Igre 
Priština blokirala još jedan sastanak u okviru dijaloga: Kosovo više nije tema broj jedan, šta može otkočiti dijalog?
Komentari24/02/2022
-16:33
Još jedan sastanak glavnih pregovarača Beograda i Prištine prošao je bez konkretnih dogovora i blokadom iz Prištine, što je bio dodatni signal da su razgovori pod palicom Brisela u velikom zastoju.
U Briselu su sa Miroslavom Lajčakom, specijalnim predstavnikom EU za dijalog više sati razgovarali Petar Petković i Besnik Bisljimi, ali odvojeno, jer ni ovog puta nije bilo trilateralnog sastanka.
Kako je predsednik Kancelarije za Kosovo i Metohiju rekao, Bisljimi nije želeo da dve strane sednu za pregovarački sto zajedno sa pedstavnicima EU i razgovaraju o sprovođenju dogovorenog.
Situaciju u ovom trenutku otežavaju i drugi problemi sa kojima se Evropa suočava, pre svega kriza u Ukrajini.
Tako dok se čelnici EU fokusiraju na dešavanja između Kijeva i Moskve, ali i drugim pitanjima na Zapadnom Balkanu, dijalog Beograda i Prištine ostaje je u ćorsokaku. Ipak, to je samo jedan od faktora koji utiče na napredak dijaloga.
Naime, osim što se Brisel sada bavi Ukrajinom, u Srbiji je u jeku izborna kampanja na koju su politički akteri fokusirani. Ipak, ono što konstantno utiče dijalog jeste odbijanje prištinske strane da povuče konkretne poteze i o njima razgovara.
"Kosovo više nije tema broj jedan"
Sve oči Evrope uprte su ovih dana u dešavanja u Ukrajini, te je pažnja skrenuta sa aktuelnih političkih dešavanja u drugim delovima kontinenta. Tako je sada problem Kosova i dijaloga Beograda i Prištine, čini se, ispao sa radara Brisela.
Povezane vesti
Dijalog Beograda i Prištine je od prošle godine u zastoju. Iako je u martu 2021. sa vladom Aljbina Kurtija, započela nova faza razgovora, pomak se nije osetio ni nakon nekoliko susreta održanih na visokom i tehničkom nivou. Zajednica srpskih opština postala je glavna okosnica svih pregovora, a osim poziva na implementaciju sporazuma, konkretni potezi ne dolaze ni iz Prištine, ni iz Brisela.
profimedia
Upravo je dolazak Kurtija na mesto premijera prištinskih institucija, ispostaviće se, i značio otežane pregovore i pasivnost sa te strane.
Prema oceni analitičara, potreban je veći pritisak iz Brisela kako bi se ovaj dijalog "otkočio".
"Nakon dolaska na vlast u Prištini dvojca Kurti-Osmani, očigledna je regresija briselskog procesa jer oni ne deluju zainteresovano da urade bilo koji korak u pravcu oživljavanja dijaloga", kazao je za Euronews Srbija Dušan Milenković iz Centra za društveni dijalog.
On je rekao da aktuelna kriza u Ukrajini skreće pažnju sa pitanja u regionu, ali i da tu Kosovo više nije najvažnija tema.
"Pažnja svetske javnosti jeste usmerena na žarišta poput Ukrajine, dok je u regionu takođe mnogo veća pažnja posvećena situaciji u BiH, i Kosovo više nije problem broj jedan", rekao je Milenković.
Kako je naveo, takva situacija doprinosi lošim izgledima za uspešnost dijaloga u narednom periodu.
Povezane vesti
Da događji u Ukrajini mogu imati negativne posledice po nastavak dijaloga naveo je i bivši izaslanik EU za Kosovo Volfgang Petrič.
Kako je rekao za Tanjug, do ovog sukoba bio je optimističan da bi do pomaka u dijalogu Beograda i Prištine došlo u drugoj polovini godine, po završetku izbora u Srbiji jer bi sa novom vladom, smatra bilo lakše doći do rešenja.
Ističe da je u svakom slučaju za rešenje potrebna i volja Prištine, ali da u Prištini i kod Aljbina Kurtija tek u poslednje vreme primećuje veću fleksibilnost.
Povezane vesti
Dijalog u ćorsokaku i probni baloni
Kako je dijalog Beograda i Prištine već neko vreme u zastoju, za sada se pojavljuju samo navodni planovi za rešenje kosovskog pitanja, u vidu tzv. probnih balona, bez konktetnih predloga i dogovora. Poslednje o čemu se govorilo je rešenje po uzoru na model istočne belgije.
Vidljivo je tako da nije bilo pomaka od kada je na mesto specijalnog predstavnika EU za dijalog Beograda i Prištine imenovan Miroslav Lajčak, što je bilo u aprilu 2020. godine.
"Dijalog se duže vreme nalazi u ćorsokaku, gotovo od kada je Lajčak došao na poziciju. Ne mislim da će se neki veliki iskorak neće dogoditi pre izbora koji se u Srbiji održavaju u aprilu", rekao je ranije za Euronews Srbija Dragiša Mijačić, koordinator Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji za poglavlje 35 o Kosovu.
Takođe, Evropskoj uniji, koja je posrednik između Beograda i Prištne, krajem prošle godine podršku su dale SAD. Iako su stavovi Vašingtona poznati, i nisu bili u saglasnosti sa stavovima EU, sa Briselom je potpisan sporazum o podršci politike EU na Zapadnom Balkanu i posebno dijalogu Beogra i Prištine.
Pixabay
Međutim, do sada, ni ovaj vid angažovanja SAD nije dao rezultate.
Dušan Milenković iz Centra za društveni dijalog navodi da je za napredak u dijalogu ipak potreban pritisak Brisela.
"Ako žele da otkoče dijalog, i Brisel i Vašington bi trebalo snažnije da pritiskaju Prištinu da se vrati duhu dijaloga koji je postojao do pre dve godine", naveo je Milenković.
Za sada, kako je ranije istakao Mijačić, nije izvesno da li će uskoro biti održan sastanak na visokom nivou.
"Došli smo do situacije da je potpuno neizvesno da li će se Kurti i Vučić uopšte sresti, a ne da li će doći do nekog pomaka u pregovorima. Verujem da će u narednom periodu biti veći diplomatski pritisak da dve strane moraju da se vrate pregovaračkom stolu i da moraju da rade na nekom dostizanju sporazuma", rekao je Mijačić za Euronews Srbija.
Preporuka za vas
Komentari (0)