Politika

Nema više "čajanke utroje": Da li je sa Kurtijem i njegovim maksimalističkim zahtevima moguć kompromis u Briselu

Komentari

Autor: Branislava Gigović Grubić

14/06/2021

-

07:06

Nema više "čajanke utroje": Da li je sa Kurtijem i njegovim maksimalističkim zahtevima moguć kompromis u Briselu
Nema više "čajanke utroje": Da li je sa Kurtijem i njegovim maksimalističkim zahtevima moguć kompromis u Briselu - Copyright Tanjug/Strahinja Aćimović, profimedia, Unsplash

veličina teksta

Aa Aa

Dijalog Beograda i Prištine biće nastavljen u utorak, 15. juna u Briselu, a ovog puta, prema mišljenju sagovornika Euronews Srbija, EU i SAD će ići na "sve ili ništa" i neće dozvoliti da se kao što je to bilo ranije slučaj, samo organizuje "čajanka utroje" posle koje se ništa ne menja. 

Poručuju i da nastavak dijaloga neće biti lak, jer iz Prištine stižu poruke da mogu samo da pregovaraju o uzajamnom priznanju, dok Srbija traži da se ispuni Briselski sporazum od 2013. godine, pre svega ona tačka koja odnosi na Zajednicu srpskih opština.

Već danima kosovski premijer Aljbin Kurti šalje poruke da od svojih, prema mnogima ekstremnih, stavova neće odstupiti. Takvi stavovi ocenjeni su kao maksimalistički, a otvoreno je pitanje kako bi uopšte mogli da izgledaju pregovori koji počinju u takvim tonu. 

Naime, prošle nedelje je portparol Evropske komisije Peter Stano, najavljujući dijalog u Briselu rekao da se očekuje da predsednik Srbije Aleksandar Vučić i kosovski premijer Aljbin Kurti razgovaraju o načinima kako nastaviti dijalog.

Način nastavka dijaloga se, međutim, nije našao u fokusu. To mesto ispunile su Kurtijeve najave tužbe za genocid protiv Srbije, zahtevi da se pregovara isključivo o priznanju Kosova, insistiranje na "izvinjenju za zločine", kao i na potpisivanju novog Srednjoevropskog sporazuma o slobodnoj trgovini u kojoj su zemlje članice - ravnopravne države, umesto aktuelnog sporazuma CEFTA. 

Politički analitičari koji su govorili za portal Euronews Srbija ukazuju da je prostor sužen i da to sam dijalog može učiniti teškim ili teško ostvarljivim.

I Predsednik Demokratske partije Kosova Enver Hodžaj pre nekoliko dana podsetio je Kurtija na dva uslova koja je zatražio pre početka dijaloga sa Srbijom – izvinjenje Srbije i pronalazak nestalih. On je tada naglasio da Kurti ne treba ni da ide na sastanak sa Vučićem ako se Srbija ne izvini do 15. juna, za genocid počinjen na Kosovu.

Varnice 

U pripremi terena za nastavak dijaloga nije pomogla ni Kurtijeva izjava o genocidu. On je, naime, podvukao da Kosovo treba da podnese tužbu protiv Srbije. Kako kaže, ljudi na Kosovu preživeli "ubilačku srpsku državnu kampanju" i o tome "moraju da svedoče pred svetom", prenela je Koha.

Prema njegovim rečima, Srbijom i dalje upravljaju ljudi koji su bili ministri i visoki zvaničnici u vreme kada su, kako se izrazio "vršeni i naređivani masakri".

Poslednja varnica na relaciji Beograd Priština desila se na Samitu u Tirani na kojem je, kako je rekla premijerka Srbije Ana Brnabić bilo provokacija od strane Kurtija. Upravo zbog toga nije ni potpisana zajednička deklaracija, jer je Kurti zahtevao da se redefiniše CEFTA sporazum u kome bi Kosovo bilo tretirano kao država i da je pozvao Srbiju da prizna Kosovo.

Na pitanje da li je razgovarala odvojeno sa kosovskim premijerom Aljbinom Kurtijem, Brnabić je odgovorila da nije, ali da su imali "razmenu mišljenja u toku sastanka".

"Nisam razgovarala s njim uoči sastanka. Imali smo razmenu mišljenja u toku sastanka. Bilo je nekih provokacija i nekih ideja o tome kako treba da izgleda ta regionalna saradnja, ali dobio je čini mi se adekvatan odgovor", rekla je ona.

Da je došlo do polemike sa premijerkom Srbije potvrdio je i sam Kurti. Kako je rekao, sve se desilo jer "Brnabić odbija da prihvati nezavisnost Prištine".

"Želimo da se integrišemo u EU, u NATO. Priznanje Kosova je dobro i za Srbiju koja samu sebe drži za taoca jer ne želi da nas prizna", naveo je Kurti.

Šta očekivati u Briselu

Na sastanku 15. juna kojem će prisustvovati Vučić i Kurti posredovaće šef diplomatije EU Žosep Borelj i specijalni predstavnik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak.

Prema mišljenju direktora Centra za regionalizam Aleksandra Popova, prvo što bi trebalo da se uradi u Briselu na novoj rundi dijaloga Beograda i Prištine je da se usaglasi format dijaloga. Dodaje i da onaj ko moderira sastankom "drži sve konce u rukama".

"Za početak moraju da se usaglase, ovi koji moderiraju pregovore, a to su EU, SAD i da definišu prvo sam format dijaloga. U smislu da Kosovo tvrdi da ono što je bilo 'puj-pike ne važi', da se sada može samo sesti za pregovarački sto i pregovarati o tome da Srbija prizna nezavisno Kosovo, odnosno da dođe do uzajamnog priznanja, dok Srbija traži da se ispuni Briselski sporazum od 2013. godine, pre svega ona tačka koja se odnosi na ZSO", rekao je Popov za Euronews Srbija.

"Utvrđivanje pazara"

Govoreći o Kurtiju, Popov je rekao da je on "tvrd pregovarač", da nije kao Hašim Tači, koji je bio spremniji na neku vrstu kompromisa, pa makar i na razgraničenje. Podseća da je Kurti krenuo sa maksimalističkim zahtevima i da je rekao da nema pregovora ni o čemu drugom osim o uzajamnom priznanju.

Tanjug/Predsedništvo Srbije/Dimitrije Goll

"Vučić stalno ubeđuje javnost da on nikada neće biti taj koji će staviti potpis na tako nešto"

"S druge strane Vučić stalno ubeđuje javnost da on nikada neće biti taj koji će staviti potpis na tako nešto, ali je pokazao na neka druga rešenja koja bi se ticala razgraničenja. To je već teritorijalna razmena, i to je bilo u pregovorima koji su vođeni iza zavese sa Tačijem gde se čak došlo, kažu do, uz posredovanje Amerike, neke tačke gde je postinut neki načelni dogovor kako bi to izgledalo", rekao je Popov te podsetio i da je Vučić u nekoliko navrata rekaio da obe strane moraju nešto da izgube da bi se postigao dogovor.

"Ne može jedna strana da izgubi, a druga da sve dobije", podsetio je Popov.

Kako ističe, sada smo na jednom "utvrđivanju pazara", ali i da je nevolja u tome što su i jedna i druga strana u javnosti zakucale te svoje stavove.

"Tu se smanjuje manevarski prostor za eventualni kompromis i kojim bi svako od njih progutao neku žabu, manju ili veću", rekao je Popov.

"Pritisak na obe strane"

Kaže i da SAD i EU imaju svoje načine da izvrše pritisak na obe strane. Podseća da je SAD to već jednom uspela, srušivši prvi Kurtijevu vladu.

"Bez podrške SAD teško da bi bilo koja vlast na Kosovu mogla da opstane i ekonomski i politički. SAD su na neki način glavni garant te samoproglašene nezavisnosti i potpora političarima ako su kooperativni. Naravno da i Evropa ima svoj načine da izvrši pritisak. Kosovo očekuje viznu liberalizaciju i svi tvrde da su ispunili sve uslove, a ja bah to baš ne bih rekao. Dobro poznajem situaciju na Kosovu i tamo u dobroj meri vlada siva zona za razne podzemne radnje od trgovine drogom do drugih stvari", naveo je Popov.

Kako kaže, Evropa ima isto tako mehanizam da pristisne i u Srbiju, podsetivši na obećanje koje je stiglo iz Unije da će u našu zemlju uložiti 700 ili 800 miliona evra, od čega bi pola sume bilo bespovratno.

"Imamo i ekonomski investicioni plan za Zapadni Balkan koji treba da se aktivira i koji nije bezuslovan, devet milijardi vera... Naravno, Srbija mora da ispuni određene uslove, a to je da na unutrašnjem planu sprovodi reforme, u pravcu vladavine prave, slobode medija, a na spoljašnjem planu da se ponaša konstruktivno u međususedskim odnosima. U taj paket spada konstruktivnost u rešavanju problema Kosova", ukazao je Popov.

Na pitanje da li se očekuju dodatni pritisci na obe strane, Popov odgovara da je jasno da Bajdenova administracija ima ozbiljne ambicije da se konačno uđe u rešavanje dva goruća problema na Zapadnom Balkanu - Kosovo i BiH.

"Neće trpeti odlaganje"

"Mislim da će se sada ići na sve ili ništa, da neće čekati nove izbore u Srbiji, pa nove izbore na Kosovu i ne znam šta drugo da se desi. Mislim da su sada i Palmer i Lajčak pregovaračima u Beogradu i Prištini jasno stavili do znanja da više neće trpiti bilo kakvo drugo odlaganje. Kakav će to efekat imati to ćemo da vidimo ali je sigurno da može da se desi kao još u ranijim pregovorima, u Miloševićvo vreme, da smo imali tvrd stvav pa smo dobili ono što smo dobili - sankcije i bombardovanje", ističe Popov.

EPA/ KENZO TRIBOUILLARD

"Vučić stalno ubeđuje javnost da on nikada neće biti taj koji će staviti potpis na tako nešto"

Isto tako, kako ukazuje, ako se ne bude konstruktivno ponašalo i Kosovo može da izgubi podršku i simpatije SAD i EU i može čak da dođe do povlačenja priznanja.

"To je velika opasnost za Kurtija. Dakle, i jedna i druga strana moraju da vode računa ako se pokažu nekooperativno u ovom dijalogu da mogu da očekuju veoma obiljne sankcije koje mogu da im uruše i pozicije na unutrašnjem planu... Što se tiče glavnih igrača EU i SAD, oni će sada ići na sve ili ništa. Ovog puta neće dozvoliti, kao što je (Federika) Mogerinijeva dozvoljavala da to bude čajanka utroje i da se ništa novo nakon toga ne desi. Jedni i drugi tvrde da zamrznuti konflikt nije rešenje međutim, oni su upravo sve radili u pravcu  održavanja zamrznutog konflikta", poručio je Popov.

Šeholi: Pritisci neminovni

Direktor Instituta za afirmaciju međuetničkih odnosa u Prištini, Fatmir Šeholi poručuje da najavljeni susret Vučića i Kurtija neće doneti nikakve novosti, "izuzev eventualnog dogovora o budućim temama".

"Kurti će biti težak sagovornik, jer je nepredvidljiv političar kojeg krasi brzo, munjevito i precizno razmišljanje i analiza. S druge strane, Kurti ima apsolutnu vlast na Kosovu što može biti mač sa dve ostrice, s obzirom na to da on smatra da su svi postignuti dosadašnji sporazumi u Briselu deo prošlih vlada i negativni za Kosovo, ali koje EU i SAD smatraju pravosažnim", naveo je Šeholi u razgovoru za Euonews Srbija.

Ono što je sigurno, kako je dodao, je to da Kurti nema nikakvu "hipoteku prošlosti naspram Vučića i tu je u prednosti, jer njegov način politizovanja je u skladu sa 60 odsto građana koji su za njega glasali".

"U svaka doba ako dijalog ne ide onako kako je on predvideo može da prouzkuje nove izbore na Kosovu i da ponovo izlađe kao pobednik sa ciljem da uvek pita volju građana. Zato smatram da Kurti nije običan političar nego je specifican i pokušaće da nametne svoj stil uz puno dokaza kako bi Vučića doveo u situaciju da bira između EU i Rusije", objašnjava sagovornik Euronews Srbija.

Kaže i da su pritisci na obe strane neminovni i da su deo strategije diplomatije EU i SAD. Međutim, koliko će uroditi plodom, kkao kaže, ne može da se predvidi.

"Smatram da će EU i SAD vršiti pritisak na Srbiju da neće moći da postane deo EU ako ne prizna nezavisnost Kosova, a pritisak na Kosovu će biti formiranje ZSO", zaključio je Šeholi.

Komentari (0)

Srbija