Srbija između pritisaka, interesa i evropskog puta: Koja je cena neuvođenja sankcija Rusiji

Na spoljnopolitičkom planu, potezi koje je u vezi sa ratom u Ukrajini povukao predsednik Srbije Aleksandar Vučić su u "meri mogućnosti", i nisu mogli da budu "ni veći ni manji", ocenio je u emisiji Direktno sa Minjom Miletić politikolog Cvijetin Milivojević.

"Sa jedne strane, Srbija je nastavila da priznaje teritorijalni integritet Ukrajine, a sa druge se pridružila dvema neobavezujućim rezolucijama u UN protiv Rusije. Drugo je sve kupovina vremena. U jednom delu međunarodne zajednice postoji razumevanje da se pritisak ne vrši dok Srbija ne izabere novu vlast, a druga stvar su pregovori sa Rusijom u vezi s nastavkom energetskog aranžmana. Očigledno u tih šest meseci, u kojima će se nastaviti aranžman, ne bi trebalo očekivati ništa ekstremno poput uvođenja sankcija Rusiji", rekao je Milivojević.

Novinar Zoran Ostojić je, govoreći o eventualnim pritiscima međunarodne zajednice na Srbiju da se uvedu sankcije Rusiji, istakao da "ako neko očekuje nešto od vas, to nije pritisak", kao i da "smo mi rekli da hoćemo u EU".

"Mislim da Vučić mora da taktizira, uopšte ne sumnjam koja je finalna odluka, jer kao svaki političar, želi što duže da bude na vlasti. Svima njima - Putinu, Erdoganu, Orbanu i Vučiću... Milo Đukanović je nedostižni uzor - ako hoće da ostane na vlasti, moraće nešto da učini - da uvede sankcije, i kaže 'nismo se ovih 20 godina ja i oni pre mene šalili da hoćemo u EU", rekao je Ostojić.

Sa druge strane, novinar Bojan Bilbija istakao je da u ovom trenutku nema naznaka da će doći do uvođenja sankcija Rusiji.

Euronews/Printscreen

"Mislim da su zaključci Saveta za nacionalnu bezbednost i Vlade Srbije principijelni i zasnovani pre svega na našim interesima - a nije naš interes da to uradimo, i predsednik to jasno iznosi svim sagovornicima", rekao je Bilbija.

On smatra da je "politika Srbije nijansirana", i podseća da je Beograd podržao dve rezolucije u Ujedinjenim nacijama što je, kako je rekao, bilo iznenađenje jer niko nije očekivao da će se takva stvar desiti.

"Takođe, podržavamo teritorijani integritet Ukrajine, pa ćemo učestvovati u njenom obnavljanju... postoji čitav niz nijansi u politici, ali nećemo se odreći interesa. Kina i Rusija su i partneri i izrazito prijateljske zemlje, i od te bliskosti imamo izrazite koristi. E sad, ako je neko spreman da kažnjava Srbiju jer ona neće da kažnjava prijatelje, to bi bila primena gole sile i mislim da bi građani Srbije to tako prepoznali. Kaže se da nema pritiska, a ima očekivanja, ali je Saracin rekao 'mi vas volimo, zato vas i pritiskamo' - baš tu reč je upotrebio i tako je ta karta bačena na sto", dodao je Bilbija.

Prema rečima Milvojevića, pritisci na Srbiju mogu da budu i drugačije vrste, a ne samo verbalni.

"Kada kažemo da nam je na jednoj strani Evropa, investicije i budućnost, i novac koji samo čeka da ga uberemo, a na drugoj samo neka emociju prema Rusiji, to nije tačno. Mi smo za ulazak u EU, ako je to ulazak pod normalnim uslovima, kako je ušlo i ostalih 27 zemalja, kao npr. Kipar. On je primljen kao jedna jedinstvena država, dakle ima načina i to nije presedan. Na jednoj strani imate deo teritorije Srbije, ali to nije samo 'srce Srbije'. Prema podacima Svetske banke, samo dostupna nalazišta ruda na Kosovu vrede stotine milijardi evra, a ako se uzme da je nama za ovih 20 godina EU dala milijardu i 200 miliona...", rekao je Milivojević.

On je dodao da je "na jednoj strani 17 odsto teritorije Srbije koja u rudnim nalazištima ima nekoliko stotina milijardi evra, a na drugoj milijardu i 200 miliona evra".

"Pa ostavite priču kada hoćete da se sprdate sa 'velikim Srbima', ovde je reč o raciju. I kada govorite o Rusiji, imate situaciju gde ne postoji alternativa u snabdevanju energentima. Usklađivanje spoljne politike sa EU je mazohizam, jer bi to prvo uradila Nemačka na planu sankcija za energente", istakao je Milivojević.

Ostojić je naglasio da je "Putin odgovoran za sve što se dešava danas".

"Šta, mi ćemo da se grejemo, imamo da jedemo i tako dalje, a tamo je samo ruskih vojnika skoro 30.000 poginulo? Idu suđenja za ratne zločine, naplata ratne odštete... sankcije protiv Rusije će trajati sve dok je poslednji ruski vojnik na toj teritoriji. Sankcije su zamena za rat, da nije njih, Zapad bi mogao samo da uđe na poziv Zelenskog, i bolje je što se NATO na to odlučio nego za oružano izbacivanje agresora iz Ukrajine", rekao je Ostojić, dodajući da je "900.000 ljudi ugroženo ako se ne uvedu sankcije Rusiji".

Da li (ne)uvođenje sankcija utiče na ulazak Srbije u EU?

Govoreći o tome da li bi sankcije Rusiji olakšale evropski put Srbije, Bilbija je istakao da još nema datuma za ulazak Srbije u Evropsku uniju.

"Mi smo godinama unazad znali da će Hrvatska do 2013. ući u EU, i svi su to znali. Ali, sada nema datuma. Sećate se koliko puta je Vučć tražio taj datum, i Junker je procedio 2025. godinu posle ne znam kog pokušaja, i rekao da je to neki okvirni termii, koji su posle poništili", istakao je Bilbija.

On je naveo i primer Ukrajine.

"Lično sam čuo kad su rekli da naprave brzo aplikaciju i da hitno ide na prvu sednicu, čak su i Moldavija i Gruzija svoju aplikaciju poslali, podneli zvanično, i oni su im rekli da ih u narednim decenijama neće primiti. Ukrajina je najdalje napredovala u prihvatanju svih mogućih evropskih vrednosti. Lično sam video sve lidere EU, američke i sve druge, kako odlaze u Kijev i govore im da su praktično već ušli u EU, i mislim da je sada šok za Zelenskog i saborce kada im kažu da ih neće primiti", dodao je Bilbija.

On je rekao i da nije siguran kako je sada pravi trenutak za ulazak Srbije u EU, jer ta zajednica ima dosta unutrašnjih problema.

"Mislim da sutra uvedemo te sankcije, da bi rekli 'sad imate druge uslove' i to je tako, sve dok oni unutar sebe ne odluče da nisu umorni od proširenja, i da su odlučni da nas prime", istakao je Bilbija.

Euronews/Printscreen

Milivojević je dodao i da su Bugarska i Rumunija primane u NATO i EU skoro istovremeno, a da je to bilo iz jednostavnog razloga - ne jer su se uskladile sa evropskim vrednostima, već je postojala politička volja.

"Želja Brisela je bila da zaustavi, kako kažu 'potencijalni maligni uticaj Rusije u ovom regionu', da je postojala želja bila bi primljena i Ukrajina. Da je postojala želja da se jednom u 15 godina reši problem koji tinja na Zapadnom Balkanu, mogao je da se reši istovremenim primanjem u EU", istakao je Milivojević, dodajući da "ne bismo bili u EU sve dok ne kažemo da je Kosovo nezavisno".

Za Bilbiju, sankcije Rusiji bi značile da nemamo njenu podršku u Savetu bezbednosti UN, a onda smatra da bi se i Kina zapitala da li ćemo i njima da uskratimo podršku.

"Ovde je ključno pitanje reputacije, i ako bismo ostali bez podržške u SB, onda bi Kosovu bio otvoren put i u UN i NATO i sve druge institucije. I Saracin je rekao da navijaju da Kosovo uđe u NATO, to je krajnji cilj Nemačke. Posledice uvođenja sankcija Rusiji bi bile veoma ozbiljne, i za to su veoma zainteresovani sponzori nezavisnog Kosova. Bez obzira na ekonomsku saradnju, moramo da znamo da ipak sa Nemačkom ne delimo iste ciljeve i ideje po drugim pitanjima. Ne smemo naglo da iskačemo u bilo kom pravcu, nego ovako kako radimo dok se neka pitanja ne iskristališu", rekao je Bilbija.

Kako se prema temi Ukrajine odnose političari u Srbiji?

Prema rečima Milivojevića, veći deo lidera opozicije u Srbiji se krije kada je reč o uvođenju sankcija Rusiji.

"Pre izbora su se svi krili, i s leva i s desna, a sada se stvari otvaraju. Imali ste rusofilski pokret oko Vučića, SPS koji je uzleteo na ruskom narativu, tri opozicione partije koje su ušle sa desnog spektra, i niko iz koalicije Đilasa, nijedna stranka, nije bila za uvođenje sankcija... jedino su iz koalicije Moramo govorili o sankcijama", rekao je Milivojević.

"Sada je po jednom istraživanju 82 odsto građana protiv uvođenja sankcija Rusiji, a 85 odsto njih je protiv EU, ako je uslov za to nezavisnost kosova. Sad ove partije očekuju od Vučića da preumi srpske birače, to govore i sa Zapada i očekuju to od njega. Političke elite su tu da vuku neke poteze, ali tako dramatične strateške poteze u pravcu svrstavanja... mi biramo između toga ako se rat nastaviti da li ćemo ratovati u uniformama NATO ili ruske vojske, reč je za sada o hibridnom ratu na svu sreću", rekao je Milivojević. 

Ostojić smatra da bi u sastavljanju Vlade svakako Vučić trebalo da uzme u obzir ko je za uvođenje sankcija Rusiji, a ko protiv toga.

Euronews/Printscreen

 

"Kakva politika, takva vlada. Mi imamo jedno politikanstvo na sceni, kada neko ima neki politički stav, ali kalkuliše da ga ne iznese, jer mu ne bi odgovaralo. Postoji nešto što je van politike, što je državni razlog, što državnici moraju da vode račune ne o sledećim izborima već šta će biti sa budućim generacijama. Ovo pitanje, nastavak i odlazak Srbije prema Zapadu i EU što znači sankcije, je toliko značajno da tu ne može da bude političkih podela, sem na dve strane - oni koji su za interese Srbije i oni koji su za interese Rusije", rekao je Ostojić.

"Strašno je ružno i neodgovorno da na ovo pitanje posle brutane agresije Putina koje je osudilo tri četvrtine zemalja sveta, pokušavaju da se skupljaju politički poeni na ovome, u smislu 'hajde ti Vučiću probaj pa ćemo mi da te gazimo jer si to uradio, a uradio si u interesu Srbije'. Ovo je državni razlog, pa mislim da svako kome su interesi Sbrije na prvom mestu mora da podrži sankcije Rusiji i nastavak evropskih integracija", istakao je Ostojić.

Bilbija je dodao da bi pitanje sankcija Rusiji, pre nego što se nađe na dnevnom redu novog parlamenta, moralo da prođe širu raspravu i da se vidi kakav je stav celog društva, dodajući kako smatra da bi "ta odluka bila protiv velike većine društva".