Samit u Tirani iza zatvorenih vrata: Brnabić o provokacijama, Kurti o priznanju

Premijerka Srbije Ana brnabić razgovarala je danas u Tirani tokom sastanka u okviru Berlinskog procesa sa kosovkim premijerom Aljbinom Kurtijem. Iza zatvorenih vrata, na sastanku je, potvrdila je Brnabić, došlo do provokacija. Kasnije se oglasio i sam Kurti koji je rekao do polemike sa premijerkom Srbije došlo jer "Brnabić odbija da prihvati nezavisnost Prištine"

Uzajamna saradnja i pristup Evropskoj uniji bili su danas tema Samita u okviru Berlinskog procesa u Tirani, ali ne samo to, već je jedna od galvnih tema bila i predstojeći dijalog između Beograda i Prištine u Briselu koji će biti održan 15. juna.

Za premijerku Srbije sastanak u okviru Berlinskog procesa je bio težak, što je i očekivala.

"Iskreno, svakako teži nego što sam očekivala. Opet dobar uvod u sve ono što dolazi do sredine jula. Dakle, sledeći sastanak koji će biti u Turskoj u Antaliji 17. juna, pa u Beču 18. juna, pa međuvladina konferencija 22. juna, pa 5. jula berlinski proces, ali takođe uvod u nastavak dijaloga između Beograda i Prištine", rekla je ona novinarima nakon sastanka sa liderima zemalja Zapadnog Balkana i evropskog komesara za proširenje Olivera Varheljija.

Na pitanje da li je razgovarala odvojeno sa kosovskim premijerom Aljbinom Kurtijem, Brnabić je odgovorila da nije, ali da su imali "razmenu mišljenja u toku sastanka".

"Nisam razgovarala s njom uoči sastanka. Imali smo razmenu mišljenja u toku sastanka. Bilo je nekih provokacija i nekih ideja o tome kako treba da izgleda ta regionalna saradnja, ali dobio je čini mi se adekvatan odgovor", rekla je ona.

Ona nije odgovorila o kakvim se provokacijama se radi, već je navela da nije sigurna koliko može da govori o tome šta se dešavalo iza zatvorenih vrata.

"Ne bi bilo fer, ali mislim da je njegov manir taj da sve počinje od njega u okviru ove nove administracije privremenih institucija Prištine, a to je: 'ne može više ovako regionalno da se sarađuje nego ćemo mi imati jedan posve drugačiji fromat u kome smo mi jednaki partneri'. Rekla sam da to nije moguće pošto mi nismo jednaki partneri - mi smo međunarodno priznata država, a oni nisu. Ali važno je da te stvari ostavimo za dijalog Beograda i Prištine", podvukla je Brnabić.
 
Istakla je i da je dijalog Beograda i Prištine važan, kao i da je dobro "u ovakvim formatima da radimo nešto što najkonkretnije interesuje građane i privredu".

"To je ta cifra devet milijardi evra dodatno u okviru investicionog fonda za Zapadni Balkan, ali to će zasvisti konretno od projekata... Srbija ima mnogobrojne i spremne projekte od dokumentacije i građevinskih dozvola, za neke su raspisani tenderi. Samo ono što je dogovorio i predsednik Vučić i postpisao sa EU je najveći projekat EU na Balkanu - kompletna modernizacija pruge od Niša Granice i od Beograda do granice sa Svernom Makedonijom i tu su bespovrta sredstva EU u visini od 600-700 miliona evra" objasnila je Brnabić.

Kurti o priznanju i Miloševiću

Kurti je, s druge strane, rekao da je do polemike došlo " jer Brnabić odbija da prihvati nezavisnost Prištine"

On je naveo da Srbija samu sebe drži kao taoca jer ne želi da prizna nezavisnost KiM.

"Želimo da se integrišemo u EU, u NATO. Priznanje Kosova je dobro i za Srbiju koja samu sebe drži za taoca jer ne želi da nas prizna", rekao je Kurti, prenosi portal Balkan veb.

Dodao je i da bi Srbija trebalo da se ogradi od režima Slobodana Miloševića.

"Brojne inicijative su spojile lidere zapadnog Balkana kako bi se doneo duh evrointegracija. Regionalne inicijative su u zastoju jer Srbija ne želi da prizna nezavisnost KIM. A to bi doprinelo većoj saradnji. Nije dovoljno samo zajedničko tržište već i vrednosti EU da se ugrade u odnose u regionu. Za Srbiju je najvažnije da prizna nezavisnost Koosva kako bi prihvatila realnost", rekao je Kurti.

Šta je tražio Kurti

Pozivajući se na vlastita saznanja, Tanjug navodi da je Kurti na samitu zatražio da se redefiniše CEFTA sporazum u kome bi Kosovo bilo tretirano kao država i da je pozvao Srbiju da prizna Kosovo.

Premijerka mu je, javlja agencija, odgovorila rekla da aktuelni format dobro funkcioniše i da ne postoji nijedan pravni argument da se bilo šta menja, jer je Kosovo deo Srbije.

Brnabićeva je podsetila Kurtija da Kosovo ne priznaje pet članica EU, da nije član UN i da u tom smislu sigurno ne može imati drugačiji status od postojećeg.

Na to je replicirao Kurti sa pitanjem: “Šta ćete da uradite, je l hoćete da nas okupirate?”, a Brnabić mu je odgovorila: “Kako mislite da okupiramo sopstvenu teritoriju?”.

Tanjug je javio i da zajednička deklaracija posle samita nije usvojena jer je Kurti u poslednjem trenutku zatražio da u dokumentu stoji "Republika Kosovo". 

Izvor te agencije je rekao da je deklaracija danima usaglašavana, ali da se od usvajanja odustalo. 

Regionalna saradnja

Govoreći o samom Samitu, Brnabić je reka da je regionalna saradnja neophodna kako bi građani imali kvalitetniji život.

"Nekako mi se čini da su nažalost neki ljudi u regionu zamenili konstruktivnost Srbije sa tim da možda nemamo kičmu, pa smo morali da pokažemo da su neke stvari jasne, nedvosmislene, a da regionalna saradnja jeste neophodna za sve nas da bismo imali bolji i kvalitetniji života za sve građane koji žive na ovim prostorima, na kraju krajeva - drugačiju budućnost", istakla je Brnabić.

Ukazuje i da je pozitivno to što ove godine ipak imamo rezultate te saradnje i da je velika stvar to što će u narednih dvadesetak dana, tačnije 1. jula stupiti na snagu sporazum o ukidanju rominga.

"To je nanekako najosetljiviji benefit za naše građane od svih naših regionalni sastanaka i priče i što imamo početak nekih regionalnih projekata kako u smislu transtporta i povezivanja energetike. U septembru ćemo krenuti sa igradnjom tzv. auto-puta mira od Niša do Merdara. Imamo i do kraja godine početak izgradnje gasovoda do Bugarske. To je važan regionalan projekat, jedan od najvaznijih energetskih projekata", dodala je premijerka.

 

 

Dodaje da je to "fenomenalno za naše građane i privredu" i da će Srbija da se trudi da radi i dalje na projektima u čitavom regionu.

"Mislim da je to važno, jer jedino zajedno možemo da izgradimo drugačiji region, ali neko želi da meša političke teme s onim što možemo zajedno da uradimo, ja tu ne mogu da pomognem. Mogu samo da apelujem da neke stvari i dalje mogu da se rešavaju kako su se dešavali svih ovih godina, Taj format ne može da se menja, onje takav kakav je i očigledno donosi rezultate