Da li je Briselski sporazum mrtav? “Albanski političari na Kosovu su robovi javnog mnjenja koje neće ZSO”

Devet godina je prošlo od kada su na današnji dan tadašnji premijer Srbije Ivica Dačić, kosovski premijer Hašim Tači i visoka predstavnica EU Ketrin Ešton parafirali prvi sporazum o principima normalizacije odnosa Beograda i Prištine poznatiji kao Briselski sporazum.

Taj dokument predstavnici vlasti su opisivali kao težak kompromis između dve strane, a opozicija je govorila da je reč o izdaji. Nedavno je predsednik Srbije rekao da je Briselski sporazum zaštitio srpski narod na Kosovu.

Dokument je parafiran 2013. godine - sadrži 15 paragrafa, a prvih šest govori o Zajednici srpskih opština (ZSO). U dokumentu se govori o policiji, bezbednosti, pravosuđu, implementaciji sporazuma, ali da nijedna strana neće biti blokirana niti zaustavljati drugu u napretku na putu ka EU. 

ZSO je pak, okosnica Briselskog sporazuma i reč je o zajednici opština u kojima Srbi čine većinsko stanovništvo. Ona bi trebalo da bude zasnovana na osnovu statuta koji ni posle devet godina nije napisan. Zajednica bi trebalo da ima pun nadzor u oblastima ekonomskog razvoja, obrazovanja, zdravstva, urbanizma i ruralnog razvoja. Briselski sporazum nalaže i da će svi policajci i drugi članovi bezbednosnih struktura biti integrisani u jedinstvene policijske snage. U tom slučaju, komandant na severu Kosova bio bi Srbin koji se imenuje na predlog zajednice ZSO.

Sporazumom je integrisana i sudska vlast. Apelacioni sud u Prištini će uspostaviti veće koje će biti sastavljeno od Srba, većinom kosovskih Srba koje će biti nadležno za sve opštine u kojima su oni većinsko stanovništvo.

To je, između ostalog, deo Briselskog sporazuma. Međutim, sagovornici emisije Euronews veče i politikozi Stefan Surlić i Ognjen Gogić, slažu se da aktuelni kosovski premijer Aljbin Kurti, za razliku od svojih prethodnika, negira obaveze Briselskog sporazuma i spreman je na dijalog tek pošto Srbija prizna Kosovo.

Može li Kurti da promeni mišljenje?

"Jako je teško u ovim okolnostima jer su albanski političari na Kosovu robovi javnog menjenja koje je tako negativno postavljeno prema ZSO. Čak ste u nekim istraživanjima imali manju podršku za ZSO nego za razgraničenje. Pa, čak je i razgraničenje bilo pozitivnija opcija iako je ona imala mali procenat podrške među Albancima na Kosovu", ističe Surlić.

Bez obzira na pesimistične prognoze, Briselski sporazum je ipak papir koji je parafiran, ratifikovan u Skupštini Kosova, a na kraju i potvrđen od strane Ustavnog suda, te prema tome predstavlja i pravnu obavezu.

"Kosovo se tu nalazi pred jednim izborom - da bude monoetničko, diskriminatorno prema srpskoj zajednici, i postavlja pitanja da li zaista želi bilo kakav sporazum sa Beogradom ili želi sebe da ukotvi u ideji zamrznutog konflikta, pa da neke buduće generacije Albanaca i Srba taj konflikt odmrznu. To su dve jasne alterantive", ističe Surlić dodajući da su upravo vlasti u Prištini odgovorne za Srbe na Kosovu jer time pokazuju i međunarodnoj zajednici legitimitet svoje države.

Euronews Srbija

Politikolog Ognjen Gogić smatra da Kurti neće promeniti mišljenje o formiranju ZSO sve dok to budu mislili i glasači koji za njega glasaju.

"On zna da nijedan Srbin neće glasati za njega i samim tim nema interes da se brine o njihovim interesima. Štaviše, tamošnji političari podilaze svojim biračima plasirajući zapaljivu retoriku protiv srpske zajednice. Tako da u tom smislu jedino što vlast u Prištini čini odgovornom prema Srbima jesu očekivanja međunarodne zajednice koja meri učinak Kosova i legitimitet u odnosu na to kako se odnose prema manjinama", kaže Gogić.

Premda ističe da to u mnogim situacijama nije dovoljno da bi se obezbedilo poštovanje svih prava koja su Srbima data, kaže da je pre svega pitanje odnosa ne prema samim Srbima, već vladavini prava na Kosovu.

"Dakle, oni time ne poštuju ni sopstveni pravni poredak", rekao je i nastavio:

"Kurti i Osmani neće da čuju za ZSO, a njihovi prethodnici kao što su Hoti i Tači imali su ideju da čuvaju ZSO za sam kraj i ponude ga u zamenu za priznanje. Kurti je uneo promenu da za njega dijalog počinje od priznanja. Dakle, on želi da se Srbija i Kosovo potpuno ravnopravno tretiraju u dijalogu. Zato je on tu veoma nezahvalan pregovarač jer ne priznaje obaveze koje su prethodno preduzete i jednostrano menja formu dijaloga"

Da li je Briselski sporazum mrtav?

Uprkos neispunjenim obavezama prištinske strane, Surlić ne smatra da je Briselski sporazum mrtav.

"On i te kako ima svoju važnost. Pre svega, važan je kao tapija na koju imaju pravo Srbi u kontekstu formiranja ZSO. Isto tako je tačno definisano na koji način bi se ta zajednica sprovela i šta ona konkretno znači. To su preuzete obaveze Prištine koje kad tad moraju biti sprovedene", istakao je on.

Kako kaže, Briselski sporazum je doprineo načinu organizovanja lokalnih izbora, integraciji sudstva i policije.

"Sever Kosova je funkcionisao po insitutcijama Srbije, ali u ograničenom kapacitetu. Vlasti Srbije nisu imale stvarnu kontrolu na terenu. Briselski sporazum je koliko-toliko uredio da postoji politički sistem u četiri opštine na severu", smatra on.

Euronews Srbija

Gogić smatra da je tim sporazumom omogućeno da Srbi postanu deo institucionalno-pravnog okvira Kosova.

"Briselski sporazum nije mrtav zbog toga što su ti procesi otišli nepovratno. Na Kosovu, iako postoje tenzije, postoji pravosuđe, postoji policija, postoje četiri srpske opštine na severu i niko ih nije ukinuo. Dešavaju se krize, ali taj sistem postoji"

Drugo je pitanje zašto nije došlo do formiranja ZSO i zbog čega je srpska strana pristala da završi svoj deo posla i omogući integraciju pravosuđa, omogući formiranje opština, a da pritom nije uslovila to postupnim formiranjem ZSO, smatra Gogić.

"Briselski sporazum je vrlo vitalan i njegovi rezultati su na terenu", ističe on.