ali da su, upravo da bi postale prihvatljivije narodu, utišale komunikaciju tih politika. Sada, kada su izbori završeni, a mandati obezbeđeni, prostor za povratak poznatom je otvoren.
"Ove političke grupacije nikada nisu odustajale od svojih agresivnih politika, posebno ne Dveri. Da bi postale prihvatljivije narodu, utišale su komunikaciju tih politika. Drži vodu dok majstori, odnosno izbori, odu. Retorika jeste zaoštrena, ali politika je ista kakva je suštinski do sada bila", rekao je za Euronews Srbija politikolog Nikola Parun.
Sagovornici Euronews Srbija ukazuju i da se mnoge od takvih stranaka u Srbiji i u svojim programima otvoreno zalažu za ograničavanje, pa i kršenje prava i sloboda određenih grupacija i da je zapravo reč o političkim profiterima koji na suprotsavljanju određenim vrednostima, često kroz organizaciju skupova i protesta koji su po pravilu na ivici incidenta, skupljaju političke poene i prave haos.
Tako je bilo i u nedeljama za nama.
"Mirdita i velika Srbija"
Primera radi, otvaranje festivala "Mirdita, dobar dan" je, kao po tradiciji, na ulice Beograda izvelo pojačane policijske snage. Centar prestonice i ovog puta bio je spreman na potencijalne incidente, a sve zbog događaja koji je, kao i prethodnih godina, svoju suštinu gubio u moru poziva da se on zabrani. Te pozive ovog puta uputile su i nove parlamentarne snage u Srbiji, pa je festival koji u Beogradu promoviše kulturu umetnika sa Kosova postao još jedno polje za prikupljanje političkih poena.
"Mirdita, dobar dan" je događaj koji se od 2014. organizuje jednom godišnje, a i do sada su se stranke poput Zavetnika, ali i Dveri i DSS aktivno suprostavljale njegovoj organizaciji, pa i održavanju. Ove godine, na dan otvaranja festivala omladina Demokratske stranke Srbije organizovala je i kontraskup pod nazivom "Mirdita, laku noć".
I iako ovaj skup nije izazvao mnogo pažnje javnosti, on je išao ruku pod ruku zahtevu da se održavanje ovog festivala u potpunosti zabrani. Taj poziv uputili su predstavnici koalicije NADA, liste koja je na izborima održanim 3. aprila, nakon umerene kampanje, uspela da izbori mesta u novom sazivu skupštine, a odmah potom i svoju retoriku prilično zaoštri.
Tako je lider DSS i predvodnik koalicije NADA Miloš Jovanović ocenio da se "festivalom se na perfidan i podmukao način promoviše nezavisnost Kosova i podriva ustavni poredak Srbije". Omladina DSS je organizovala protestni skup zbog izložbe u sklopu festivala, iako su na fotografijama sa izložbe date i priče srpskih žrtava. Incidenata, srećom, nije bilo, ali je festival na kratko prekinut zbog dojave o bombi.
Ipak, koliko je spektar kretanja politike DSS pomeren u periodu nakon izbora možda i slikovitije govori saopštenje stranke koje je objavljeno nakon odluke da se ime stranke promeni i nakon ponovog izbora Jovanovića za prvog čoveka partije. U tom saopštenju pominje se i krilatica da "Srbija mora biti velika".
Naime, lider DSS na skupštini te partije naveo je da bi njeno ime trebalo da bude promenjeno u Novi DSS i da bi trebalo da bude usvojena deklaracija te partije o spoljnopolitčkom položaju i identitetu Srbije - "Srbija mora biti velika".
Pomenuvši, između ostalog, i vojnu neutralnost, te da članstvo u Evropskoj uniji "nije moguće" jer zahteva priznanje Kosova i Metohije, Jovanović je najavio da se Novi DSS "nikad neće plašiti da bude meta napada, da će braniti čast i ponos našeg naroda i zato Srbija mora biti velika, jer je kroz svoju istoriju uvek to bila".
Zahtevi za zabranu Prajda
Međutim, DSS i koalicija NADA nisu bili jedini koji su u prethodnom periodu zatražili zabranu nekog događaja koji promoviše različitosti.
Naime, pokret Dveri, još jedna stranka koja će se naći u parlamentu, nedavno je saopštio da će u Narodnoj skupštini podneti zahtev za zabranu održavanja gej parade jer je ovaj pokret protiv "promocije ideologije homoseksualizma". Svoje protivljenje održavanju "Europrajda", najavljenog za septembar u Beogradu, iskazala je i NADA, ocenjujući da je organizacija te LGBTQ+ manifestacije "velika sramota za naš narod i državu".
Pokret Dveri je, povodom Svetskog dana porodice, saopštio da vlast u Srbiji "umesto da radi na merama populacione politike svake godine radi na promiciji homoseksualzma, a na gej paradama učestvuju mnogi državni funkcioneri, od premijerke do ministara u vladi". U saopštenju su naveli i da će zabranu održavanja gej parade tražiti i u Narodnoj skupštini.
Mada ovakva retorika nije novost za stranke sa desnog spektra, činjenica da će se u narednom parlamentu naći više desno orijentisanih stranaka, koje promovišu, kako to same verbalizuju, tradicionalne i porodične vrednosti i insistiraju na identitetskim temama, stvorila je izvesnu gužvu u političkom spektru. Ta gužva, čini se, sad se premošćava i ekstremnijim stavovima.
Stručnjaci upravo ukazju da je gužva na umerenoj desnici dovela je do borbe za što bolju poziciju nakon izbora, a pre samog formiranja vlasti. U fokus su stavljene teme koje su i godinama unazad izazivale polemiku.
Reč je o događajima i temama koji su "osetljivi" za određeni deo populacije, a kako je za Euronews Srbija rekao sociolog Vladimir Vuletić, ove političke grupacije verovatno smatraju da identitetske teme (rod, nacija, itd.), u kriznim vremenima kakva su ova kada čitav svet živi u klimi straha i nesigurnosti, mogu da privuku veću pažnju javnosti.
"Pažnja javnosti se lakše privlači negativnom nego pozitivnom kampanjom. Više reaktivnim nego proaktivnim aktivnostima. Više akcijama suprotstavljanja drugima nego pokušajima da sopstvena politika promoviše originalnim akcijama. No, istovremeno treba reći da ovim svojim negativnim akcijama promovišu i one koji organizuju skupove kojima se protive", rekao je Vuletić.
Politikolog Nikola Parun navodi i da je ta retorika, mada nije nova, bila utišana da bi postali prihvatljiviji narodu.
"Ove političke grupacije nikada nisu odustajale od svojih agresivnih politika, posebno ne Dveri. Da bi postale prihvatljivije narodu, utišale su komunikaciju tih politika. Drži vodu dok majstori, odnosno izbori, odu. Retorika jeste zaoštrena, ali politika je ista kakva je suštinski do sada bila", rekao je on.
Sa druge strane, Milena Vasić iz Komiteta pravnika za ljudska prava (YUCOM) smatra da ove stranke, na osnovu svog programa koji se otvoreno zalaže za kršenje prava pojedinih društvenih grupam i dobile glasove.
"Teško da retorika u kojoj govorimo predstavlja iznenađenje ili neki oblik zaoštravanja, budući da su i Pokret Dveri i koalicija NADA vrlo jasno artikulisali ove svoje stavove još za vreme predizborne kampanje. Problem je u tome što osim jednog uopštenog saopštenja Poverenice za zaštitu ravnopravnosti, mi nismo imali reakciju ni jedne druge institucije na otvoreno pozivanje na ograničenje prava pojedinih građana u toku predizborne kampanje, pa čak ni reakcije levo orijentisanih političkih partija. Neretko se sa skupštinske govornice i u prethodnim sazivima skupštine moglo čuti vređanje kako LGBT populacije, tako i albanske nacionalne manjine, ali i pojedinaca koji se zalažu za poštovanje ljudskih prava", istakla je ona.
Nova društvena klima
Šta u takvim novim okolnostima, i novoj raspodeli mandata, može da se očekuje u periodu koji je pred Srbijom?
Proglašavajući izborne rezultate, predsednik Srbije Aleksandar Vučić istakao je da se Srbija "dramatično pomerila u desno", a ulazak u skupštinu sigurno će značiti i da će se ove desno orijentisane partije glasnije čuti.
"Zbog toga je jako važno da nadležne institucije adekvatno reaguju i javno osude ovakve istupe. Ustav Srbije sadrži garanciju da se dostignuti nivo ljudskih prava ne sme smanjivati, a poruke koje produbljuju mržnju i netrpeljivost u društvu upravo imaju ovakav efekat", rekla je ona.
Kako je za Euronews Srbija rekao Parun, "Europrajdu" se raduje svaki dobronamerni Srbin, jer je on još jedna prilika za razmenu iskustava sa ljudima iz drugih država, ali i zaradu od hiljada turista koji će na njega doći.
"Siguran sam da država neće dozvoliti suspendovanje slobode okupljanja, kao što nije ni prethodnih godina. Ta sloboda je osnovna ustavna kategorija, bez obzira kakav miran skup bio u pitanju. Nažalost, navodnim ustavobraniteljima ustavne kategorije nisu previše bitne, ali to onda tako treba i da se kaže", rekao je on.
On dodaje zapravo i da ove grupacije trenutno i iskorišćavaju momenat i težak položaj Srbije na međunarodnom planu.
"Politički profiteri će iskoristiti svaku šansu da taj položaj dodatno otežaju, jer se tu krije ključ njihovog uspeha. U decenijama medijski negovanom agresivnom nacionalizmu i besmislicama o drugoj državi kao majci. Tako bi trebalo čitati ove poteze, pa i protest koji su organizovali protiv izložbe fotografija na kom su i srpske žrtve sa Kosova i Metohije", rekao je on.
Inače, na ove pozive za zabranu nije bilo mnogo reakcija iz državnog vrha, a jedina koja se oglasila bila je ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Čomić koja je reagovala povodom poziva Dveri za zabranu Parade ponosa.
"Svakom je na volju da zloupotrebljava institucije da bi mu volja za kršenjem Ustava i širenjem mržnje imala veći domet. Neznanje o ljudskim pravima nije neočekivana, a ponos na netrpeljivost prema ljudima koje je lako mrzeti jer su drukčiji od nas je neizbežan pri takvom neznanju", rekla je ona za list "Danas".
Komentari (0)