Igre 
Mali korak ka ujedinjenju? Kosovo i Albanija formiraju zajedničku oblast u kojoj će biti 300.000 stanovnika
Komentari01/02/2022
-20:01
Dva meseca od održavanja zajedničke sednice kosovske i albanske vlade, koja je izazvala veliku pažnju zvaničnog Beograda, mediji na albanskom pišu o formiranju takozvane teritorijalno-administrativne celine. Reč je o području koje će obuhvatiti 30 kilometara teritorije Albanije i još toliko teritorije Kosova i kojom bi se olakšalo pogranično kretanje ljudi i roba. Ali, da li je zapravo i više od toga?
Više od toga za mnoge političke aktere, pre svega u Beogradu, značilo bi još jedan korak u smeru stvaranja "velike Albanije". Mada ovaj "projekat", oko koga se godinama diže bura u javnosti, nije formalno ozvaničen, niz poteza Prištine i Tirane, ali i niz izjava tamošnjih političkih predstavnika sugerišu da je nacionalno spajanja Albanaca sa Kosova i iz Albanije tema koju niko od njih nije spreman da odbaci.
Sagovornici Euronews Srbija, sa druge strane, najnoviji potez vide kao signal da se albanski nacionalni prostor i na taj način približava, ali ukazuju da priča ipak nije tako jednostavna i da zapravo, čak ni na albanskom polu, ne postoji jednoznačan stav po ovom pitanju.
Pixabay
Šta se zapravo desilo?
Ovo pitanje u javnosti je otvoreno, nakon što je prištinska Koha objavila da će, po ratifikovanju sporazuma između Albanije i Kosova u parlamentu, biti stvorena teritorijalno-administrativna celina gde će građani sa obe strane dobijati iste usluge, kako na Kosovu, tako i u Albaniji. Prema ovom sporazumu potpisanom 26. novembra 2021. godine, Granična zona slobodnog kretanja stanovnika sa dozvolom za lokalni pogranični saobraćaj je do 30 kilometara unutar teritorija potpisnica.
Vest je stigla samo dva meseca nakon sednice vlada održane u Elbasanu posle koje je intenzivirana priča o potencijalnom ujedinjenju Kosova i Albanije i posle koje je i sam albanski premijer Edi Rama rekao da bi glasao "za" kada bi se o toj temi održavao referendum.
EPA/MALTON DIBRA
Na pitanje da li je stvaranje ove "pogranične celine" upravo put ka tome, analitičari odgovaraju - ne direktno. Ipak, ukupni odnosi Kosova i Albanije pokazuju tendencije u tom pravcu.
Povezane vesti
Korak ka "velikoj Albaniji"?
Kako je za Euronews Srbija rekla Suzana Grubješić, potpredsednica Centra za spoljnu politiku, sporazum o zajedničkoj administrativno-teritorijalnoj celini trebalo bi prevashodno da olakša život ljudima koji žive u pogračničnom području. Kako ističe, to se nadovezuje na prethodnu odluku o ukidanju graničnih kontrola i omogućavanja lakšeg kretanja ljudi i robe. Međutim, da li iza svega stoji ideja o ujedinjenju i stvaranju Velike Albanije, za nju je više u domenu nagađanja.
"Ipak, nesumnjivo je da se albanski nacionalni prostor i na ovaj način objedinjuje", rekla je ona.
Docent na Fakultetu političkih nauka Miloš Hrnjaz za Euronews Srbija kaže, ipak, da ne pokazuju svi jednak entuzijazam kada je reč o ovom pitanju.
"Prilikom potpisivanja ovog i drugih sporazuma u novembru 2021. godine Kurti je izjavio da treba govoriti diplomatski, a delati patriotski, kao i da nije tačno da je albanska nacionalna ideja snažnija ako postoje dve države. To je samo jedna u nizu njegovih izjava o potrebi ujedinjenja. Sa druge strane, ne pokazuju svi jednak entuzijazam po tom pitanju. Ukratko, ovaj sporazum formalno nije povezan sa ujedinjenjem, ali sveukupno inteziviranje odnosa Kosova i Albanije oličeno i u brojnim sporazumima može pokazivati tendenciju u tom pravcu. Od mnogo faktora zavisi da li će se zaista u tom pravcu i ići", rekao je Hrnjaz.
Reakcije i zašto ih nema
Podsetimo, vesti o ukidanju graničnih kontrola i izjave o ujedinjenju Albanije i Kosova prošle su u novembru i decembru bez reakcija međunarodnih institucija. Na to je tada ukazao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji je najavljivao da će zatražiti objašnjenje - kako je moguće da Aljbin Kurti govori o ujedinjenju Kosova i Albanije, a da na to svi u Evropi ćute i da li bi, na slične izjave iz Srbije, takođe ćutali.
Šta stoji u novom sporazumu Prištine i Tirane
Kako piše Koha, ovaj sporazum ima za cilj da olakša kretanje stanovnika pograničnog područja, koji imaju pravo da borave u pograničnom području druge strane, pod uslovom da trajanje njihovog boravka nije duže od 90 dana u roku od 180 dana.
Stanovnicima pograničnog područja biće dozvoljen prelazak kopnene granice po režimu lokalnog pograničnog saobraćaja, pod uslovom da poseduju važeći identifikacioni dokument, poseduju dozvolu za lokalni pogranični saobraćaj, ne podležu merama zabrane ulaska na teritoriju strana potpisnica ili koje ne predstavljaju pretnju po javni red, unutrašnju bezbednost, javno zdravlje ili međunarodne odnose.
Povezane vesti
"Ima oko 300.000 stanovnika, koji će imati direktnu korist od ove olakšice. To znači da mogu slobodno pohađati školu od osnovne do srednje škole, u zavisnosti od lokacije obrazovnih institucija sa obe strane granice. Oni mogu da idu na posao sa obe strane granice, bez potrebe za bilo kakvim dokumentom, za bilo kakvu dozvolu, dakle uz potpuno slobodan promet", rekao je ministar unutrašnjih poslova Albanije Bledi Čuči, prenosi Kosovo online.
Zanimljivo je i da nove informacije o teritorijalno-administrativnoj celini dolaze baš u danima kada u poseti Prištini, a potom i Beogradu, borave specijalni izaslanici Evropske unije i SAD Miroslav Lajčak i Gabrijel Eskobar. Ipak, kako ističe Hrnjaz, posebne reakcije ne treba očekivati ni ovog puta.
"Ukoliko ovaj sporazum posmatramo u kontekstu zvaničnog stava Republike Srbije da je KiM njen sastavni deo, Srbija bi verovatno trebalo da protestuje na svaki sporazum koji Kosovo potpiše, naročito sa državama u regionu i naročito u vezi sa granicama ili 'granicama'. Sa druge strane, ne treba očekivati nikakve suštinske političke posledice tih protesta jer je ovo samo jedan u nizu sporazuma koje Kosovo ima sa državama susedima. Ne očekujem posebne reakcije gospodina Lajčaka imajući u vidu formalne ciljeve ovog sporazuma", rekao je on i dodao da prema nekim izvorima, Kosovo i Albanija sada imaju preko 80 sporazuma.
Komentari (0)