Jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova, 14 godina posle: Pogledi Srba i Albanaca različiti, životni problemi isti

Na današnji dan, 2008. godine, Skupština Kosova je usvajanjem rezolucije, jednostrano proglasila nezavisnost. Srpski parlament je poništio ovu odluku, u mnogim gradovima Srbije su organizovani protesti.

Rezoluciju o proglašenju nezavisnosti Kosova potpisalo je 109, dok desetoro srpskih i jedan goranski poslanik, sednici nisu prisustvovali. Za najveći deo Albanaca to je bilo pravo rešenje, a za Srbe sa Kosova i Metohije - secesionizam. I danas Srbi i Albanci različito gledaju na taj potez.

"Može se reći za ove godine da je napravljena jedna održiva ustavna zakonska konstrukcija, znači, usvojeni su mnogi zakoni koji regulišu Kosovo kao jedno liberalno demokratsko društvo i mislim da je to najveće dostignuće", rekao je analitičar Miljazim Krasnići.

"Sve što je tada rađeno na priznavanju nezavisnosti Kosova je eksplicitno kršenje međunarodnog prava i uslovilo je i uslovljavaće čitavu lavinu sličnih pokreta koji će potresati i Evropu i čovečanstvo", navodi novinar i književnik Živojin Rakočević.

I pored nezaposlenosti od oko 26 odsto, života skoro 12 odsto građana na ivici siromaštva i energetske nestabilnosti, za Albance sve je od 17. februara 2008. krenulo na bolje. "Imamo nezavisnu državu, radimo, slobodni smo i to je to", kaže jedan građanin.

Kako žive Srbi na Kosovu i Metohiji?

Na dan jednostranog proglašenja nezavisnosti, na srpskom su se obratili tadašnji predsednik i premijer, Fatmir Sejdiu i Hašim Tači, obećavši da će "etnički, jezički i kulturni integritet Srba biti u potpunosti poštovan". Srbi sa Kosova i Metohije smatraju da se to nije ostvarilo.

"Niti imamo neku slobodu kretanja, niti imaš bilo šta, a pogotovu za omladinu, nema se posla, nema ništa, tako da svi beže", kaže jedan stavnovnik Gračanice.

Kosovu nedostaje skoro 200.000 Srba, a svake godine put Zapadne Evrope ode i nekoliko hiljada Albanaca.

"Mnogi ljudi su mislili da sama nezavisnost, da će sama po sebi da rešava sve probleme, ali to nije tako nigde", navodi Kasnići.

U svetu i dalje postoje podeljena mišljenja o tome da li je Priština glavni grad najmlađe države na svetu.

"Jeste u tom smislu da ljudi na Kosovu misle da jeste, a što i više država misli da jeste, koje su je priznale, ali ima i puno država koje nisu priznale, recimo i pet država Evropske unije. Najveći spor da se to zaokruži, jeste dok se ne nađe jedno održivo rešenje sa Srbijom", dodaje Krasnići.

profimedia

"Dok god Beograd ne pristane na to, Kosovo nikada neće biti nezavisno. Dakle, bez obzira koliko je uništeno međunarodno pravo i koliko je ovde pokušano pravljenje presedana, ključni parametri će biti u rukama Beograda", kaže Rakočević.

Budućnost "Novorođenog", kako je Kosovo nazvano pre 14 godina, ovdašnji Srbi i Albanci različito vide.

"Svi su svesni da je Kosovo projekat međunarodne zajednice koji je propao. On je imao svoju razvojnu fazu, on je imao svoju početnu fazu, on sada pokušava da uđe u završnu fazu kako bi međunarodna zajednica odavde izašla bez ogrebotina i kako bi se izvukla iz nečega što je propali projekat", tvrdi Rakočević.

"Kosovo kao i ceo Balkan zapravo, izašlo je iz jedne komunističke tradicije od pola veka, tako da nije bilo prave kulture ni demokratske, nije bilo ni kulture za tržište rada i tako dalje, ali sve se nauči. Ljudi se nauče zapravo u procesu, mada to ide mnogo sporije nego što su želje ljudi", napominje Krasnići.

Po rečima prištinskih zvaničnika nezavisnost Kosova priznalo je 110 država, dok u Beogradu kažu da je taj broj znatno manji.

Mijačić: Beograd drži ključeve kosovske nezavisnosti

Koordinator radne grupe nacionalnog konventa o EU za poglavlje 35 Dragiša Mijačić kaže za Euronews Srbija da je Kosovo danas nezavisno onoliko koliko je Amerika sa svojim saveznicima to uspela da obezbedi.

"Ono svakako nije dobilo stolicu u UN, nije dobilo članstvo u mnogim međunarodnim institucijama, ali je prisutno u mnogim regionalnim mrežama, čak i u mirovnim misijama odnedavno. Tako da, ono što su uspeli Amerikanci sa svojim zapadnim partnerima da izdejstvuju, toliko je Kosovo danas nezavisno", rekao je MIjačić.

Ističe da, sa druge strane, put do potpune nezavisnosti svkako vodi preko Srbije, ali kaže da, imajući u vidu dijalog o normalizaciji odnosa, veruje da do toga neće skoro doći.

"Beograd drži ključeve kosovske nezavisnosti", rekao je Mijačić i dodao da je to jasno i predstavnicima Kosova, ali i međunarodnoj zajednici i SAD. 

"Sve češće možemo čuti od njihovih predstavnika da je ovaj proces pregovora takav da nešto mora da se da, da bi se nešto dobilo. Otprilike, očekuje se da se dobije međunarodno proznanjeod Srbije, međutim, malo se priča o tome šta Kosovo može dati za priznanje”, istakao je.

Govoreći o formiranju Zajednice srpskih opština, Mijačić je rekao da se očekuje nakon aprilskih izbora u Srbiji da se proces dijaloga pokrene sa mrtve tačke.